Izvor: Politika, 28.Feb.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski sport na prekretnici
Grubor: Bankrot je ušao kroz vrata. – Kleut: Rano za regionalnu ligu
Nedavno je „alfa i omega” zagrebačkog Dinama Zdravko Mamić istakao da bi i fudbalski klubovi s prostora bivše Jugoslavije mogli po ugledu na košarkaše da formiraju zajedničku, takozvanu regionalnu ligu u kojoj bi učešće uzeli klubovi nekadašnje „velike četvorke” Crvena zvezda, Partizan, Dinamo i Hajduk, kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najbolje ekipe iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore"O tome koliko je ova ideja realna, ali i o tome šta misle o zakonu o sportu, kakva nam je infrastruktura, s kolikim budžetom raspolažu najbolji srpski fudbalski klubovi, za „Politiku” govore generalni sekretari Crvene zvezde Andrija Kleut i Partizana Darko Grubor.
Politika: Danas se sve češće govori o regionalnoj fudbalskoj ligi. Kakav je Vaš stav?
Grubor: To je za sada još uvek ideja. Partizan nema stav ali, načelno podržavamo takvu ideju. Pre svega, u Srbiji treba formirati zajednički stav vodećih klubova, saveza, Zajednice prvoligaša, svih klubova. U košarci imamo i loše i dobro iskustvo. Loše je što klubovi još uvek nemaju zajednički stav. S druge strane to takmičenje bi podiglo kvalitet, a ne treba zaboraviti ni finansijski efekat. Posebno je važno bezbednosno pitanje, ali i tu može da se nađe rešenje. Naš predlog bi bio da navijači ne idu na gostovanja, sve dok se za to ne steknu uslovi. I Češka i Slovačka su zainteresovane da formiraju zajedničku ligu, a za to imaju prećutnu saglasnost Evropske fudbalske unije.
Kleut: Stav Zvezde je dobro poznat, izneo ga je predsednik Vladan Lukić. Mi smo načelno protiv takve ideje, jer još nisu stvoreni uslovi za realizaciju takvog projekta. Pre svega, bezbednosni uslovi treba da budu na vrhunskom nivou, susreti bivših rivala „večite četvorke” treba da budu praznik fudbala, a ne nešto što pokreće policije svih gradova i što opterećuje život ostalih građana, bilo u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu" Česi i Slovaci uprkos tome što su živeli u komunističkoj tvorevini Čehoslovačkoj nisu imali značajnije sukobe, za razliku od našeg regiona. Sport treba da spaja ljude ali nemojmo da on opet bude uzročnik situacija koje ne bismo voleli da gledamo na terenima. Fudbal je, za razliku od košarke, masovniji sport, a koncept košarkaške lige je urodio plodom uz niz srećnih okolnosti. Ne kažem da jednog dana takva liga neće moći da se realizuje i u fudbalu, ali da vidimo prvo koncept i šta od će od toga imati Srbija. Da li bi i koji bi to naši fudbalski centri imali problema kada kod njih više ne bi dolazili Zvezda i Partizan, da li bi time uticali na njihovo gašenje? I u košarci je veliko pitanje kako su prošli Čačak, Kragujevac, Kruševac i ostali centri, jer negde Zvezda i Partizan nisu došli već pet-šest sezona.
Grubor: Bezbednosno pitanje je komplikovano, ali je rešivo. U okviru projekta lige moglo bi da bude rešenje to da u prvih godinu-dve, tri ili pet, navijači ne idu na gostovanja.
Kleut: Slažem se da postoji metoda, ali bi zabrana odlaska navijača prouzrokovala kod svih da ipak nađu način da dođu na stadion. Otvaranje šengenskog prostora i mogućnost putovanja naših građana, koji bi u vreme odigravanja utakmice nezavisno putovali, moglo bi takođe da stvori probleme, jer znamo šta se dešavalo u Splitu, kada su automobili s beogradskim tablicama bacani u more. Ne kažem da je to pitanje nerešivo, ali je veoma komplikovano. Fudbal bez protivničkih navijača ne bi imao potrebnu draž.
Politika: Šta mislite o donošenju novog zakona o sportu?
Kleut: U trenutku dolaska u klub imali smo određene prioritete. Nismo se bavili zakonom o sportu. Ne kažem da to nije bio važan element, naš član Zoran Ivošević bio je u radnoj grupi za pisanje zakonskog predloga, ali je to zastalo, a Zvezda očekuje da se aktivno uključi. Na osnovu iskustava Reala i Barselone u Španiji, ili engleskih klubova koji imaju tačno definisanog vlasnika, naš stav je da Zvezda ne može da bude vlasništvo jednog čoveka! Godinama je stvarana kao veliki i ugledni klub, stvarana je velika armija navijača i simpatizera. Nama je najbliži „španski model”, prilagođen uslovima u Srbiji. Sve privatizacije obavljene u sportskim klubovima imaju dobre i negativne strane, pa da vidimo šta je bilo dobro, a šta loše.
