Izvor: Politika, 09.Sep.2013, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privatizacioni salto Dragana Đurića

Dobar svim garniturama vlasti, vlasnik „Zekstre” nije teško dolazio do novih firmi, ali ono što se kasnije sa njima dešavalo u potpunosti se uklapa u nesrećnu, neuspešnu i burazersku tranzicionu priču

Većina firmi koje je u postupku privatizacije kupio Dragan Đurić, vlasnik „Zekstre”, danas je u gubicima. „Veterinarski zavod Zemun”, „Nolit”, „Optika”, „Savremena”, „Šumadija”, samo su neka od preduzeća čiji je vlasnik u protekloj deceniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postao aktuelni predsednik Fudbalskog kluba Partizan.

Dobar, čini se, svim garniturama vlasti, Đurić nije teško dolazio do ovih firmi. Ali, sa onim što bi kasnije usledilo u svakoj od njih, kao biznismen se u potpunosti uklopio u nesrećnu, neuspešnu i ortačku srpsku tranzicionu priču.

Najpre je „Zekstra” kupila „Veterinarski zavod Zemun”. Veliku i uspešnu firmu za proizvodnju stočne hrane i lekova. Konzorcijum „Zekstra-Bankom” platio je 9,1 milion evra. Vrhovni sud je u dva navrata osporavao ovu privatizaciju, ali Agencija za privatizaciju je 2005. godine konačni i treći put „Veterinarski zavod” dodelila Đuriću.

Potom je 2008. godine taj zavod u konzorcijumu sa konsalting kućom „Beta ITH PBB”, kupio beogradsku „Optiku” za 7,5 miliona evra. Kako je tada Đurić optimistički najavio, bio je spreman da investira više od pet miliona evra u ovu firmu sa prodajnim objektima širom Beograda i u nekim gradovima u unutrašnjosti.

U međuvremenu je kupio i „Nolit”, izdavačkog giganta bivše Jugoslavije. Osim u Srbiji, Dragan Đurić širio je svoju poslovnu imperiju i u Republici Srpskoj, a godinama se priča o njegovim veoma dobrim odnosima sa Miloradom Dodikom. U Banjaluci je tako 2008. godine sa Miroslavom Miškovićem, vlasnikom „Delte”, kupio Robnu kuću „Boska”. Kako saznajemo, „Delta” je i dalje suvlasnik ove robne kuće, ali Đurić je preuzeo operativno upravljanje. Njegova „Zekstra” je tokom godina rasla, pa je postala i zastupnik za Srbiju velikih svetskih modnih brendova kakvi su „Dizel”, „Maks mara” i „Maks i ko”.

I u kakvom su danas stanju privatizovana preduzeća?

 „Veterinarski zavod Zemun” jedna je od 24 sporne privatizacije čije preispitivanje traži i Evropska unija. Kako je Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade, najavio da će se ceo spisak ispitati, nedavno se spekulisalo da je Đurić već obuhvaćen istragom o milionskim proneverama u preduzećima koja je kupio.

Danas „Veterinarski zavod Zemun”, prema poslednjim izveštajima Agencije za privredne registre za 2012. godinu, ima gubitak od 556.966.000 dinara, dok je 2011. godine imao dobitak od 9.735.000 dinara.

U objekte „Nolita” na najatraktivnijim lokacijama u centru Beograda sada su butici „Zekstre”, a „Nolit” je, pokazuje finansijski izveštaj iz APR-a, 2012. godinu završio sa minusom od 13.579.000 dinara. Radnici „Optike” su štrajkovali zbog neisplaćenih zarada, a kraj 2012. ova firma je dočekala sa minusom od 85.695.000 dinara.

Đurićeva „Zekstra grupa” prošlu godinu je završila sa 577.849.000 dinara gubitka. Osim toga, „Zekstra” se nedavno pojavila i na spisku najvećih poreskih obveznika u Srbiji sa 183 miliona dinara duga državi.

Šta se zapravo dogodilo? Kako su ove firme jedna po jedna počele da beleže gubitke, a dugovi za porez da rastu? Da li je reč o foto robotu srpskog tranzicionog biznismena koji teško može da posluje bez političke podrške, ličnih kontakata sa vlastima i jeftinog zaduživanja?

Najkrupnija stvar u celom privatizacionom saltu Dragana Đurića svakako je „Veterinarski zavod Zemun”. Iz Saveta za borbu protiv korupcije poručuju da godinama skreću pažnju javnosti na nepravilnosti i „zanimljivosti” u toku privatizacije ove firme.

