Izvor: Politika, 24.Apr.2010, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partizan protiv Cibone za titulu u NLB ligi
Partizan – Hemofarm 72:67(14:18,26:16,12:12,20:21). - Finale u nedelju u 17.15 časova
Od izveštača „Sportskog žurnala”
Zagreb, 24. aprila – Partizan je u finalu NLB lige, šesti put uzastopno. Za titulu će se boriti u 17.15 č u nedelju protiv Cibone, koja je u drugom polufinalu savladala Olimpiju sa 78:73.
U još jednom napetom okršaju sa Hemofarmom, u hladnom ambijentu prelepe Arene, Vujoševićevi momci su se bolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << snašli, u par naleta napravili važne serije i savladali borbene Vrščane koji su četvrti put ove sezone napustili parket pognutih glava posle duela sa šampionom.
Željko Lukajić, trener Hemofarma Štade, posle meča je čestitao Partizanu na pobedi i poželeo mu mnogo sreće u finalu:
- Imali smo htenje i volju da pobedimo, ali i objektivne razloge zbog kojih nismo pokazali veću, tačnije, vidljiviju energiju. Već sedam dana, od naše poslednje utakmice sa Partizanom u Super ligi Srbije, imamo velikih problema sa povredama i kvalitetom treningna. Zato smo izgubili ritam i zato smo pali u tamo gde ne smete da padnete kada igrate protiv Partizana, u skoku. Crno-beli su imali čak 19 skokova u napadu. Sve ostalo što smo se dogovorili smo uradili, ali smo zakazali u skoku. Takođe, imali smo problem da igramo tečno u napadu. Razlog toga znam i ne zameram mojim igračima.
Boban Marjanović je pružio dobru partiju. Posebno u drugom poluvremenu kada je serijom od šest poena vratio Hemofarm iz dvocifrenog zaostatka. Ali, to ipak nije bilo dovoljno i za prekret.
Stemeni Boljevčanin posle utakmice je čestitao Partizanu na plasmanu u finale, a njegovim svemu što su uradili ove sezone:
- Problem je bio pad u drugoj četvrtini, kada je Partizan preuzeo vođstvo koje više nismo uspeli da anuliramo. Do tog trenutka smo vodili, a tada smo izgubli konce. Ipak, u drugom poluvremenu smo uspeli da priđemo, u finišu na tri razlike za Partizan, imali smo šut za izjednačenje koji smo na žalost promašili.
Pre nego što je počeo detaljniju analizu meča, Duško Vujošević, trener Partizana, čestitao je Hemofarmu na veoma kvalitetnoj utakmici i dodao:
- Hemofarm ekipa koja ima sjajne atletske sposobnosti, visinu, snagu i brzinu. Vrščani su to u nekoliko navrata tokom prvog poluvremna i demonstrirali. Nismo dobro preuzimali u odbrani, pa se dešavalo da čak i Boban Marjanović posle našeg koša istrči kontru i poentira. A, kada to uradi igrač tolike visine i snage, onda to mnogo govori o fizičkom stanju čitave ekipe.
Vujošević je dodao da je Hemofarm igrao kao što uvek igra protiv Partizana:
- Vrščani su igrali čvrsto. Sve naše eventualno lake koševe, pretvarali su u slobodna bacanja koja smo mi jako loše šutirali, čak 15 smo promašili, 26-11. Kada nismo dolazili u poziciju da lako poentiramo, Hemofarm nas je ostavljao na šutu za tri poena, što je bio njihov strateški rizik. To što smo imali dosta skokova u napadu je zbog toga što nismo bili precizni, pa su naši šuteri pravili prilike za skok centrima.
Strateg Partizana je istakao da je očekivao veliku želju na obe strane, jer se radi o kruni sezone, utakmici koja vodi u finale, borbu za trofej. A, njegovim igračima je zamerio sledeće:
- Neke stvari nismo pametno odradili, u par navrata kada smo vodili 10-12 razlike i bili u situaciji da prelomimo. A, to nismo činili, već smo gubili lopte, promašivali bacanja, brzo pravili faulove iako smo bili u bonusu. Na taj način smo vraćali protivnika u igru.
