Izvor: Blic, 19.Feb.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodata omladinska reprezentacija
Kad je 2007. Miralem Sulejmani odlazio iz Partizana u Herenven, sa samo dve utakmice u prvom timu, u klupsku kasu je ušlo utešnih 250 hiljada evra, jer po propisima UEFA za mlade igrače nije moglo više. Godinu dana kasnije kad je prelazio u slavni Ajaks, kao njegov najskuplji igrač svih vremena, doneo je Herenvenu obeštećenje od 16,25 miliona evra!
Koliko novca odnose srpskom fudbalu prerani odlasci fudbalskih bisera u inostranstvo, tema je od koje već na prvi pogled >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << boli glava. Nestrpljivi klubovi prodaju ih čim stranci zazveče parama, ne pitajući se koliko bi mogli da zarade za dve-tri godine.
- Zbog takve prakse strašno gube svi u našem fudbalu. Klubovi prodaju buduće asove da bi isplatili tri plate, a kasnije se gorko kaju kad njihovi „izdanci" dostignu cenu od deset i više miliona evra – kaže Milovan Đorić, doskorašnji direktor mlađih kategorija u FSS.
Starosna granica srpskih pečalbara stalno se pomera naniže.
- Gotovo čitava selekcija igrača rođenih 1991. je prodata ili kaparisana, a sada su na redu još mlađi - menadžeri snimaju klince od 17 i 16 godina! Umesto da ih klubovi neguju, daju im priliku da sazru kroz igru i postanu njihov kapital, budzašto ih prepuštaju drugima. Ljajić je izuzetak, njega je Partizan bar sačekao i uzeo šest miliona evra, a drugi su prodati daleko ispod vrednosti.
Po Đoriću, njihovo fudbalsko propadanje je često izvesnije nego razvoj u asove.
- Što je strani klub jači, veće su šanse da talenat propadne. Mislim da je Aleksić prerano otišao u Kalčo, da ne govorim o Ćosiću, Šćepoviču, Ignjovskom... Otišli su za par stotina hiljada evra, a da su ovde stasali u reprezentativce Srbije koštali bi 6-7 miliona evra koliko u proseku vrede naši asovi. Napravite računicu i videćete da nam milioni odlaze u vetar.
Selektor omladinske reprezentacije „orlova" Aleksandar Stanojević suočen je sa podatkom da većinu njegove ekipe (generacija 1991) čine momci iz stranih klubova.
- U inostranstvu su Milanović, Aleksić, Ćosić, Ignjovski, Ljajić, uskoro će Savić"a njihovim stopama kreću i mlađi, Krneta i Deak. Nema kraja odlivu najboljih. Klubovi se pravdaju da su prinuđeni da ih puste da bi preživeli, ne razmišljajući koliko će koštati za dve sezone.
U odnosu na potražnju srpskih asova, cena našeg fudbalskog podmlatka je zanemarljiva.
- Koliko god se klubu čini da je popunio prazninu u kasi, naši igrači odlaze tako reći besplatno. Kad bi malo sačekali dobili bi dvadeset puta više, moglo bi od toga nešto pripasti i FSS pa bi se novac vratio u fudbalske škole. Onda bi to imalo smisla, ovako gube i mladići koji rizikuju karijeru, i klubovi koji ne uspevaju da trajno izađu iz besparice - kaže Stanojević.
FSS ne dobija ništa od transfera
Milovan Đorić navodi podatak da, pored klubova, mnogo gubi i Fudbalski savez Srbije koji nema ni promil od transfera igrača:
- Nekad je Savezu pripadalo tri odsto od svakog transfera, kasnije je taj propis napušten. A značilo bi i to nešto u moru ovih odlazaka. Evo, pripreme naše dve najmlađe selekcije u Dojranu koštaće 80.000 evra i šta je rezultat? Momci igraju za reprezentacije i preko njih se prodaju, a FSS od toga nema ništa.
Biseri prodati za šaku evra
Pogled na deo liste fudbalera koji su prerano otišli iz srpskog fudbala, uglavnom za sitne pare, govori o tome koliko naš fudbal gubi zbog ovakve prakse.
Uroš Ćosić / 1991. / CSKA / 95.000 evra
Miralem Sulejmani / 1988. / Herenven, Ajaks / 250.000 evra
Stefan Šćepović / 1990. / Sampdorija / ?
Jagoš Vuković / 1988. / PSV / 500.000
Nemanja Pejčinović / 1987. / Herta / 600.000
Aleksandar Ignjovski / 1991. / Minhen 1860 / 700.000
Nenad Tomović / 1987. / Đenova / 2,000.000
Danijel Aleksić / 1991. / Đenova / 3,000.000
Ivan Obradović / 1988. / Saragosa / 3,500.000