Grubor: Dok je postojala pomenuta radna grupa bio sam tamo, onda je raspuštena, a niko nas formalno nije o tome obavestio. Tekst novog zakona o sportu završen je u maju prošle godine, a šta se sa njim u međuvremenu desilo ne znam, možda je na osnovu primedbi dorađivan. To je proceduralna strana, a kada je reč o suštini mi u Partizanu, pre svega mislim na fudbalski klub ali na i celo sportsko društvo, smatramo da transformacija i privatizacija imaju smisla u postojećim uslovima ako obezbede i stimulišu priliv svežeg kapitala u sport. To je krajnje načelo i vrlo konkretno. Srpski sport je očigledno u bankrotu, čak i ako neko to neće da prizna! Naš sport je bankrotirao, klubovi su prezaduženi, nemaju pouzdane izvore finansiranja, infrastruktura je u katastrofalnom stanju. Govorimo o sportu u celini, ne samo o fudbalu. Još uvek važeća statusna rešenja po zakonu iz 1996. očigledno su prepreka za rešavanje problema i za ulaganja u infrastrukturu i u same klubove, za njihovo funkcionisanje. Poslednji je čas da se u klubove uvedu rešenja koja će stimulisati razvoj sporta. Rešenja koja su bila ponuđena u poslednjoj verziji predloga zakonskog teksta to nisu, jer najveći deo sredstava ne bi završio u sportu.
Politika: Sa kolikim budžetom raspolažu Partizan i Crvena zvezda?
Grubor: Generalno gledano Partizan je skuplji klub od Crvene zvezde jer imamo dva sportska objekta koja održavamo: jedan je stadion a drugi je Sportski centar u Zemunu. Nije tajna da snosimo sve troškove održavanja. Naš realni budžet za ovu godinu će iznositi oko 12 miliona evra. Međutim, gledajući ekonomsku situaciju, imamo plan i volju da budžet svedemo na realne okvire, onda ozbiljno razmišljamo da do 2011. godine smanjimo budžet na oko osam miliona evra. Domaće takmičenje ne donosi neki veliki profit, generalno gledano veoma je teško naći sponzore. Pravi izvor prihoda je prodaja igrača i učešće na takmičenjima u Evropi. Prošle godine nam je izmaklo učešće u Ligi šampiona, izgubili smo od Apoela. Ipak, Partizan je prošlu godinu završio sa malim minusom. Svakako da smo zadovoljni tom činjenicom kada se ima u vidu da je veliki broj klubova u Srbiji u ozbiljnim finansijskim problemima, a nije ništa bolja situacija ni sa mnogim evropskim klubovima.
Kleut: Naš godišnji budžet je između šest i deset miliona evra. Prošle godine smo pozitivno poslovali, ali su dugovanja s kojima je Zvezda već duže vreme suočena i dalje veliki problem, iako smo ih smanjili. Kako smo to uspeli poslovna je tajna, ali uglavnom racionalizacijom troškova, smanjenjem ugovornih obaveza prema igračima... Mogu da pohvalim naš marketing, koji je s nekoliko značajnih projekata pokrenuo određena novčana sredstva i ona se sada slivaju u Zvezdu. Jedan od najvažnijih projekata je početak rada Zvezdine fondacije. Želimo da iskoristimo milionsku armiju navijača u zemlji i inostranstvu, da pomognu voljenom klubu koji se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji. U velikim evropskim klubovima je trend da svoje godišnje izveštaje objavljuju na sajtu i podaci su svakom dostupni. Glomazni sistemi kao što su Partizan i Crvena zvezda mogu do određene granice da smanjuju svoje troškove ali sve ispod toga može da dovede do pucanja sistema.
Politika: Koliko je teško sesti u stolicu u kojoj su pre vas godinama s dosta uspeha bili legendarni Vladimir Cvetković i Žarko Zečević?
Kleut: Odgovornost je velika, počevši od legendarnog Slobodana Ćosića, Cvetkovića, jer nasleđuješ funkciju od čoveka koji je zajedno s ekipom ljudi doneo Zvezdi a i srpskom fudbalu najveći uspeh u istoriji. Porediti se s njim je vrlo teško, ali s druge strane ambijent je potpuno drugačiji, sada imamo nova pravila u organizaciji i funkcionisanju klubova. Klub je i tada vodilo mnogo ljudi, a danas je taj broj još veći, počevši već od marketinga koji zahteva zasebnu infrastrukturu i komunikaciju sa sponzorima. Ono što bih voleo jeste da se u Zvezdi pamtimo po dobrim sportskim rezultatima, a i po tome da je Zvezda krenula dobrim putem, da se zatečeni dug smanjuje i da ćemo budućim generacijama olakšati rad u Zvezdi. To mora da bude put oporavka, jer srpski fudbal i srpski sport ne postoje bez jakog Partizana i jake Crvene zvezde.
Grubor: Odgovornost jeste velika, ali smisao života i jeste u prihvatanju velike odgovornosti. Partizan je dovoljno veliki klub u kome svako zna svoje mesto i obaveze. Kod nas je teret odgovornosti veliki zbog okolnosti koje nas stalno prate. Međutim, jedan čovek nije u stanju da radi bez podrške najbližih saradnika. Dugo sam u Partizanu, svoj posao radim odgovorno, posvećen sam maksimalno svim zadacima. Naravno, iza svakog velikog uspeha stoji puno rada. Nedavno smo na Skupštini dobili punu podršku da predvodimo Partizan do 2014. godine. Sadašnjoj upravi se pruža šansa da reši mnoga važna pitanja.
Kleut: Zvezda to mora da uradi zbog istorije koja nas sve obavezuje, jer pored rumunske Steaue, predstavljamo jedini klub iz istočne Evrope koji je bio evropski šampion.
Dragan Todorović - Lazar Delić
[objavljeno: 01/03/2010]
