Izvor: Politika, 25.Okt.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partizan zabašurio dug od 25 miliona evra
U nameri da demantuje „jedan dnevni list koji iznosi izmišljotine”, Fudbalski klub Partizan je juče, posle duže od dva meseca, izašao u javnost sa svojim brojkama Ali, klub iz Humske 1 ne samo da je opet zabašurio svoj dug, već je sakrio i ime lista koji ga, navodno, napada na pravdi boga. Za početak, da otkrijemo ime lista – „Politika”! Jer red je da se zna i visina duga i ime lista.
Uprkos tome što je potpredsednik Partizana Ratomir Babić pre nekoliko dana obećao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će taj klub na pres-konferenciji obelodaniti javnosti sve detalje u vezi s svojim poslovanjem, to se nije dogodilo. Izdato je saopštenje u kojem je Partizan „taktički” protumačio podatke iz svog finansijskog izveštaja javno dostupnog u Agenciji za privredne registre, u kojem nedvosmisleno piše da su dugoročne obaveze kluba 2,8 milijardi dinara (oko 25 miliona evra).
Ali, red je da prenesemo i saopštenje kluba iz Humske 1, na čijem početku se kaže: „Već duže vreme se u srpskoj javnosti vodi kampanja, očigledno organizovana i dirigovana, čiji je cilj da se finansijsko stanje FK Partizan, objavljivanjem izmišljenih i isfabrikovanih podataka, prikaže neuporedivo težim nego što je objektivno jeste. Suština kampanje je remećenje rada i poslovanja kluba i njegovo onemogućivanje da ostvari planirane takmičarske rezultate. Nažalost, u neistine koje se objavljuju poverovali su i ’obični’ građani i najviši državni funkcioneri. Kada je u jednom dnevnom listu objavljena izmišljotina da FK Partizan duguje 25 miliona evra, mi smo 16. avgusta ove godine odlučno reagovali, objavili da je negativna razlika između obrtne imovine kluba i kratkoročnih obaveza iznosila približno 800 miliona dinara (oko sedam miliona evra) na dan 31. 12. 2012. godine i da se u toku 2013. godine očekuje smanjenje te negativne razlike. Na današnji dan dospele neizmirene obaveze kluba iznose 600 miliona dinara (oko 5,2 miliona evra), a u 2013. godini očekujemo pozitivan rezultat poslovanja, o čemu će javnost biti na vreme obaveštena. Koliko je sve to približno izmišljenim podacima s kojima se barata u javnosti procenite sami. FK Partizan izmiruje svoje obaveze, neke sa zakašnjenjem, nastoji da kvalitet tima i postignuti rezultati budu u skladu sa očekivanjima navijača, poslujući i egzistirajući pri tome u državi i okruženju koje se nalazi u veoma teškoj ekonomskoj situaciji.”
Pitali smo nekoliko ekonomista da nam protumače Partizanov finansijski izveštaj iz APR-a i svi tvrde da je 31. 12. 2012. dug iznosio oko 25 miliona evra. Svi se slažu i da Partizan ovim saopštenjem pokušava da „relativizuje stvari” iznoseći onaj deo istine koji mu odgovara.
Broker Nenad Gujaničić u vezi s bilansima Partizana kaže: „U slučaju Partizana nije važna samo negativna razlika između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza, već i kakav je kvalitet obrtne imovine i da li su kratkoročne obaveze opterećene visokim kamatama. Ukoliko je kompanija zadužena, veoma je važno da ima usklađenu ročnu strukturu imovine i obaveze, na primer nikako nije poželjno da se iz kratkoročnih izvora finansira neka dugoročna imovina. Ukoliko se pojavi jača neravnoteža – veće kratkoročne obaveze od obrtne imovine – kompanija može upasti u krizu likvidnosti. Takođe, veoma je važno kakva je struktura tih kratkoročnih obaveza, to jest da li tu ima nekih zajmova na koje je obračunata visoka kamatna stopa, a s druge strane treba sagledati kakva je struktura obrtne imovine – najbolje je da utrživa, a najlošije je da budu neka potraživanja koja nije moguće naplatiti.”
