Izvor: RTS, 10.Apr.2010, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravna regulativa za privatno obezbeđenje
Incident u kojem je obezebeđenje jednog novosadskog kafića pretuklo košarkaša Strahinju Miloševića, ponovo pokrenuo pitanje potrebe za zakonom kojim bi se uredilo pitanje privatnog obezbeđenja.
Posle incidenta u kojem je obezbeđenje novosadskog kafića pretuklo košarkaša Partizana Strahinju Miloševića, a Nenad Čanak ocenio da su agencije za obezbeđivanje ljudi i objekata "leglo kriminalaca, ološa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i narko dilera", oglasile su se i Agencije odbacujući takve ocene.
Svi se, međutim, slažu oko toga da je neophodan Zakon koji bi uredio tu oblast, a koji od zemalja regiona jedino Srbija nema.
Vlasnik kafića u kojem je prebijen Milošević, unajmio je nestručne ljude, bez ugovora ili drugim rečima naa crno, i zbog toga se dogodio incident, poručuju iz Udruženja preduzeća za privatno obezbeđenje.
U tom Udruženju, koje ima 250 agencija članova, negiraju optužbe da se preko njih iznuđuje novac i prebijaju ljudi.
Nedostatak zakona je problem zbog kojeg nije jasno ni ko može da osnuje takvu agenciju, ko u njoj da radi, kakvu obuku mora da prođe zaposleni i naposletiku, ko kontroliše same Agencije.
Od oko 3000 preduzeća koja se time bave u Srbiji, za neke se može reći da im koristi to što ne postoji zakonska regulativa.
Nedostatak zakona doprineo lošem imidžu agencija
"Naše agencije ponekada tajno snimaju građane, prisluškuju telefone, rade neke stvari, kao što je nedozvoljeno fotografisanje što je upad u sferu privatnosti pojedinca. Nekada agencije imaju čak i poligrafe, uređaje za testiranje pa za račun nekih privatnih firmi vrše testiranje zaposlenih što je veliki problem i potpuno neregulisana materija", kaže Bogoljub Milosavljević sa Univerziteta Union.
Nedostatak zakona je tako omogućavao da kriminalci ili njihove žene budu vlasnici agencija za obezbeđivanje. Lošem imidžu doprinosile su i sumnje da ljudi iz podzemlja najpre prave nerede u nekim lokalima, a potom nude zaštitu.
Međutim, predstavnici najveće svetske kompanije za obezbeđenje "G four S" tvrde da rigorozno kontrolišu sve one koji bi da se zaposle.
"Mora da dodnese da nije pod istragom i da se protiv njega ne vodi postupak, kao i lekarsko uverenje za rad sa vatrenim oružjem, bez obzira da li ćemo ga angažovati. Na osnovu svega toga mi se obraćamo MUP-u i on nam dostavi mišljenje", kaže Aleksandar Kozlica, generalni direktor "G four S" u Srbiji.
Posle vojske i policije, obezbeđenje se smatra trećom oružanom silom jedne države i veoma profitabilnom granom društva.
Nacrt zakona, kojim bi se uredio pitanje privatnih obezbeđenja, MUP Srbije je uradio 2001. godine. Dalje od toga se nije otišlo.
Pogledaj vesti o: Incident
