Izvor: Sportski Žurnal, 23.Apr.2011, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi s Manjače ruše Benfiku
Od porodice sve kreće. Sve lepo. Znaju to najbolje braća (od strica) Radanović, Stojan i Branko, a sa njima i Partizan,
A, nešto lepo sve nas čeka i u nedelju.
– Veliki hrišćanski praznik Vaskrs. Kod nas je vazda veselo, za Božić, Vaskr, slavu... Kuća u Omoljici je uvek puna. Obeležavamo sve u krugu porodice, ručak, sve ostalo što ide, a vala nas Radanovića ima... I ne samo to, svake >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << godine nas je sve više i više, obnavljamo lozu. Kako smo krenuli moraće i kuća da se širi – s neizostavnim osmehom, kao i uvek, počinje Stojan, kapiten Partizana.
Da ovo o obnavljanju loze nije neka poruka za ženu?
– Naravno da jeste! – a, posle koji sekund korz smeh je usledilo i... – Šalim se malo, mada...
Kakvi su praznični običaji u Srba s Manjače?
– Baba na Veliki petak spremi posni ručak, ostale žene, snaje i majke, spremaju kolače, pite, šta koja najbolje ume, ali uglavnom specijalitete koje smo doneli s Manjače. Za to vreme mi muškarčine okrenemo prasence, jagnjence...
Znači, u nedelju duplo slavlje.
– Na doček Vaskrsa nadam se da ćemo da slavimo i trijumf nad Benfikom. Ubija nas ritam sreda subota, a sada smo, konačno, imali pet dana odmora. Sada ćemo da vidimo da li ćemo dobiti osmicu, desetku, devetku...
I šestica je prolazna ocena.
– Dobro zborite, sve iznad šest razlike je zadovoljavajuće. Mada...
Zar se nismo složili?
– Ne to. Više bih voleo da slavimo 1. maja. Konačan trijumf, pa da, taman dok se vratimo u Srbiju, jagnjence bude gotovo, taman za prste polizati.
A, u Radanovića ih ima...
– Farma od jedno 4.000 prasića, stado ovaca... Znate kako to ide, uvek neko slomi nogu, pa završi na ražnju.
Možemo li sad koju sa Banetom?
– Ne trenutno. Sad seje, probajte kroz pola sata.
Kada je vreme proteklo, javio se i stariji brat.
– Samo nemojte dugo i ne teška pitanja. Jedva dišem, neću imati daha. Tek što sam sišao s mašine – jedva je progovarao Branko.
A, trening?
– Mora da se obave poslovi oko kuće. Bez brige, ništa Stojan i ja nećemo propustiti. Saigrači i trener dobro će proanalizirati rivala, a mi ćemo se već uklopiti u crno-belu porodičnu priču.
Nije lako uskladiti porodicu, posao, igru?
– I sam se često pitam kako nam uspeva. Porodica najviše trpi. Ali, nešto radimo da bi preživeli, a nešto iz ljubavi. Rukomet je ta ljubav.
Nego, na farmi pored prasića i jagnjića mora da imate i pilića?
– Normalno.
Onda sigurno znate i koja su jaja najbolja za Vaskrs?
– Crno-bela. Pobednička uvek bila – ne da se Branko.
Velika familija, sve brojnija, hoće li desetak kuća biti dovoljno za sve?
– Taman toliko.
A, deset razlike pred put u Portugal?
– Onda bi u Lisabon mogli i turistički.
Nastavak na Sportski Žurnal...
