Izvor: Politika, 06.Jul.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Marina Maljković
Dete košarke
U jednom od čuvenih košarkaških derbija između Jugoplastike i Partizana, krajem osamdesetih, naizgled običan napad Splićana nagovestio je jednu ozbiljnu trenersku karijeru. Dok je plejmejker splitskog tima Zoran Sretenović vodio loptu, publiku na Gripama je nadglasala temperamentna sedmogodišnja devojčica: „Sreto, dug napad, dug napad!”
Bila je to Marina Maljković (32), danas selektor naše ženske reprezentacije koja je nedavno osvojila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << četvrto mesto na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, što je bilo daleko iznad očekivanja. Sedela je tog dana iza klupe Jugoplastike koju je vodio njen otac Božidar Maljković. Četiri godine stariji brat Nebojša danas sa smeškom prepričava neke od njenih „antologijskih izjava” iz detinjstva koje su uglavnom vezane za košarku. Tako je jednom, kad joj se otac vratio kući smrknuta lica, pitala majku Gordanu: „Mama, zašto je tata ljut?” Kad je dobila odgovor da je ljut zbog toga što je izgubio utakmicu, mirno je kazala: „Nema veze, naći će je”.
Kako danas priča, zavolela je košarku na prvi pogled. Retka su deca velikih trenera koja su se opredelila za isti posao i imala u tome uspeha. Ona ne samo da je krenula istim putem kao i njen otac, četvorostruki klupski prvak Evrope (dva puta s Jugoplastikom, po jednom s Limožem i Panatinaikosom), već se od prvog koraka silno trudila da bude samostalna. On već sedam godina nije bio na njenim utakmicama, poštujući njenu volju, ali kad su daleko od dvorane deli s njom sve njene radosti i tuge.
Trenerski uzor joj je čuveni košarkaški učitelj s Crvenog krsta Bora Cenić. Dok je bila devojčica davao joj je prve lekcije o košarci na Zlatiboru na koji je odlazila svakog leta. Igrala je košarku u američkim školama u Parizu i Atini, dok je njen otac tamo radio, a danas tečno govori engleski, francuski i španski, dok se grčkim služi. Diplomirala je na Višoj trenerskoj školi.
Čim je završila srednju školu, počela je da igra za KK Ušće koje je osnovao njen otac. Nije bila punoletna kad je sela na klupu, u istom klubu, vodeći kadetkinje. Za dve godine s juniorskim sastavom je stigla do Prve savezne lige.
Prethodnih šest godina vladala je na domaćoj sceni s Hemofarmom i Partizanom s kojim je u prošloj sezoni imala skor 32:0. Kada je postala selektor, pre nepune dve godine, nije mnogo obećavala jer je preuzela tim koji se nije kvalifikovao za Evropski šampionat 2011. Najavila je samo mnogo, mnogo rada i kao cilj – plasman na „Evro 2013”. Prethodnog vikenda srpske košarkašice su se vratile iz Francuske kao četvrte u Evropi, a ispraćene su kao totalni autsajderi.
Danas ističe rok koji je Marina Maljković dala državi da se izjasni da li joj treba ženska košarkaška reprezentacija i uopšte ženski sport, razočarana zbog bednih uslova u kojima stvaraju mnogi ženski timovi kod nas. Ukoliko ne dobije pozitivan odgovor, najverovatnije će se povući s mesta selektora. Svi u Košarkaškom savezu Srbije nadaju se da će s njom nastaviti da kuju planove za Olimpijske igre u Brazilu 2016.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 07.07.2013
Pogledaj vesti o: Partizan, Evropsko prvenstvo
