Izvor: Sportski Žurnal, 07.Maj.2011, 02:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo najjači opstaju
Novica Veličkovića nas je jednim uzvikom „Rako!“ podsetio na nesvakidašnji karijeru jednog momka rođenog 1986. godine u Užicu. Srdačan susret dvojice momaka u hotelu „Huan Karlos“ vratio nas je sedam godina unazad, kada je Milovan Raković, startni centar Sijene, zajedno sa Veličkovićem, asom Reala, nosio dres Partizana. Odnosno, mlađih kategorija kluba iz Humske.
Ipak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << za razliku od Novice, Milovan je morao preko Polet Keramike, Atlasa, Mege i Spartaka iz Sankt Peterburga da pronađe put do elite. A, sada je u Barseloni, u društvu najvećih.
- Uzbuđenje zbog fajnal-fora me u pojedinim trenucima savlada, to mi se ne dešava svakog dana. Sama činjenica da sam ruki u Evroligi, a da sam dogurao dovde, čini me ponosnim – rekao nam je gorostasni centar Sijene.
Raković je sa Balkana, preko Rusije, stigao do Toskane. Priča nam kako njegov vrtoglavi uspeh podnosi porodica?
- Zaista su dosta uzbuđeni. Mama prati sve utakmice koje može, naravno preko televizije jer smo odvojeni, ona živi u Srbiji. Moja žena je trudna i ostala je u Sijeni, nije mogla da dođe. Sestra je u Crnoj Gori, prati redovno šta mi se dešava. Imam i mnogo bliskih prijatelja koji me stalno bodre i izuzetno su ponosni. Neki od njih su došli i u Barselonu. A meni najviše prija što sam svima njima uspeo da pružim radost.
Na pominjanje susreta sa Veličkovićem snažni Raković se blago namsešio:
- Novica i ja smo igrali zajedno u Partizanu u mlađim selekcijama. Sjajan je momak, mnogo mi je drago što je stigao do vrhunskog nivoa. Zaslužio je, dokazao je to još u Partizanu. Želim mu mnogo sreće, kao uostalom i svim ostalim našim igračima.
Raković je jednom rekao da je Partizanova „generacija 1986“ bila jedna od najtalentovanijih.
- Bili su tu Srđan Živković, Samardžiski, mlađi Gajić... Ma odlična ekipa.
Ali, samo su „drugovi iz Barselone“ dosegli vrh:
- Sportska karijera je vrlo čudna. Obično samo najuporniji opstaju i idu do kraja, vrha. Nažalost, neki momci su se tu pogubili, što niko nije mogao da očekuje. Ali, praktično sve zavisi od karaktera ljudi.
Raković je često u društvu jednog čoveka čija karijera samo može da mu služi kao primer – Marka Jarića.
- Marko je sjajan sportista, čovek, karakter... Ceo je na nivou koji zaslužuje samo reči hvale. Družimo se mnogo, pričamo o košarci, daje mi savete koji mi pomažu da u igri sarađujemo bolje. Zaista sam ponosan što imam takvog saigrača. Upoznao sam i njegovu porodicu, ženu, dete, majku, isto kao i on moje. Ostvarili smo lep odnos i mnogo mi je drago zbog toga – poručio je Milovan Raković, momak čiju istrajnost i strpljenje treba uzeti za primer.
Nastavak na Sportski Žurnal...
