Izvor: Mondo, 14.Apr.2017, 09:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šilobad i Stevanović: Bili smo prvaci Evrope!

Akteri istorijskog trijumfa Partizana i srpske košarke u intervjuu za MONDO evociraju uspomene na sezonu 1991/92, čiji vrhunac su bili trojka Đorđevića i pobeda nad Huventudom u dvorani "Abdi Ipekči" 16. aprila.

Godine prolaze, ali titula prvaka Evrope osvojena 1992. godine u Istanbulu ne gubi sjaj. Naprotiv.

Malo-pomalo, jubilej po jubilej, prošlo je četvrt veka od večeri u kojoj je Partizan >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << trojkom Aleksandra Đorđevića par sekundi pre kraja pobedio Huventud 71:70 i podigao "L'Ekipov" trofej.

Uspeh, grandiozan sam po sebi, dobija na težini kada se zna da su ga crno-beli ostvarili dok je na teritoriji SFR Jugoslavije buktao ratni plamen. Zbog toga su od osam utakmica Kupa šampiona kao domaćini, samo jednu (prvu četvrtfinalnu, protiv Knora iz Bolonje) odigrali u Beogradu. "Dom daleko od doma" bila je Fuenlabrada, predgrađe Madrida.

Takođe, treba istaći da je titula osvojena striktno domaćom pameću i kvalitetom, dok su rivali imali najmanje po dvojicu stranaca.

Željko Obradović pravo iz patika je seo na trenersku klupu, pomagao mu je legendarni Profesor, Aleksandar Nikolić, a na terenu su glavnu reč vodili Saša Đorđević i Predrag Saša Danilović, koji su te sezone ušli u probranu grupu asova evropske košarke. Ostatak ekipe bio je spoj mladosti (više), iskustva (manje), velike ambicije i vere u sebe, a među momcima koji su kao tim vredeli mnogo više od zbira njihovih pojedinačnih vrednosti, bili su i centri Mlađan Šilobad i Zoran "Stragi" Stevanović.

Prvi je na početku sezone imao samo 20, drugi 21 godinu, ali su tokom čitavog takmičenja i na samom Fajnal foru imali svoje uloge, iz kojih su doprineli istorijskom trijumfu.

Zahvaljujući njima, vraćamo se u leto 1991, nakon poslednje sezone u kojoj je odigrano kompletno prvenstvo Jugoslavije.

Splitska Jugoplastika bila je trostruki uzastopni šampion Evrope i trostruki uzastopni prvak (uskoro bivše) zajedničke države, tako što je u finalu plej-ofa pobedila Partizan, uz aplauze korektne i objektivne publike u novobeogradskoj Hali sportova.

I reprezentacija Jugoslavije, iz koje je tokom takmičenja po diktatu iz Ljubljane izašao Jure Zdovc, odbranila je kontinentalni tron. Obradović je trebalo da bude tamo, ali nije, iz razloga o kojima ima reči i u tekstu pred vama.

Početak priprema crno-belih za novu sezonu nije obećavao evropsku titulu, ali je bio zanimljiv iz mnogo razloga...

STEVANOVIĆ: Došao sam iz kragujevačkog Radničkog i to mi je bila druga godina. Bio sam kod Duleta Vujoševića u sezoni 1990/91, zajedno sa Nikolom Lončarom sam igrao za Kragujevac na dvojnu licencu, a onda su Partizan preuzeli Željko i Profa. Tog leta sam u dogovoru sa Željkom imao poseban režim ishrane, dosta sam smršao već do početka priprema…

ŠILOBAD: Čak si i preterao, nije ti prijalo.

STEVANOVIĆ: Da, nije mi prijalo u nekom trenutku. Počeli smo pripreme u Budvi, deset dana u društvu žena i devojaka - ko ih je imao u to vreme. Ja sam malo kasnio jer mi se brat ženio. Kad sam stigao u hotel, ispred su stajali Željko, Ivo Nakić, (Vlada) Dragutinović, Sava (sportski direktor Milenko Savović)... Pozdravljamo se, a Sava me ne prepoznaje koliko sam kila skinuo. Bilo nas je malo, jedva desetak...

