Izvor: Politika, 10.Okt.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potvrda snage našeg vaterpola
Aleksandar Šoštar kaže da se imenom i prezimenom kandidovao za člana Biroa LEN, ali da su za njegov izbor zaslužni i VK Partizan i Vaterpolo savez Srbije
Nedavno je Aleksandar Šoštar postao član Biroa Evropske federacije vodenih sportova (LEN), Dejanu Perišiću je poveren treći mandat u Tehničkom komitetu vaterpolo komiteta, a Marko Stefanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je postao novi član Marketing komisije. Ovaj uspeh naše sportske (vaterpolo) „diplomatije” zaslužuje više pažnje od one s kojim je primljen, jer je u evropskom i svetskom sportu premalo naših sportskih poslenika, neuporedivo manje nego u zlatno vreme jugoslovenske sportske diplomatije kada su mnogi naši sportski radnici imali značajnu ulogu u međunarodnom sportu.
– Sada su kroz naš izbor u upravljačka tela LEN na Kongresu u Lisabonu na određen način verifikovani uspesi našeg vaterpola, snaga naše vaterpolo organizacije i ono što on znači u evropskim, pa i svetskim okvirima. Dugo vremena bili smo van tih upravljačkih tokova, istina bili smo prisutni kao učesnici, ali nismo bili u poziciji da budemo na skupovima na kojima se odlučuje o bitnim stvarima za vaterpolo i ostale vodene sportove, a to što smo i Perišić i Stefanović i ja iz vaterpola pojačava taj uspeh jer je LEN, ne zaboravimo, sastavljena od pet sportova – plivanja sinhronog plivanja, skokova u vodu, plivanja u otvorenim vodama i vaterpola – ističe Aleksandar Šoštar, nekadašnji golman naše reprezentacije, osvajač olimpijskog zlata 1988. i bronze 2000. godine.
Od Lambaše prošlo 22 godine
Novi član Biroa LEN, jedan od devetorice, je prvi naš vaterpolo funkcioner (predsednik je VK Partizan) posle pune 22 godine u ovom telu, posle Ante Lambaše, jednog od najuticajnijih plivačkih i vaterpolo funkcionera svih vremena.
– Mislim da naš izbor otvara vrata da u perspektivi mudrom politikom uradimo ono što je neophodno da vaterpolo uopšte, a samim tim i naš vaterpolo, podignemo na još viši nivo i tako popravimo njegovo mesto, pre svega u okviru evropske i svetske federacije vodenih sportova, jer se vaterpolo u okviru matičnih federacija nalazi tek na četvrtom mestu – iza plivanja, skokova u vodu i sinhronog plivanja. To se naročito dobro može videti na svetskim prvenstvima na kojima su ovi sportovi i po interesovanju gledalaca, sponzora i samih domaćina ispred vaterpola. Uostalom to se vidi i po odnosu same organizacije – smatra Šoštar.
Krivce ne bi trebalo tražiti u drugim delovima LEN i FINA.
– Gro krivice je sigurno na ljudima iz vaterpola. Niko nije nikakvim dekretom smestio vaterpolo na to mesto i nije potreban novi dekret da se podigne njegov rang, nego da ljudi iz vaterpola podignu na mnogo viši nivo ono što rade. U tome je suština. Biro LEN me je izabrao za vezu, sponu sa Tehničkim komitetom za vaterpolo i to povećava mogućnost većeg uticaja vaterpola u okviru LEN – kaže Aleksandar Šoštar je i član Tehničke komisije za vaterpolo Svetske federacije vodenih sportova (FINA), a pri svakoj reviziji programa olimpijskih igara vaterpolo se najčešće pominje kao sport sa neizvesnom olimpijskom budućnošću.
