Izvor: Blic, 30.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobednici
Kada bi srpski političari bili bar delom uspešni koliko su naši sportisti, ja se ne bih brinuo za budućnost. Uspesi košarkaša Partizana prestaju da budu čuda, jer se ponavljaju. To je karakter pobednika.
Za razliku od politike u kojoj nema sistema, u Partizanu ga ima. Insistira se na najboljim iskustvima.
Tako smo u Istanbulu imali Aleksandra Đorđevića, a u Zagrebu Dušana Kecmana. Sudija je podigao ruku sa ispružena tri prsta - poslednji šut za pobedu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - i oni jednostavno ne mogu promašiti.
Svake godine zbog malog budžeta, zbog primoranosti da se odreknemo usluga najboljih iz prošle godine, učini nam se da smo slabiji. A onda nas Dule demantuje.
Zašto? Nema improvizacije, samo rad. A ko najviše radi? Upravo Dule Vujošević. Svaki stranac koji dođe u Partizan lako se uklopi u evropske i svetske standarde funkcionisanja uspešnog kluba.
Pogledajte Veselog. Tom dečku, koji igra kao „matori", zahvalni smo što je celu Srbiju učinio ponosnom. Roberts, MekEjleb doprineli su pronošenju i poštovanju imena Srbija više nego 90 odsto političara.
Aleks Marić, jedan od nas, a iznad svih. I tako redom do Rašića, Vraneša, Božića, Đekića, Miloševića, Mitrovića, Sinoveca ... ili čoveka koji kada je najpotrebnije pogađa. Kecman uliva toliku sigurnost da je svejedno da li šutira iz svlačionice, sa biletarnice, ili sa terena. On, jednostavno, kada je potrebno ne ume da promaši.
Nema kukanja. Te ne vole nas sudije, te najsiromašniji smo, te najbolji su otišli, nema izgovora. Stisneš petlju i ideš dalje. Najbolji tim je onaj koji je u igri.
Idemo u Pariz i već smo pobedili. Kako?
Pa, pobedili smo sebe, srpski mentalitet. Pobedili smo sebe što nijednom nismo odustali. Pobedili smo sebe što smo poraze pretvorili u pobede. Pobedili smo sebe što se nismo uplašili. Našli smo se među četiri najbolje ekipe u Evropi.
Kada bi se Srbija našla među četiri najbolje države u Evropi, da li bi to bila pobeda?
Gledajmo i učimo od najboljih.