ŠILOBAD: Lončar, Rebrača i ja smo sa reprezentacijom bili u Edmontonu, na Svetskom omladinskom prvenstvu. To je bila poslednja reprezentacija stare države, Hrvatima su negde u polufinalu javili da više ne smeju da igraju. U timu su bili Bodiroga i Tarlać, Dule je bio selektor. Po Jugoslaviji se već pucalo. Krenuli smo vozom iz Beograda ka Zagrebu, međutim, kod Mirkovaca su nas zaustavili i rekli da zbog rata ne možemo dalje. Prebacili su nas u autobus do Vinkovaca, pa smo tu čekali drugi autobus za Zagreb, gde su nas čekali hrvatski i slovenački igrači. Sećam se da smo došli u hotel oko ponoći, seli smo da večeramo, a bila je u toku neka svadba. U ponoć - svi ustaju i počinju da pevaju "Lijepa naša", samo mi sedimo i gledamo se. Ujutru smo se našli sa Hrvatima i odleteli smo iz Zagreba za Kanadu.

Kakve su bile želje, planovi?

ŠILOBAD: Meni je to bila treća seniorska sezona. Dve sam proveo u Zvezdi, to mi je bila prva u Partizanu. Bili smo mladi. Niko, naravno, nije očekivao da ćemo osvojiti Evropu, ali krenuli smo ambiciozno. Ekipa je bila željna dokazivanja, Željku je bila prva godina na klupi...

STEVANOVIĆ: Sećaš se da su naši hteli da igramo neki Kup Saporte, Kup Koraća, da preskočimo Kup šampiona jer smo mnogo mladi?

ŠILOBAD: Da, profesor Aca Nikolić je najviše insistirao na tome. Mi smo igrali kvalifikacije za Kup šampiona protiv Solnoka i trebalo je da budemo domaćini negde van zemlje. Željko je odlučio da obe utakmice igramo u gostima, a Profesor je govorio "Pa ne valja to, nećemo proći"... Međutim, prošli smo bez problema, obe smo dobili po dvadesetak razlike.

Kako ste funkcionisali kao ekipa, na terenu i van njega?

STEVANOVIĆ: Ja sam u Kragujevcu bio najmlađi u ekipi, isto kao Šiki u Zvezdi. Kad smo došli u Partizan, svi su generacijski bili blizu, malo iznad 20, pa najviše do 25 godina. Samo je Šara (Dragiša Šarić) bio stariji. Ali, znalo se sve, ko šta radi.

ŠILOBAD: Kad smo putovali, nosili smo pet lopti. Ko nosi lopte? Pet najmlađih. To smo bili Stragi, Rebrača, Lončar, ja i Saša (Danilović). I Saša je ludeo što on mora da nosi, pošto je ipak bio jedan od glavnih igrača.

ŠARIĆ

Jula 2008. iz Pule je stigla šokantna vest - tokom letovanja preminuo je Dragiša Šarić (47), najstariji košarkaš trofejnog tima.

ŠILOBAD: On je u to vreme bio i trener u Partizanu. Nismo mogli da verujemo kada su nam javili, jer je bio mlad čovek, u punoj snazi.

STEVANOVIĆ: Mene je Dule zvao u pola osam ujutru da mi to kaže. Spustio sam mu slušalicu, mislio sam da je neka loša šala. Kad sam se rasanio, shvatio sam da se ne bi šalio takvim stvarima. Šara je bio mnogo dobar čovek.
Pogledaj vesti o: Partizan

Nastavak na Mondo...

Sportske.net: Obradović se priseća najlepših trenutaka: "Pogledala nas je sreća koju smo zaslužili"