Izvor: Politika, 19.Sep.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simbol Zvezdine škole fudbala
Trener Tomislav Milićević decenijama unazad na Marakani„” stvarao igrače za prvi tim. – Roditelji sve agresivniji, ali bez protekcije i za najrođenije
Te 1993. godine, igrali su pioniri Crvene zvezde i Partizana, na klupi „crveno-belih” legendarni lovac na talente Tomislav Toma Milićević, a „crno-bele” poletarce je predvodio Ljubiša Tumbaković. „Pionirski derbi” je završen rekordnom pobedom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zvezde (13:0), a Milićević još jednom potvrdio status nekrunisanog kralja među učiteljima najmlađih, koje uspešno već decenijama podučava fudbalskoj azbuci.
– Kod mene su fudbal i prava škola u istoj ravni i ne postoji nijedan igrač koga sam trenirao a da bar nije završio srednju školu. Tako pravim balans i čim neko popusti u školu, ja ga odmah suspendujem. A da sam bio predodređen da podučavam decu fudbalu, bilo je valjda jasno još kada sam kao desetogodišnjak u jednom parku u Kruševcu drugovima objašnjavao kako da igraju. U Crvenu zvezdu sam došao 1960, baš u vreme smene generacije. Bio sam levi bek i na „Marakani” sam se zadržao čak osam godina. Bila je to generacija Zebeca, Šekularca, Kostića, a potom je došla ona čuvena čiji je trener bio Miljan Miljanić, a predvodnik na terenu Dragan Džajić. Moj uzor je tada bio Durković. S 28 godina sam otišao u Čikago, gde sam godinu dana ostao u tamošnjoj profesionalnoj ligi, počevši kao igrač istovremeno da radim s decom. Ali, i pored poziva da ostanem, ipak sam otišao iz Amerike– prisetio se Milićević.
Još u igračkim danima je diplomirao na Višoj trenerskoj školi u Beogradu na temu: Bekovi, spoljni igrači – u sistemu četiri beka. Godinu i po dana je nastupao za Maribor, a potom sledi odlazak na Korziku u Ažaksio, gde mu je trener bio poznati stručnjak Kajzak, koji će docnije biti i trener Džajiću u Bastiji.
– Moji trenerski počeci datiraju od 1971, kada mi je Miljanić na ondašnjem terenu na šljaci na „Marakani”, prema kome sam i danas nostalgičan, ponudio da radim s bekovima, a u Zvezdi su to bili izvanredni igrači: Đorić, Krivokuća, Dojčinovski, Jevtić, Rakić, Karapandžić i Marković. Kod Miljanića sam osim zadataka oko uigravanja linije bekova, radio individualno s igračima i na njihovom oporavku. U omladinskoj školi sam od 1972. do danas, iako sam već dve godine u penziji. Radio sam s generacijama od najmlađe dece i pionira do omladinaca. Imao sam samo dva „izleta” od po četiri godine kada sam radio u tada poznatom kuvajtskom klubu Kaciji (1985-89, 1993-97). Imao sam uvek stvarni smisao za kadrove i možda i zbog toga toliko dugo trajem. Moj posao je da selektiram bazu dece u najmlađem uzrastu (sedam, osam, devet, deset godina), da ih uvodim u trenažni proces, izvršim strogu filtraciju kvaliteta i naposletku ih registrujem – kazao je Tomislav Milićević, koji govori engleski, francuski i arapski jezik.
On se dobro seća i dana kada je na „Marakani” bilo stotinak dečaka na testiranju, a on je odmah izdvojio sadašnjeg kapitena reprezentacije Srbije i fudbalera prvaka Evrope Intera Dejana Stankovića, koga je kasnije u Zvezdinoj školi „prepustio” Vladimiru Petroviću. Ovaj vid selekcije pod nadzorom Milićevića se zadržao i u današnje vreme, uprkos opasnim ambicijama roditelja, koji se u poslednje vreme ne ustručavaju ni od agresivnog ponašanja.
– Protekcionizma kod mene nikada nije bilo i nikada ga neće ni biti, pa makar u pitanju bili i moji najrođeniji. Radim veoma odgovoran posao, a podsetio bih da je Zvezda bila najbolja kada je imala igrače iz svoje škole, kao početkom devedesetih kada su tu bili golman Stojanović, Jugović, Marović, Vasilijević, Lukić, Stošić… Klub je od mnogih koji su kod nas ponikli i koji su ovde na „Marakani” naučili sve o fudbalu mnogo i zaradio, kao što je bio slučaj s transferima Drulića, Stankovića, Jugovića, Jankovića, koji je otišao u Real. Ne stvaramo samo igrače, nego i kadrove za najviše klupske funkcije, pa je tako sada Vladan Lukić predsednik kluba, Ivan Adžić direktor, a njegov zamenik je Goran Vasilijević…
Inače, Milićević koristi svaku priliku da pohvali novu upravu, koja je poklanja veliku pažnju omladinskoj školi, na čemu posebno insistira i generalni sponzor kluba – ruski energetski gigant „Gaspromnjeft”, koji samo za tu namenu godišnje izdvaja skoro milion evra!
– U poslednjih godinu dana ostvarujemo dobre rezultate, a u gotovo svim selekcijama mlađih kategorija je očigledan veliki napredak. Sada imamo i zatvoren ciklus, jer su tu naš mladi tim i filijala Sopot, za koju igraju najtalentovaniji omladinci Zvezde, pa je svima njima na neki način olakšan put do prvog tima. Uz obavezno strpljenje, ubeđen sam da će Crvena zvezda, koja je nacionalno dobro, sve probleme rešiti na najbolji mogući način – optimista je Milićević.
Lazar Delić
-----------------------------------------------------------
Naterao Pižona da postane trener
Od pet Zvezdinih zvezda, čak tri su prošle omladinsku školu našeg najtrofejnijeg kluba: Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić i Vladimir Petrović Pižon. Rajko Mitić je 1945. odmah počeo da igra za prvi tim tek osnovanog kluba Crvena zvezda, a Dragan Stojković Piksi je došao iz niškog Radničkog.
– Direktno sam uticao da Pižon postane trener i drago mi je što je sada selektor nacionalnog tima. Predosetio sam da ima dara i za taj posao, iako je hteo da se posveti optičarskom zanatu. Srećom, nekako sam ga ubedio i naterao da upiše trenersku školu. Sada to isto savetujem i Ognjenu Koromanu, za koga tvrdim da može da bude odličan trener – rekao je Toma Milićević.
-----------------------------------------------------------
Sportska porodica
Ćerka Tomislava Milićevića Lidija je bila prvakinja Jugoslavije u ritmičkoj gimnastici, u vreme kada je sinonim za ovaj ženski sport bila Milena Reljin, a sada je profesor na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu. Majčinim stopama je krenula i Tomina unuka Andrea (15), koju trenira Milena Reljin i trenutno je u Moskvi na šampionatu sveta. Unuk Marko Moskovljević (13) je počeo kod dede da trenira fudbal, ali ga je Toma Milićević ubrzo prebacio kod drugih trenera, jer u šaljivom tonu kaže da sumnja da bi istrpeo njegov „humani dril”.
– Stalno sam imao i veliku podršku supruge Katarine, koja je bila šef instrumentarijuma na Ortopedskoj klinici. Mi smo sportska i srećna porodica – kazao je Milićević.
objavljeno: 20/09/2010
Pogledaj vesti o: Zvezda - Partizan
