Izvor: Politika, 29.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svadbe i loptanja usred propalih fabrika
Kako se danas u Užicu koriste hale nekad poznatih firmi koje je, posle dugih godina poslovnih nedaća, tranzicija dokusurila
Užice – Trešti vikendom muzika u jednom delu bivše fabrike „Prvi partizan”, organizuju se svadbena veselja u prostoru gde nekad niko osim zaposlenih nije mogao nogom da kroči. Drugi simbol užičke industrijske prošlosti, propala fabrika „Froteks” (bivša >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Cveta Dabić”), sada je mesto na kome se odigravaju košarkaške utakmice – deo te tkačnice pretvoren je u sportsku dvoranu. A u jednoj od hala nekadašnje Fabrike kože, koja je ostala sablasno prazna nakon što su iz nje iznete mašine, mogli bi da se snimaju filmovi strave i užasa, bez dodatnih intervencija na scenografiji...
Tako danas izgledaju ostaci nekadašnjih perjanica užičke industrije, a pojedina preduzeća su u vihoru tranzicije i bukvalno zbrisana sa lica zemlje.
I dok se, kako rekosmo, svadbuje u jednom delu nekada velikog „Prvog partizana”, i sama ulazna kapija jasno stavlja do znanja da su nastupila neka druga vremena i običaji. Nema više portira koji su strogo kontrolisali svakog ko bi u fabrički krug, a na mestu portirnice sada je – kafana. Odolevaju još jedino pogoni Namenske proizvodnje, u kojima se zna i poštuje red, a na ostale delove „Prvog partizana” naselilo se stovarište uglja, pogon za proizvodnju eksera, fabrika kotlova...
– Najteže je prošla firma za završne radove u građevinarstvu „Zlatiborka”. I pre nego što je u preduzeću otpočeo stečaj, buldožerima je porušen objekat te firme u delu grada zvanom Međaj, a radne knjižice zaposlenih i dokumentacija preduzeća završile su na deponiji. Sada radnici muku muče da povežu staž. Inače, prostor na kome je bila „Zlatiborka” je još uvek ledina, na kojoj je sada divlje parkiralište – kaže za „Politiku” Petrašin Drulović, predsednik Veća samostalnih sindikata u Užicu.
Pored sportske dvorane u hali bivšeg „Froteksa”, dodaje naš sagovornik, ostalo je nešto tkačkih mašina, a ostatak je rasprodat kojekuda. Neke mašine su završile u Makedoniji, po nekim saznanjima, dve-tri tamo još rade.
– Jedan deo prostora davno propale konfekcije „Desa Petronijević”, u samom centru grada, ostao je prazan, a u drugim delovima su „Telekom” i prodavnica „Kvisko”. Na mestu građevinskog „Zlatibor Metalkona” sada blista tržni centar „Tempo”, a u delu „Zlatibor mehanizacije” nalazi se OMV-ova benzinska pumpa. Od štamparije „Rujno” ostao je veliki prazan prostor gde se i fudbal može igrati, a u sevojničkoj „Mlekari”, koja je među prvima propala, mašine stoje i one su zalog potraživanja malog broja preostalih radnika, dok je zgradu otkupio privatnik. Inače, prostore „mrtvih” firmi do sada je rado otkupljivalo užičko preduzeće „Jedinstvo” (primer „Froteksa” i dela „Kožare”), pa ćemo tek videti šta će oni s tim dalje raditi – zaključuje Petrašin Drulović.
Branko Pejović
[objavljeno: 30/12/2009.]
Pogledaj vesti o: Košarka
