Izvor: Politika, 18.Maj.2014, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sinan koji je hteo da bude Sidran
Kakav advokat, takva i odbrana. Eh, dragi i poštovani Sinane, da je Bajro Župić bio spor i rasejan kao Vi, odbrana Partizana bila bi kao i ova današnja. Dakle, šuplja i nikakva. Ali, kako Vi verujete da ste ozbiljan čovek i poetski gigant, a ja zamlata i škrabalo, sasvim razumem da je Vašim mislima – od Vašeg mozga, do Vaših ruku – očigledno potrebno osam meseci kako biste napisali loš tekst.
Dragi Sinane,
Kao novinarska zamlata i škrabalo, pišem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vam prepun strahopoštovanja, drhteći pred Vama kao pred kolosom lucidne poezije.
Posramljen sam činjenicom da ranije ništa nisam čuo o Vašem delu, što pripisujem svojoj literarnoj delinkvenciji. Naime, rastao sam uz Branka Ćopića, Vaska Popu i Vesnu Parun. Vaše stihove sam, sada je to očigledno, iz pukog neznanja potpuno zanemario.
Smatram, ipak, da mi ne zamerate što sam literarno kratkovid i emotivno uskraćen za Vaše sonetne bravure koje maliciozna, balkanska kritika nikako da primeti i ubaci Vas u neku antologiju.
Ali, koliko sam shvatio, Vi imate ambiciju da budete i novinar. Tu se Vaša zabluda, ako mi dozvolite, ne zaustavlja. Naprotiv, Vi dodajete gas i pokušavate da budete duhoviti! Ali, očito je da Vaše pero nema kočioni sistem ABS. U Vašem slučaju, to je očigledan nedostatak talenta.
Međutim, gle čuda! Od pesnika, potom novinara u pokušaju i humoriste posle čijih viceva sledi dramska pauza, Vi očigledno imate podsvesnu želju i da akumulirate funkcije. Postali ste, koliko vidim, advokat Bajre Župića.
Ali, kao što je Vaša lirika nepoznata i kao što je uzaludan Vaš pokušaj da, pozivajući se na Abdulaha Sidrana, poprimite nešto od njegove veličine i duha, tako ste i u nameri da postanete advokat, zalutali i u vremenu i u profesiji. Na tekst objavljen 15. septembra prošle godine, reagovaste tek pre neki dan!
Kakav advokat, takva i odbrana. Eh, dragi i poštovani Sinane, da je Bajro Župić bio spor i rasejan kao Vi, odbrana Partizana bila bi kao i ova današnja.
Dakle, šuplja i nikakva. Ali, kako Vi verujete da ste ozbiljan čovek i poetski gigant, a ja zamlata i škrabalo, sasvim razumem da je Vašim mislima – od Vašeg mozga, do Vaših ruku – očigledno potrebno osam meseci kako biste napisali loš tekst.
Moja malenkost nema takve ambicije, te Vam skromni odgovor na Vaše uvrede pišem tačno pola sata. Za takvog kolosa, sasvim dovoljno.
Gledao sam, moj Sinane, Bajru Župića kao dečak, iako navijam za Zvezdu. Otac mog najboljeg druga iz detinjstva, čika Stojče, bio je „grobar”, pa nam je nabavljao godišnje propusnice za istočnu tribinu. Tada je to bio Stadion JNA i tada su za Partizan igrali fudbaleri rođeni širom bivše Juge.
I sve smo ih voleli! Kako nekada, tako i sada!
Bajro je, od kada sam ga prvi put video, kada je klizećim startom bacio nekog od špiceva Rijeke u reklame, postao neizbrisivi deo mog odrastanja.
Otišao sam u Novi Pazar zbog neke manje važne političke priče, ali sve vreme sam, zapravo, želeo samo jedno: da, posle toliko godina, napravim priču o Župiću. Da, ovo ću vam napisati još jednom: o halfu sa dozvolom za ubijanje.
Razume se da Vi te lingvističke driblinge ne možete razumeti. Zato što je uslov za to da pišete dobru poeziju, dobru prozu i da još, uz to, budete i duhoviti. I – da umesto Gugla, imate talenat.
Pretpostavljam da to, kada svi utonu u san, a Vi ostanete sami sa sobom, dobro znate. Jer, da je drugačije, Vaša inteligencija bi pobedila Vaš karakter, te Vaša odbrana Bajre Župića ne bi bila obojena takvom mržnjom. To je dokaz da ništa niste razumeli.
Dakle, polovina sata koje sam obećao da ću Vam posvetiti, polako ističe. Bajro mi je, da raščistimo, sve doslovce rekao. Čuvam njegovu ispovest na diktafonu. Pre neki dan smo se ponovo čuli, zbog nereda na tribinama stadiona u Novom Pazaru, kada je gostovala Zvezda.
I, znate li šta mi je rekao Bajro? Da nije gledao tu utakmicu, jer ne voli gužvu. Ne prija mu naš fudbal. Kao ni meni. Ni ja ne idem na Stadion Partizana, ni na moju Marakanu, jer fudbal u Srbiji je najbolji kada se ne gleda.
I – ne sećam se da Vas je Bajro pomenuo, niti da mi je išta zamerio od onoga što sam napisao o njemu. Naprotiv, pozvao me u Čaršiju, da popijemo kafu i da se ispričamo.
Tako vam je, moj Sinane, sa velikim igračima. Neko igra za velike klubove, a neko u seoskoj ligi. Gotovo sam siguran da ne razumete ovu igru reči.
Srdačno,
Aleksandar Apostolovski
novinar „Politike”
objavljeno: 18/05/2014
Pogledaj vesti o: Partizan
