Izvor: Sportski Žurnal, 03.Jan.2011, 12:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Procvetali, pa otišli

Postavićemo vam ono poznato pitanje: „Da li želite prvo da čujete dobru, ili lošu vest?“ S obzirom da ne možemo da dobijemo odgovor, počećemo sa dobrom.
U tradicionalnom Žurnalovom izboru Top 10 igrača koji su prošle sezone nastupali u srpskim timovima, nalaze se čak sedmorica rođenih 1988. i 1989. godine. Mladost je dominirala, svi zlatni klinci iz Rige i Novog Sada, „jači“ za Bjelicu i Milosavljevića, razvili su se u toliko dobre igrače da su postali seniorski >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << reprezentativci i lideri svojih klubova.
Doduše, prva mesta među najboljih 10 su prepustili iskusnim bekovima neprikosnovenog Partizana, dok se na listi zasluženo našao i kapiten Crvene zvezde. U svakom slučaju, možemo da budemo presrećni razvojem srpskih dečaka.
E, sada ide loša vest. Svi dečaci, osim jednog od najmlađih među njima Dragana Milosavljevića, napustili su domovinu sa 21 godinom! Čak su odlazili i mlađi od njih, koji nisu ni stigli da se nađu na Žurnalovoj listi (Musli i Drenovac).
Od desetorice najboljih, samo su dvojica ostala u zemlji. Obojica u Partizanu.

1. DUŠAN KECMAN (Partizan MTS)
U januaru je prošao u Top 16, u februaru osvojio Kup Radivoja Koraća. Početkom marta se radovao plasmanu u osam najboljih Evrolige, dok je krajem meseca bio junak pobede koja je odvela Partizan na fajnal-for u Parizu. U aprilu je već ceo košarkaški svet pominjao samo njegovo ime, jer je direktno, na nesvakidašnji način, doneo trofej pobednika NLB lige u Humsku. Početak maja je proveo u Gradu svetlosti, dok je sezonu zaokružio titulom prvaka države.
Pri tom, na rukama saigrača je završio mečeve protiv Efes Pilsena, Makabija, Cibone, Kahe Laboral... Neprikosnoveni Dušan Kecman.

2. ALEKSANDAR RAŠIĆ (Partizan/Trabzon)
Znamo da je Olimpijakos bio u „Pioniru“ 26. novembra 2009. godine, ali to je bila inicjalna kapisla za sve što se na dalje dešavalo. A crveni iz Pireja su pognutih glava napustili Beograd zahvaljujući 31 indeksnom poenu Aleksandra Rašića.
Sjajni bek je učestvovao u svim trofejima Partizana, da bi potom celo leto proveo sa reprezentacijom. A, kakav je to potez Dušana Ivkovića redom su upamtili Angola (7-6 trojke), Argentina (slobodna bacanja za pobedu), Hrvatska (nepogrešiv sa penala u poslednjim sekundama)... Šteta što ga i ove sezone ne gledamo na evroligaškim terenima.

3. MILAN MAČVAN (Hemofarm Štada/Makabi)
Svaki deo njegove karijere išao je putanjom koja mu je bila zacrtana. Nekada najbolji klinac Evrope muški je odradio svoj ugovor u Vršcu, godinama gurao nogama i rukama Hemofarm, učinio ga jednom od dve-tri najbolje ekipe regiona i jednom od četiri u Evrokupu. Za savršen učinak nedostajali su mu samo trofeji.
Kao i uvek kada kroči na parket, sa velikom strašću se borio kako u narandžastom, tako i u plavom dresu. Najmlađi igrač Srbije svoju veličinu je pokazao za 14 minuta protiv Hrvatske.
Krajem 2010. potpisao je za jedan od najvećih svetskih klubova. Sa Makabijem samo može tamo gde mu je i mesto – u sam evropski vrh.

4. NEMANJA BJELICA (Crvena zvezda/Kaha Laboral)
Eksplozija koju je stvorio njegov dolazak u Crvenu zvezdu i dalje trese Evropu. Posebno je drmalo letos, kada je trebalo da odluči čija mu višemilionska ponuda najviše odgovara. Prvu polu sezonu u Kahi Laboral ćemo pripisati adaptaciji na novu sredinu, ali ono što sledi mora da bude spektakularno. Drugačije ne može kada se radi o takvom talentu.
Dominacija u crveno-belom dresu je bila očekivana, ali trofeji su izostali. Ako je do četvrtfinala bio u senci nekih saigrača u plavom dresu, onda je početak okršaja sa Španije pokazao ko je i koliko može Nemanja Bjelica.

