Izvor: Politika, 14.Mar.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka od prvog osvajanja Evrope
Vaterpolisti Partizana su na današnji dan 1964. u Zagrebu pobedili u prvom Kupu šampiona. – Upoređivanje s madridskim Realom
Danas se navršava pola veka od kako je prvi klub iz Srbije postao prvak Evrope. To je pošlo za rukom Partizanu osvajanjem prvog Kupa šampiona za vaterpoliste.
Podvig je ostvaren u Zagrebu, gde su „crno-beli” bili domaćini, jer Beograd u to vreme nije imao pokriveno plivalište.
Klupsko takmičenje za šampiona Starog kontinenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uveo je Biro Evropske plivačke federacije 7. juna 1963. na predlog mađarskog saveza, čiji se predstavnik, međutim, kasnije nije prijavio.
Kvalifikacije u kojima su učestvovali državni šampioni odigrane su u Italiji i Istočnoj Nemačkoj od 21. do 23. februara. S takmičenja u Napulju pravo da igraju na finalnom turniru stekli su Partizan, Kanotijeri (Italija) i Duizburg (Zapadna Nemačka), a u Magdeburgu Dinamo (SSSR), Dinamo (Istočna Nemačka) i Legija (Poljska).
Odluka da je šampion Jugoslavije domaćin saopštena je u petak, 6. marta 1964. Određeno je da se završni turnir igra od 13. do 15. marta te godine. Uoči finalnog turnira predsednik „crno-belih” Bjelić je procenio da će, „ako sve bude normalno”, prvak Evrope da bude Partizan ili moskovski Dinamo u čijoj ekipi „samo dvojica nisu igrali za reprezentaciju SSSR”.
Moskovljani su uzeli pojačanja iz svog imenjaka iz Tbilisija, a „crno-beli” su od pozajmili Bonačića od zagrebačke Mladosti, s kojom su vežbali uoči turnira. U ekipi su imali i Jankovića, koji je ranije iz tog kluba prešao kod njih, a on je smatrao da je bazen u Zagrebu manjih dimenzija od normalnih i da to može da smeta najviše njemu i Sandiću. Kao favorite za prvo mesto trener Čukvas, koji je ujedno bio i igrač, naveo je oba Dinama, koje je predstavio kao reprezentacije SSSR i Istočne Nemačke i zbog toga je govorio da bi drugo mesto bio veliki uspeh za Partizan.
Najveći optimista bio je Branislav Živković, koji je to ovako obrazložio u listu „Sport”:
– Bićemo prvi! Mi smo odlično pripremljeni, a tu je i naša publika.
Prvi finalni turnir Kupa šampiona je svečano otvoren u petak, 13. marta 1964, u 18,30 č. Posle toga je odigrano prvo kolo: Dinamo (SSSR) – Duizburg 7:3, Dinamo (DRN) – Legija 14:3 i Partizan – Kanotijeri 6:2 (strelci za „crno-bele” Sandić 2, Janković 2, Čukvas iz penala i Perišić).
Dan kasnije su odigrana dva kola – pre podne Duizburg – Kanotijeri 4:0, Partizan – Legija 6:0 (Sandić 4 od toga jedan s igračem manje i Janković 2) i Dinamo (SSSR) – Dinamo (DRN) 8:5, a po podne: Dinamo (DRN) – Duizburg 7:4, Kanotijeri – Legija 5:4 i Partizan – Dinamo (SSSR) 4:3 (Bonačić, Janković 2 i Sandić).
Poslednjeg dana najpre su igrali: Dinamo (SSSR) – Legija 5:1, Partizan – Duizburg 7:2 (Sandić 2 od toga jedan s igračem manje, Janković 2, Čukvas 2 pri čemu jedna iz četverca i Bonačić s igračem manje), i Dinamo (DRN) – Kanotijeri 5:2, a na kraju Duizburg – Legija 6:5, Dinamo (SSSR) – Kanotijeri 6:2 i Partizan – Dinamo (DRN) 4:3 (Janković 2 i Sandić 2).
Partizan je bez izgubljenog boda postao prvak Evrope (10 bodova), drugi je bio moskovski Dinamo (8), treći magdeburški Dinamo (6), četvrti Duizburg (4), peti Kanotijeri (2), a poslednja je bila Legija (bez bodova). Najbolji strelac je bio Vos (Dinamo, Magdeburg) sa 12 golova.
Vlado Bjelić, koji je 12 godina, od obnavljanja kluba, vodio Partizan, posle pokoravanja Evrope, ovako je opisao taj pohod:
– Upregli smo se u velika kola i izgurali ih na vrh brda. Put je vodio kroz Zonsku ligu, Srpsku ligu, kroz kvalifikacije... Trebalo je prvo pobeđivati u Negotinu, u Somboru... Dobri odnosi s mesnim rivalom Crvenom zvezdom bila je takođe jedna od komponenata uspeha. Mladost iz Zagreba izašla nam je u susret. Pomogli su nam u organizaciji. To je lep primer dobre saradnje najvećih rivala u jednom sportu.
Za našu ligu je kazao da je najkvalitetnije klupsko takmičenje u svetu i da će možda biti teže da se u domaćoj konkurenciji sačuva titula, nego da se pobeđuje u međunarodnoj (od 1964. do 1976. Partizan je šest puta bio prvak Evrope, a Mladost četiri). Sadašnja srpska liga po tome podseća na ondašnju jugoslovensku (Crvena zvezda je prošle godine pobedila u Ligi šampiona, a „crno-beli” četvrti).
Partizan je u ono vreme upoređivan s Realom u fudbalu (od 1956. do 1966. šest puta osvajač Kupa šampiona). Dugo čekanu sedmu titulu naš najuspešniji klub je osvojio 2011, a i sada je u trci za to uprkos velikim finansijskim teškoćama.
I. Cvetković
objavljeno: 15.03.2014.
