Izvor: Press, 28.Avg.2010, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udri, polomi, da autobus ne postoji
Navijači Partizana proslavili su prolazak svojih fudbalera u Ligu šampiona uz „samo" jedan razbijen autobus u Beogradu, „tek" jedan obračun sa policijom na aerodromu i jednim uništenim kafićem u Nišu. Uspesi srpskih sportista, kojih je poslednjih 15 godina bilo više nego dovoljno, kao po pravilu budu propraćeni divljanjem na ulicama
Još od velike pobede košarkaša u Atini 1995, koji mnogi pamte po veličanstvenom dočeku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << a ima i onih koji je pamte po prvom razbijenom kiosku ili prvom obijanju sanduka sa sladoledom, Srbi izgleda da svaku veselu priliku umesto za slavlje koriste za izbacivanje negativne energije.
Dragan Koković, sociolog sporta, kaže za Press da usled velikih socijalnih potresa većina Srba pripada posebnom obrascu ponašanja koji odlazi iz krajnosti u krajnost.
- Većina naših ljudi spada u u ljude koji su skloni preterivanju, počevši od pića do svih aspekata života. To su neke stvari koje bi se, uslovno rečeno, i mogle opravdati. Ljudi imaju potrebu za identifikacijom, naročito kada je neki pozitivni aspekt u pitanju, kao što je pobeda fudbalera. U toj identifikaciji, međutim, oni preteruju i umesto da se raduju, oni počnu da uništavaju. Treba razumeti da je za radost potreban kvalitet života. Mi smo uvek u nekim egzistencijalnim i duhovnim frustracijama, većina naših ljudi se nalazi u strategiji preživljavanja - kaže Koković.
Psiholog Aleksandra Janković ističe da je divljanje navijača postalo „očekivani model ponašanja" i da bi bilo veće iznenađenje da je autobus GSP-a u Beogradu ostao neoštećen.
- Mi smo jedna od retkih nacija koje su hronično izložena stresu i traumama. Postoji kumulativno dejstvo posledica ratova, bombardovanja, razvijenog kriminala. Čitava generacija mladih ljudi odrasla je na agresivnim modelima ponašanja. U normalnim uslovima ljudi se koliko-toliko kontrolišu, a u uslovima euforije nagomilana tenzija se oslobađa. Kad su nas bombardovali, gađali su određene ciljeve, a sve ostalo je bila kolateralna šteta. Ovde je slično. Navijačima je cilj da pobede protivnika i proslave pobedu, a sve što se usput dogodi u njihovim glavama je samo kolateralna šteta - kaže Aleksandra Janković.
Nenad Zorić, autor dokumentarnog filma „Dosije navijači", ističe da je jedan od uzroka za ovakav razvoj događaja i neobučenost i nesposobnost policije da istovremeno dozvoli slavlje i očuva javni red i mir.
- Oni to jednostavno ne znaju da rade. Ako ne reaguju, ispadne lomljenje, a ako reaguju, bude još gore lomljenje. Drugi uzrok je u genima, jer Srbinu nije pravo slavlje i potpuni gušt ako nešto u tom slavlju ne polomi, pa makar čašu u kafani. Uz ovaj drugi razlog ide i dugogodišnja frustracija što političkim, što sportskim neuspesima, pa je ovaj plasman Partizana dobrodošao za povratak samopouzdanja. Tim pre što su na ulicama prvenstveno bili gledaoci, a ne oni vatreni navijači koji idu na „jug" ili „sever" - kaže naš sagovornik.
