Izvor: Magyar Szó, 08.Maj.2015, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partizani, Nemci i Indijanci
Kada smo se kao klinci igrali partizana, uvek smo pucali u Nemce. Čak i kada smo se igrali Indijanaca svojim strelama smo gađali Nemce – tako bi se mogao prepričati deo monodrame „Imate li nešto prijaviti?” U izvođenju Arpada Černika. Ova priča se može primeniti za skoro svakoga ko se igrao Indijanaca i partizana u svom detinjstvu. To smo učili u školi, to je govorila televizija: mi smo svi bili pioniri i partizani i borili >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << smo se protiv zlih Nemaca. A kada smo sa jedne strane odrasli, a sa druge se zbog labavljenja ranijih strogih direktiva mogle čuti i druge misli, saznali smo da je opšta slika ipak složenija.
Ista se slika do danas toliko promenila da je vodeća država u Evropskoj Uniji, koja se temelji na principima pobede nad fašizmom, upravo Nemačka, dok je decenijama slavljena Crvena Armija, odnosno Rusija, trenutno baš u hladnoratovskim odnosima sa zemljama Unije.
Nesporazum, nastao zbog rata u Ukrajini, je svoj pečat ostavio i na manifestaciji koja će se održati u Moskvi povodom sedam decenija pobede nad fašizmom. Kremlj je na proslavu pozvao državnike evropskih zemalja, kao i šefove Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Kine, Brazilije, Indije i Južnoafričke Republike, od kojih je većina, između ostalih, predsednik Barak Obama i britanski premijer Dejvid Kameron, otkazala poziv, dok je kancelar Nemačke, Angela Merkel diplomatski odlučila da svečanosti ne prisustvuje, ali da sledeći dan položi cveće zajedno sa Putinom u Moskvi.
Poziv na proslavu je dobio i predsednik srbije Tomislav Nikolić, koji je i prihvatio isti, a čak će i deo gardista Vojske Srbije povesti sa sobom. Nikolićeva odluka je izazvala buru i postavila mnoštvo pitanja.
U svakom slučaju, kada je u žiži pažnje spoljna politika Srbije, odnosno dilema Rusija ili EU, pooštrava se konflikt između šefa države i premijera. Taj konflikt se može koreniti iz dve struje koje postoje unutar Srpske napredne stranke. Vučić iz sve snage pokušava da ubedi državu i ceo svet da Srbija kreće prema Zapadu, da želi modernizaciju i da je raskinula sa svojom mračnom prošlošću, i da više i ne zna šta znači linija Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica. Tada na scenu stupa, sa svojim akademskim zvanjem, predsednik države koji obično jednim jedinim korakom, jednim jedinim gestom anulira sve što je premijer do tada rekao ili učinio.
To se desilo i sada.
Dok se čelnici zapadnih zemalja, prema kojima se mi navodno ravnamo, neće pojaviti na moskovskoj paradi, Nikolić sa radošću najavljuje prihvatanje poziva, čak vodi i vojnike sa sobom da i oni učestvuju na paradi. Sve to čini, barem prema napisima u štampi, bez konsultacija sa Vučićem.
Na taj način, opet, po ko zna koji put, ubacuje klip među točkove vozila koji Srbiju vode prema Uniji. Mnogo o tome govori i izjava Johanesa Hana, komesara za proširenje EU, koji je rekao da su predstavnici srpske vlasti više puta potvrdili da je strateški cilj Srbije evropska integracija, kao što su potvrdili i da su pristalice evropskih vrednosti. „Treba međutim da bude jasno i kako korake Srbije ocenjuju države članice Evropske Unije i međunarodna zajednica uopšte. Ne mogu se promatrati odgovarajućim koracima oni koji se upravo mogu protumačiti kao udaljavanje od evropskih vrednosti“.
Han je, svojim diplomatskim rečnikom, izjavio da ako je Srbija odlučila da krene napred, onda bi trebala da svoje korake usmeri u tom pravcu, a ne da povremeno učini korak ili dva unazad, jer će se pre ili kasnije doneti odluka, da se neko vreme uopšte ne kreće unapred.
Pored svega toga, Nikolić u Moskvu trči da slavi pobedu Crvene Armije kao predsednik države koja godinama ne priznaje svoju partizansku prošlost, umesto toga slavi svoju četničku tradiciju. Da se podsetimo: četnici su bili protivnici komunizma i sarađivali su sa Velikom Britanijom u drugom svetskom ratu. Naravno, borili su se na strani Nemaca.
Velika je konfuzija u celoj ovoj priči; ko je kada bio ko i na čijoj strani, ko je bio dobar, a ko negativac i ko je prelazio sa jedne strane na drugu. U principu se ne može smatrati negativnim da predsednik jedne evropske države učestvuje u proslavi pobede nad fašizmom. U praksi je situacija mnogo složenija. Odgovoran predsednik ozbiljne vlade bi morao da zna da je svaka njegova odluka signal, i da svaki njegov korak može imati posledice. Bilo bi dobro da sam sa sobom raščisti da li je on sad baš partizan, četnik ili Nemac. Eventualno Indijanac ili poslednji Mohikanac, na primer.