U preostalom delu Partizanovog saopštenja, u kojem se govori i o montiranim kampanjama protiv njega (prosudite sami ko ovde i šta montira…), dalje se kaže:
„Nažalost, srpska javnost funkcioniše tako što jednom objavljena laž postaje istina, a demanti i prava istina ostaju bez efekta. Pri svemu tome, podaci o poslovanju kluba su lako proverljivi, godišnji izveštaji se objavljuju na veb-sajtu Agencije za privredne registre, izveštaji revizora dostupni su nadležnim fudbalskim i državnim organima. Dakle, istina ne može da se sakrije, čak i kad bi neko to želeo. Međutim, autore naručenih članaka i montiranih kampanja istina ne zanima. Neprestano se nameće pitanje transfera igrača u inostranstvo, iako i najpovršnija analiza pokazuje da bez tih prihoda srpski profesionalni fudbal ne bi mogao da postoji. Da li zaista neko ima interes da se stvore uslovi u kojima će se srpski profesionalni fudbal ugasiti?
„U periodu 2008–2012, za pet kalendarskih godina, FK Partizan je prihodovao od transfera igrača iznos od 5,25 milijardi dinara, dok su za isti period rashodi ličnih primanja igrača i drugih kategorija zaposlenih u klubu iznosili 4,24 milijardi dinara (tabelarni prikaz dat je priložen uz tekst). Dakle, famozni transfer igrača o kome se toliko govori tek je dovoljan da se pokriju troškovi ličnih primanja (ukupno 250 igrača, trenera i ostalih zaposlenih na stadionu u Humskoj 1 i SC Partizan-Teleoptik), koji inače čine nešto preko polovine od ukupnih rashoda kluba. Postoje, naravno, i investicije, troškovi održavanja dva kapitalna sportska objekta, stadiona i sportskog centra Partizan – Teleoptik, troškovi priprema i takmičenja, troškovi JSD Partizan i drugi tekući troškovi.
„Za obeštećenja prilikom dovođenja igrača utrošeno je u proseku dva miliona evra godišnje u vremenu 2008–2012. U posmatranom periodu ukupni poslovni rashodi kluba iznosili su 8,44 milijardi dinara, znatno više od prihoda od transfera, glavnog izvora sredstava kluba. Razlika se nadoknađuje prihodima od sponzorstva, UEFA, TV prava i ulaznica. Prihodi od UEFA direktno zavise od postignutih rezultata, a preostali pomenuti, koji su glavni izvori finansiranja evropskog fudbala, u Srbiji su veoma niski i nedovoljni i za održavanje poluprofesionalnog statusa, a ne za klub poput Partizana. Zbog toga se i javljaju kašnjenja u izvršavanju obaveza i negativna salda na presecima stanja koja bi bila sanirana da smo se odricali takmičarskih ambicija i ulaganja u igrački kadar. Takmičarskih ambicija nismo želeli da se odreknemo ni po cenu povremenih finansijskih poteškoća, o čemu svedoči šest uzastopnih titula, tri kupa i četiri plasmana u grupne faze kupova UEFA.
„Naravno, stanje u srpskom sportu je veoma teško, u FK Partizan ponajmanje, ali takođe teško. Svima nam je potrebna strategija oporavka, saradnja sa državnim organima, objektivna analiza, revizija zakonskih rešenja, strpljenje i razumevanje. Da li je kreiranje i sprovođenje neistinitih kampanja put oporavka, da li bilo kome može tako da se pomogne?
„Mi se ne bavimo problemima drugih, naprotiv, želimo aktivno da učestvujemo u rešavanju nagomilanih problema srpskog sporta, zajednički sa nadležnim državnim, sportskim i fudbalskim institucijama, drugim klubovima. Ali ne možemo da prihvatimo stvaranje veštačke ravnoteže sa drugima, i to metodom javnog iznošenja i promovisanja neistina i izmišljotina u cilju obmanjivanja navijača, državnih organa i svih drugih. Tako se ne može pomoći nikome da reši svoje probleme, a odmaže se onima koji u ekstremno teškim uslovima uspevaju da postižu sportske uspehe i ostvaruju poslovnu stabilnost.”
S. R.
objavljeno: 26.10.2013
Pogledaj vesti o: Partizan