– LEN, kao organizacija koja predstavlja i evropski vaterpolo je životno zainteresovana za opstanak vaterpola na olimpijskim igrama. Naravno LEN nema ingerencije FINA, ali u okviru svog delovanja može da deluje u tom smeru. Vaterpolo je najrazvijeniji u Evropi, ali još ima prostora da se ojača i da mu se poveća popularnost, a to bi moglo da posluži kao smernice za rad ostalim kontinentalnim organizacijama. U dosta azijskih zemalja igra se vaterpolo, ali uglavnom nije na dovoljno visokom nivou, razvijen vaterpolo imamo u Australiji i Americi, a novi zamah vaterpolu u Južnoj Americi dala je organizacija Olimpijskih igara u Riju 2016. godine. Vaterpolo imamo čak i u Africi, mada nedovoljnog kvaliteta, ali trebalo bi raditi na stvaranju uslova da se FINA više posveti napretku vaterpola. Uspeh bi se kao bumerang vratio u Evropu i nama u Srbiju, iako je naš vaterpolo i dalje na zavidnom nivou u odnosu na sve ostale – kaže Aleksandar Šoštar.
Partizan jednako Savez
Ipak, naš vaterpolo čeka na novo olimpijsko zlato od 1988. osme godine kada su Šoštar i drugovi, reprezentativci SFRJ trijumfovali na Igrama u Seulu. Sa četiri poslednjih igara vaterpolisti su se, istina, vraćali sa medaljama – 2000. kao reprezentativci SRJ sa bronzom, a zatim kao reprezentativci Srbije 2004. sa srebrom, a 2008. i 2012. sa bronzanim odličjima. Možda je jedan od razloga za to, makar najmanji, i to što predugo nismo imali svoje predstavnike u vrhu evropske i svetske vaterpolo organizacije. Ali, to je, smatra Šoštar, problem i sa većinom naših sportova.
– Mislim da je razlog za to nedostatak strategije koja je ranije postojala i kada su se naši sportski funkcioneri birali i usmeravali ka međunarodnim sportskim organizacijama. Ta strategija je delom oslabila uvođenjem jednogodišnjih mandata, delom zbog sankcija, ali i neažurnošću naših sportskih saveza. Kao sport i, ako hoćete, kao država moramo da donesemo novu strategiju i da iskoristimo svaki uspeh našeg sporta da forsiramo svoje ljude jer to samo može da donese boljitak našem sportu – kaže Aleksandar Šoštar i dodaje da su, iako je umnogome sam izneo sopstvenu kandidaturu, izabran kao predstavnik Srbije i da su za to zaslužni i njegov klub Partizan i Vaterpolo savez Srbije.
– Na neki način između Partizana i Saveza može se povući znak jednakosti – ne bukvalno, jer savez je više od kluba. On je nadogradnja, ali podsetiću vas da su na Olimpijskim igrama u Londonu svi članovi naše vaterpolo reprezentacije na neki način kao igrači „prošli” kroz Partizan. Tako je bilo kroz čitavu istoriju našeg vaterpola – podsetio je Šoštar.
----------------------------------------------------------------
Stop za „ili ja, ili niko”
Sportsko-diplomatska strategija, prema Šoštarevom mišljenju trebalo bi da izleči jednu staru boljku:
– Praksu „ili ja, ili niko drugi” moramo da iskorenimo iz našeg sporta jer je to protiv njega. Ako nemamo kvalitetne ljude koje možemo da ubacimo u međunarodne sportske federacije onda moramo na tome odmah da počnemo da radimo. U javnosti, pa čak ni u samom sportu, čini mi se, ne postoji svest o važnosti toga i svaki izbor do sada mogao bi se, verujem, podvesti pod izuzetno lično angažovanje u okviru organizacije i sposobnost, uz naravno sportsku reputaciju te osobe. Mislim da sportska javnost nije svesna uspeha i značaja koji su u međunarodnim organizacija svojim izborom, a zatim i delovanjem, postigli recimo u odbojci Aleksandar Boričić, ili u stonom tenisu Aleksandar Matković, za kojeg malo ko zna da je potpredsednik Evropske stonoteniske federacije...
Živko Baljkas
objavljeno: 10.10.2012.
.jpg)
