Izvor: Politika, 03.Sep.2014, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je ostalo od ideja Druge Srbije
Neke vrednosti „drugosrbijanaca” postale su opšteprihvaćene, ali dok Miljenko Dereta to smatra doprinosom napretku Srbije, Đorđe Vukadinović ističe da se te ideje realizuju u prilično karikaturalnom obliku
Mirko Tepavac je oduvek bio nosilac ideje Evrope koja je i stvorena na antifašizmu i na pobedi iz Drugog svetskog rata. On je autentični Evropljanin. Borio se za to u Drugom svetskom ratu boreći se za Jugoslaviju kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partizan i kao komunista i borio se celog života za evropejstvo. Ovo što je temelj Evrope je to. I temelj Evrope je pravo na kritiku. Ljudi u Evropi, oni koji su analogni tome što zovete „drugom Srbijom”, jesu upravo kritičari vlastitih sredina i sistema, kaže Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, povodom smrti istaknutog intelektualca i političara iz perioda socijalističke Jugoslavije, govoreći za „Politiku” šta je danas ostalo od ideja „drugosrbijanaca”.
Mlađe čitaoce će ovaj termin možda najpre asocirati na neke aktuelne političke partije ili političare, ali reč je zapravo o neformalnom pokretu koji je okupljao deo kulturne i intelektualne elite Srbije koji se usprotivio režimu Slobodana Miloševića i ratovima vođenim devedesetih godina na prostoru bivše SFRJ. Termin je nastao po knjizi „Druga Srbija” koju je štampao Beogradski krug 1992. godine, a reč je o zbirci tekstova intelektualaca okupljenih u Beogradskom krugu, koji su se otvoreno suprotstavili politici tadašnjeg režima u Srbiji.
Opisujući ga, Borka Pavićević parafrazira reči još jednog istaknutog predstavnika Druge Srbije, Radomira Konstantinovića i navodi da je to ona Srbija koja je bila protiv zločina.
Dramaturg Nenad Prokić ukazuje da je takozvana Druga Srbija neodređen pojam i da krivicu za to snose njeni protagonisti. Kako ističe, taj razumniji i bolji deo Srbije uvek je mislio više na druge nego na sebe, pa nikada nije uspeo sebe da institucionalizuje.
„Zato su to uspeli drugi, koji nisu bili toliko nesebični. Prvo je to uspela Demokratska stranka, koja je preko svog humanog lica nacionalizma navukla donekle i masku Druge Srbije i iskoristila u velikoj meri energiju i legat koji je Druga Srbija već stekla. Naravno da je svima jasno da je sve to i proćerdala opredeljujući se za krađu i nevešto koketovanje sa nacionalizmom. Drugi koji su uspeli da to iskoriste jesu dojučerašnji divlji nacionalisti, koji su kao vukovi preko noći ušli u crkvu i očekuju sada da svi misle kako vuk u crkvi više nije vuk”, kaže Prokić za „Politiku”.
Sve to ipak smatra normalnom društvenom pojavom, doduše veoma zakasnelom u odnosu na današnje kapitalističko postdemokratsko društvo koje vlada svetom. Smatra to i pobedom Druge Srbije u najdubljem društvenom smislu. Njene misli su, ocenjuju on, zauvek promenile Srbiju.
„Ono što je problem sa svima koji koriste njena intelektualna vlasništva jeste da oni nikada neće stići na pozicije koje je Druga Srbija odavno napustila. Taj eshatološki zaostatak ljudi na vlasti u Srbiji u odnosu na svet, tako će i dalje produžavati agoniju Srbije i činiti je zaostalom i nesrećnom. Njena politika će zato i dalje ličiti na cenkanje među prosjacima. Jedina kopča će im i dalje biti avangarda nekakve Druge Srbije, koja je uvek imala puno problema u životu, pa odmah vidi kada nešto nije fer”, ističe Nenad Prokić.
Izbegavajući da govori o ideolozima Druge Srbije, navodeći da su ideje i ideologija različite stvari i da Druga Srbija nije politikantski fenomen kako se predstavlja, Borka Pavićević ukazuje da je Druga Srbija antidogmatska i prema tome ona nije prevashodno ideološka. Ona je, kako naglašava, etička i estetska. I kao takva ona i danas u Srbiji i te kako ima smisla i mesta.
„Ono što ostaje – to su ljudi koji imaju i te kakav odnos prema suštinskim ili prema temeljnim vrednostima koji su nosili Druga Srbija i neki njeni pripadnici, na kraju krajeva i kao pojedinci, pisci, intelektualci...”, dodaje ona.
Neke od vrednosti Druge Srbije su postale opšteprihvaćene i u tome su Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa i Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, saglasni – ali svako iz svog ideološkog ugla. Dok Dereta to ocenjuje kao doprinos napretku Srbije dotle Vukadinović smatra da se neke od tih ideja realizuju u prilično karikaturalnom obliku. Vukadinović razlikuje Drugu Srbiju koja je izvorno krenula devedesetih godina od, kako kaže, stereotipa ili karikature u koju se u međuvremenu pretvorila.
„U početku je to bio antiratni protest intelektualaca bez neke određene političke profilacije, ali dominantno projugoslovensko ili jugonostalgičarskog stava. Tu je bilo dosta ljudi različitog ideološkog porekla i različitih biografija koje je povezivao neki instinktivni antiratni stav. Vremenom je kod jednog dela njih opravdana kritika rata i politike srpskog rukovodstva evoluirala i u neku vrstu antidržavnog pa i antinacionalnog stava, prečesto bivajući previše blagi ili nedovoljno usredsređeni na druge strane i druge aktere jugoslovenskog rata, odnosno jugoslovenske tragedije. Otuda ta percepcija koja se proširila na sve njih”, kaže Vukadinović, dodajući da su oni velikim delom nestali, izumrli kao pokret, ali da je njihov stav postao oficijelna politika Srbije i posle 2000. i posle 2012. godine: „Na stranu što se mnogima od njih verovatno ne dopada kako to u praksi izgleda...”
Miljenko Dereta ukazuje da su neke od ideja, poput evrointegracija, zaista „opstale i mejnstrimovane su”, ali da, nažalost, neke druge, poput razumevanja različitosti ili odnosa prema manjinama, u našim okolnostima nisu zaživele.
„Neke su i ugrožene. Prva je pitanje demokratije, zatim sloboda štampe, načina tretiranja civilnog društva. Sve je to danas pod znakom pitanja”, smatra Dereta i dodaje da je posebno dramatično da se nešto što je Druga Srbija oštro osuđivala, kao što je nacionalizam, sada na mala vrata legitimizovalo: „I u tom smislu to je najveća opasnost za Srbiju i potrebna je neka treća Srbija”.
Dereta veruje da je reč samo o trenutnoj krizi tih ideja, jer to nisu ideje koje izumiru. One su, objašnjava on, svuda i uvek u krizi, jer su namenjene opštem dobru, a živimo u civilizaciji u kojoj opšte dobro nije naročito blisko ljudima.
„Dramatična je i podeljenost mlade generacije. Čini mi se da je u ovom trenutku radikalnija nego što je bila ranije. Imate veliki broj mladih koji se zalažu za isti sistem vrednosti za koji se zalagala Druga Srbija, a s druge strane imate potpuno netolerantnu, agresivnu omladinu koja sve rešava na silu, snagom, a ne argumentima”, zaključuje Dereta.
J. Cerovina, B. Baković
objavljeno: 03.09.2014.
