Izvor: Sportski Žurnal, 03.Jan.2012, 11:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svi prolaze Humskom, samo uprava o(p)staje

Tokom poslednje četiri godine Partizan je obogatio trofejnu salu unevši u nju sedam pehara, a u tom periodu ostao je bez isto toliko, nekada zaslužnih igrača. I što je još poraznije, niko od njih više nije angažovan u srpskom fudbalu!

Dominacija crno–belih potvrđena je rušenjem pregršt tradicija (prvi vezali poker titula, prvi put postali šampioni a da nisu bili jesenji prvaci, prvi pobedili četiri uzastopna derbija bez primljenog gola), međutim, teško je objašnjivo kako i zašto su u tom periodu rukovodioci dozvolili da klub ostane bez ljudi zavidnih karijera. Ivan Tomić, Gordan Petrić, Zoran Mirković, od nedavno i Mladen Krstajić kao funkcioneri, a Slaviša Jokanović, Goran Stevanović, izvesno i Aleksandar Stanojević u ulozi trenera, postali su – bivši! Neko svojom krivicom ili voljom, nego odlukom čelnika koji se maltene nisu ni menjali, tek ostaje kao nepobitna činjenica da su svi pobrojani napustili Humsku 1 za vreme predsedničkog mandata Dragana Đurića.
Slučajno ili ne, pomenuti asovi imaju dva zajednička imenioca: otišli su dok je na čelu Partizana Dragan Đurić i niko sem Gorana Stevanovića posle razlaza nije našao posao!(?) Popularni Plavi je danas selektor Gane, a ostali su nezaposleni, neki čak i nezainteresovani da se uopšte vraćaju u sport. A od takvog epiloga korist nemaju ni crno–beli, ni srpski fudbal u celini.

Vrteška u Partizanu najavljena je još u zimu 2008. Pošto je samo četiri sedmice ranije predložio kuma Slavišu Jokanovića za trenera, Gordan Petrić je kovertirao ostavku na funkciju generalnog sekretara. Pod obrazloženjem da je bolestan, nekadašnji štoper se zahvalio na saradnji Tomislavu Karadžiću, ali ga je tadašnji predsednik najpre odgovorio od odlaska, a potom prekomandovao u fotelju potpredsednika. U njoj se Petrić zadržao do oktobra 2009. kad je ostavku podneo na krajnje neobičan način. Pred TV kamerama „nezadovoljan načinom na koji se vodi Partizan i što ideja o dolasku Predraga Mijatovića nije prošla”.
Njegov saradnik Ivan Tomić je u neobaveznim razgovorima ponavljao kako će napustiti Partizan kad i Gordan, jer je zajedno s njim i došao, ali se zadržao tri meseca duže. Tadašnji sportski direktor je, zapravo, rekorder po vremenu provedenom u Humskoj od 2007. do danas, jer je bio aktivan tačno dve i po godine. Doslovce aktivan: formirao je šampionsku ekipu, pronašao Moreiru, Žuku, Dijaru, kasnije i Klea, a na kraju još oprostio klubu dug od pola miliona evra! Mada je zvanična verzija razlaza podvedena pod „sporazumni raskid”, javna je tajna da su Ivan Tomić i čelnici razmimoilazili po više pitanja i da je saradnja bila neodrživa.

Pre Petrića i Tomića, Partizan je ostao i bez Zorana Mirkovića. Izdržao je na poziciji potpredsednka godinu dana, a po odlasku posebno apostrofirao predsednika.
– Otišao sam nezadovoljan načinom na koji Dragan Đurić vodi klub. On je najveći krivac. Bojim se da taj čovek ne dovede Partizan na rub egzistencije – poručio je Bata Mirković u oktobru 2009.
Petrić, Tomić i Mirković su danas posvećeni privatnom biznisu i niko od njih nije kasnije dobio ponudu da preuzme funkcije u nekoj drugoj sredini ili reprezentaciji.
Povlačenje iz sporta se može očekivati i od sveže smenjenog direktora Mladena Krstajića, koji je poručio:
– Ni pod kojim uslovima se ne vraćam u Partizan!

Dve vezane duple krune nisu bile dovoljno jak razlog da uprava crno–belih nastavi saradnju sa Slavišom Jokanovićem. Treneru početniku zamereni su neuspesi na međunarodnoj sceni, nula u grupnoj fazi Lige Evrope (član UO Dragoljub Vukadinović tražio smenu) i krah u kvalifikacijama za Ligu šampiona (protiv Apoela), koju prema oceni fudbalske vlade u Humskoj nije spasio ni plasman u drugo po kvalitetu takmičenje UEFA.
Jokanović danas odmara u Madridu, ali zato njegov naslednik Goran Stevanović jedini od sedmorice otpisanih ima posao. Kontradiktorno deluje podatak da osvajač dve duple krune nije hteo (ili želeo) novi angažman, a čovek kome je uručen otkaz posle prvog poraza postane selektor Gane i deli lekcije čak i jakim Evropljanima. Jedina je nevolja što srpski fudbal od toga nema koristi, već su Afrikanci dobili stratega za kojeg veruju da će ih odvesti na Mondijal u Brazil.

Partizan će ostati i bez Aleksandra Stanojevića. Kad se vrati sa odmora i saopšti da se solidariše sa Mladenom Krstajićem uprava će mu verovatno zaboraviti da je u skoro bezizlaznoj situaciji osvojio titulu, uveo tim u Ligu šampiona sa svega 30.000 evra uloženih u pojačanja, a onda osvojio duplu krunu i stvorio uslove za njenu odbranu.
Na kraju, kao vezivno tkivo ostaje konstatacija da su crno–beli brzo potrošili svoje asove. Neki od njih su odlazili gospodski, uz manire kakvi su ih krasili na terenu, neki bez reči zamerke, a neki napadajući upravu i predsednika direktno.
Posle svega pitanje se samo nametnulo: Da li baš niko od njih sedmorice nije bio dovoljno dobar da ostane u Partizanu makar malo duže?

OTIŠLI VARGA I RAŠOVIĆ
Situacija iz Partizana očigledno se odrazila i na Teleoptik.
U prilog tom uverenju podatak da su klupu „optičara” za poslednjih 12 meseci napustili Zvonko Varga (javili mu noć pred prozivku da na nju ne dolazi) i Vuk Rašović (solidarisao se sa Mladenom Krstajićem i Aleksandrom Stanojevićem), takođe dva bivša igrača Partizana.

Nastavak na Sportski Žurnal...