U izveštajima Verice Barać piše da je predsednik tenderske komisije koja je jula 2003. godine Đuriću prodala „Veterinarski zavod Zemun” bio Čedomir Jovanović, tada član vladajuće Demokratske stranke, sada predsednik LDP-a.

U dopisu Saveta za borbu protiv korupcije upućenom MUP-u pre gotovo godinu dana, a u koji je „Politika” imala uvid, ukazano je na glavne probleme koji se odnose na privatizaciju tog zavoda.

Navodi se da je najpre krajem decembra 2003. godine Tenderska komisija prihvatila predlog Agencije za privatizaciju da je prvorangirani kupac konzorcijum „Zekstra–Bankom”, a drugorangirani Konzorcijum fizičkih lica Veterinarskog zavoda, odnosno zaposleni. Da podsetimo, u to vreme direktor Agencije za privatizaciju bio je Mirko Cvetković, kasnije predsednik Vlade Srbije, a ministar privrede i privatizacije Aleksandar Vlahović.

Suština problema je da ovaj konzorcijum, kako se tvrdi u dokumentu, nije ni postojao kada se prijavio na tender. Odnosno, prema pisanju medija, konzorcijum je napravljen zato što „Zekstra” nije ispunjavala uslove da kupi Zavod.

Zbog toga je konzorcijum fizičkih lica podneo prigovor na zakonitost tendera, što je tadašnje Ministarstvo privrede odbilo, ali je Vrhovni sud poništio rešenje ministarstva i uvažio tužbu zaposlenih. Ali, Ministarstvo privrede ponovo odbija prigovor konzorcijuma zaposlenih u Veterinarskom zavodu, a oni se opet obraćaju Vrhovnom sudu.

– Ne čekajući presudu Vrhovnog suda, Vlada Srbije je decembra 2004. godine na predlog Ministarstva privrede uvela privremene mere u Zavodu zbog opstrukcije privatizacije od strane uprave preduzeća – navodi se u dopisu Saveta za borbu protiv korupcije.

Da podsetimo, tada je premijer već bio Vojislav Koštunica. Vrhovni sud je ponovo u januaru 2005. godine doneo presudu kojom je uvažena tužba Konzorcijuma zaposlenih.

– Sud je dva puta donosio odluke, a „Veterinarski zavod Zemun” konačno je prodat, zapravo, tek kada je država zamenila njegov upravni odbor koji je potom digao ruke od svega 2005. godine – zaključuje Jelisaveta Vasilić.

„Politika” je uputila pitanja o poslovanju „Zekstre” i privatizovanih firmi i samoj „Zekstra grupi”, ali nikakav odgovor nismo dobili.

---------------------------------------------------------------

Za Agenciju sve po ugovoru

„Politika” je uputila pitanja i Agenciji za privatizaciju. Zanimalo nas je da li su istekle ugovorne obaveze za firme koje je Đurić u postupku privatizacije kupio, kao i da li je ispoštovao sve obaveze koje je na sebe preuzeo. Osim toga, interesovalo nas je i da li je promena namene objekata nekih od ovih firmi, poput „Nolita”, u skladu sa kupoprodajnim ugovorom.

U Agenciji za privatizaciju su nam rekli da su, od svih preduzeća koja su nas zanimala („Veterinarski zavod Zemun”, „Nolit”, „Optika”, „Savremena”, „Šumadija”, Fabrika jestivog ulja u Gradištu), oni bili nadležni za kontrolu ugovornih obaveza samo za „Veterinarski zavod” i „Optiku”.

– Sva ostala preduzeća privatizovana su po starom Zakonu o svojinskoj transformaciji, dakle pre donošenja Zakona o privatizaciji i osnivanja Agencije za privatizaciju – objasnili su, što znači da samo od volje vlasnika zavisi promena delatnosti firme ili namene objekata.

Što se „Veterinarskog zavoda” i „Optike” tiče, kako su nam rekli u Agenciji za privatizaciju, istekli su rokovi za ispunjenje ugovornih obaveza tako da nemaju daljih zakonskih i ugovornih ovlašćenja i nadležnosti u smislu obavljanja poslova kontrole postupka privatizacije. Sve obaveze u vezi sa kupoprodajom društvenog kapitala ova dva preduzeća su izvršene u skladu sa ugovorima – tvrde u Agenciji za privatizaciju.

Stefan Despotović

objavljeno: 09.09.2013.
Pogledaj vesti o: Partizan

Nastavak na Politika...