5. MARKO KEŠELJ (Crvena zvezda/Olimpijakos)
Drugi trojkaš Svetskog prvenstva u Turskoj, najbolji od svih koji su dospeli do eliminacione faze u Istanbulu! Šta više reći?
Dušanu Ivkoviću je bio potreban šuter. Pozvao je mladog Marka Kešelja i pored ne tako sjajne sezone u Crvenoj zvezdi. Dobro je znao šta radi. Od tog trenutka karijera jednog od najtalentovanijih 22-godišnjaka Evrope u vrtoglavom je usponu. Zaslužio je sve počasti koje su usledile, među njima i trogodišnji ugovor sa jednim od najvećih klubova kontinenta, odnosno nastavak saradnje sa legendarnim Dudom. Još ćemo se radovati trojkama i zakucavanjima Marka Kešelja.

6. STEFAN MARKOVIĆ (Hemofarm Štada/Beneton)
Ivković je pri odabiru plejmejkera i bekova koje će voditi na Svetsko prvenstvo imao neke dileme. U njima nije bilo imena Stefana Markovića. Njemu je reprezentativni dres zagarantovan.
Sa 20 godina postao je kapiten Hemofarma Štade, bio lider tima iz Vršca, muški se borio u svakom sekundu provedenom među Farmaceutima. Došlo je vreme za rastanak, a Beneton je dugo flertovao sa borbenim bekom. Silno ga je želeo i na kraju doveo. Markovićevu je mesto u elitnoj košarci. Nadamo se da će uskoro i na evroligaške terene, ali pre svega da će za dva leta biti jedan od lidera Srbije u Londonu.

7. MIROSLAV RADULJICA (FMP/Efes Pilsen)
Verovatno najdominantniji košarkaš na srpskim terenima prošle sezone. Apsolutno je prevazišao sredinu koja ga je afirmisala i iz njega izvukla sav talenat. I, taman kada je došlo vreme da ga predstavi na elitnoj pozornici, usledila je jako nezgodna povreda zbog koje je presedeo skoro pola godine.
Međutim, snaga i kvalitet Miroslava Raduljice pobediće trenutne probleme, pa će Efes Pilsen ubrzo dobiti možda i najboljeg centra Evrope. A Srbija će dominaciju u reketu produžiti još mnogo godina, samo da zdravlje posluži Raduljicu.

8. BOBAN MARJANOVIĆ (Hemofarm Štada/CSKA/Žalgiris)
Predobrom džinu iz Boljevca letos je stigao poziv od najvećeg ruskog kluba. I, dok je Duško Vujošević držao kormilo, Marjanović je igrao sjajnu košarku, dobio lepu minutažu i vidno napredovao. Ali, onda je nepravedno prebačen na klupu. Sigurni smo da će u Žalgirisu nastaviti da potvrđuje ogroman talenat.
Inače, još jedan iz Hemofarmovog sada već bivšeg ekstratalentovanog trija „M“. Prošao je pripreme sa reprezentacijom, ali nije otputovao u Tursku. Međutim, gledaćemo ga možda već u Litvaniji, a sigurno u nekoj od narednih akcija plavog tima.

9. DRAGAN MILOSAVLJEVIĆ (Radnički/Partizan MTS)
Pre godinu dana u ovo vreme pod komandnom palicom Miroslava Nikolića počinjalo je njegovo širenje. Sjajna sezona u Radničkom trasirala je dva paralelna puta ka košarkaškom vrhu. Jedan ga je vodio do crno-belog dresa, drugi do plavog. Nije prošao samo poslednji Ivkovićev filter, ali nije bilo trunke razočarenja. Sjajni bek je svestan da će ga reprezentacija dočekati. Jer, biti starter Partizana i imati sposobnost da doneseš pobedu svom timu u Evroligi (protiv Žalgirisa) mogu samo oni koji su predodređeni da uspeju. Dragan Milosavljević, 21-godišnji Kruševljanin, jedan je od njih.

10. VUK RADIVOJEVIĆ (Crvena zvezda/FMP)
Da nije bilo sjajnog beka, Crvena zvezda gotovo sigurno sada ne bi igrala NLB ligu. Kada se trofejni klub na proleće našao pred pitanjem biti il' ne biti, Vuk Radivojević je pokazao svu svoju snagu i hrabrost i nosio crveno-beli klub do plej-ofa domaćeg šampionata, samim tim i do učešća ove sezone na Jadranu.
Veliki borac je sada na istoj misiji. Vodi FMP ka Jadranu, donosi tradicionalno mladim Panterima neophodnu mirnoću i iskustvo. Kada dođe vreme za okršaje sa NLB ligašima, malo koga bi iznenadilo ako bi Panteri sledeće sezone zauzeli nečije mesto u regionalnom društvu.

Nastavak na Sportski Žurnal...