Izvor: Politika, 04.Avg.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudija ne prašta, nego sudi
Partizanovi fudbaleri su ispali od Genka zato što su dopustili sebi, šahovski rečeno, naizgled beznačajne nepreciznosti u igri
Za neuspeh protiv Genka u kvalifikacijama za Ligu šampiona u Partizanu upiru prstom u sudiju. Naročito kada je reč o penalu.
„Crno-beli” nisu usamljeni u takvom pristupu. Mi ili ne možemo, poneseni navijačkom strašću, ili nećemo, rukovođeni potrebom da neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi bude krivac, da shvatimo da sudija nije na igralištu da prašta, nego da sudi.
Dakle, ako je lopta u šesnaestercu zakačila u ruku odbrambenog igrača, onda je to penal. Jedanaesterac ne bi trebalo da bude dosuđen ukoliko se igrač štitio od povrede (recimo od jakog šuta u lice) ili nije mogao da skloni ruku (šut iz blizine). Međutim, sudija nikako nema pravo da progleda kroz prste zato što je igrač bio neoprezan ili zato što situacija nije bila opasna.
Dodir ruke s loptom u svom kaznenom prostoru je za penal čak i da su svi protivnički igrači na drugoj polovini. Golovi ionako padaju zbog nečije neopreznosti, a što je situacija postala opasna – kriv je sam igrač, u ovom slučaju Miljković.
Evo nespornog primera s iste utakmice – indirekt u Partizanovom šesnaestercu. Golman Stojković se zbunio, pa mu se omaklo da igra rukom (loptu mu je vratio njegov saigrač) u potpuno bezopasnoj situaciji.
To su svi videli i zapamtili. Međutim, Partizan nije platio ceh zbog grubih previda, nego zbog naizgled beznačajnih nepreciznosti u igri.
Kobnom trenutku na utakmici su prethodila dva poteza za koja ne može da se kaže da su greške, nego da je moglo bolje da se odigra. U akciji pre penala Ivanov je uhvaćen na krivoj nozi, pa se lopta više odbila od njega, nego što ju je on izbacio.
Primio ju je Volkov, okrenut ka Partizanovom golu, i umesto da je odmah iznese ka aut-liniji malo je oklevao. Izbacio ju je u aut, tek kad mu je iza leđa bio zahuktali protivnički igrač. Genk je izveo aut i odmah posle toga je dosuđen penal.
Da je Ivanov, koji je s Rnićem pružio gotovo savršenu partiju, bio samo malo pribraniji, da je Volkov, verovatno najbolji igrač na utakmici, odmah dejstvovao, lopta bi bila u nogama Partizanovih igrača i Miljković ne bi imao priliku da pogreši.
Zanemarivanje gradiva za niže fudbalske razrede neposredno je prethodilo i indirektu. U „Politici” je upozoreno posle utakmice sa Škendijom u Beogradu na Kamarinu navika da iz daljine vraća loptu golmanu. Do sada je Stojković izlazio na kraj s tim, ali krčag ide na vodu dok se ne razbije...
Genkovo izvođenje indirekta je primer kako to ne valja da se radi. S obzirom da se podrazumeva da će svi igrači sa gol-linije da pojure prema lopti treba da se šutira drugačije nego kad je slobodan udarac. Šuter mora da puca pod prečku i to iz mesta, gotovo odmah čim njegov dodavač takne loptu.
Umesto toga Težer se odmakao korak-dva od lopte, De Brojne je morao da je vrati unazad i Genk je izgubio bitku s vremenom. Tim pre što je Težer nasumce raspalio po lopti pretpostavljajući da će ona već nekako da probije „crno-beli” zid koji je s gol-linije krenuo da se obrušava na njega. U tom bedemu hrabrih posao je odradio Volkov. Od penala, međutim, Partizanu nije bilo spasa.
Ivan Cvetković
objavljeno: 05.08.2011.
Pogledaj vesti o: Liga Šampiona