Vujošević je izalaganje završio kao što ga je i počeo – komplimentima na račun rivala:
- Hemofarm je i u Srbiji naš najopasniji protivnik na terenu, iako smo mi veliki sportski prijatelji. Čestitam im na sezoni u NLB ligi, jer doći do fajnal fora je rezultat vredan čestitanja. Nama predstoji finale, ubeđan sam sa Cibonom. Ekipom koja ima kvalitet i prednost domaćeg terena.
Slavko Vraneš, centar Partizana, bio je veoma zadovoljan posle plasmana u finale. Najviši igrač finalnog turnira posle meča je rekao:
- Bilo je teško. Oba tima su se dobro pripremila za ovo polufinale. Utakmica je bila zanimljiva. Uložili smo veliku energiju i na vreme smo pobegli na dvocifrenu razliku. Drago mi je što sam se vratio posle odsustva od nekoliko dana i pomogao timu na putu do pobede.
Hemofarm se nijednog trenutka nije predavao, iskoristio je Partizanovo katastrofalno, čak i sramotno šutersko veče sa linije penala (42 odsto, 27-11!), uveo meč u neizvesnu završnicu, ali nije imao snage da preokrene.
Ako je neko mislio da su posle svih trofeja igrači Partizana oguglali na velike utakmice, da u njih ulaze rasterećeni, grdo se prevario. Možda je na njih uticala i atmosfera kao na treningu, ali, bilo kako bilo, „tražili su se“ po Zagrebu skoro 15 minuta.
Istovremeno, na drugoj strani je Krstović u meč ušao sa sjajnom inicijativom, ali ga je ta motivacija u odbrani koštala tri faula za četiri minuta. Ipak, Željko Lukajić je mogao da bude zadovoljan Marjanovićevom potpunom kontrolom reketa, Markovićevom markacijom Mekejleba, Katićevom igrom sa Marićem, Mačvanovom konstantnom opasnošću po koš protivnika... Zato je u 7. minutu Hemofarm vodio 14:5.
Ali, Vujošević je bio dosledan, nije zvao tajm-aut već je kritikama i čestim izmenama pokušavao da pronađe ritam tima čija je udarna igla bila potpuno otupljena. U danu kada je izabran u najboljih 10 igrača Evrolige, Aleks Marić je bio neprimetan. Onda je na teren ušao Jan Veseli i sa 10 uzastopnih koševa napravio pometnju i donekle vratio Partizan u igru.
Ali, Marković prodorima kroz čitavu odbranu rivala nije prepuštao prednost rivalu. U 16. minutu na semaforu je pisalo 33:26 za Hemofarm, čini se da je moglo da bude i znatno više. Ali, pošto Vrščani nisu maksimalno iskoristili uspavanost protivnika, šampion se razgoropadio. Sve je počelo od fantastičnog Robertsa (18 indeks u poluvremenu), onda je i Marić postigao prvi koš, a kada se na Rašićevu trojku u sledećem napadu nadovezao Mitrović, Partizan je poveo. Tu nije bio kraj. Valjak je gazio sve dok nije zaokružio seriju 16:1 od 16. do 21. minuta!
Krstovića dugo hlađenje nije izbacilo iz ritma, ubacio je dve trojke, ali odmah posle i napravio četvrti faul. Mekejleb je pravio dar-mar u svom stilu, pa je Partizan u 25. minutu došao do dvocifrenog viška 50:40.
Da ne bude sve glatko po crno-bele pobrinule su se četiri lične greške Aleksa Marića, ali je na drugoj strani identičan problem imao Milan Mačvan. Hendikepi oba tima i približavanje utakmice kraju, učinili su da od 25. do 31. minuta bude ubačeno samo osam poena – dva Partizana, šest Hemofarma. Stegle su se odbrane, ali i ruke.
Onda – bomba sjajnog rezerviste Branislava Đekića. Lukajić nije stigao da zatraži tajm-aut, a Mekejleb je već ukrao loptu i u kontri zakucao – 57:46 u 32. minutu.
Na parket su po svaku cenu morali Krstović i Mačvan. Marjanović je najavio da nema predaje, vezao šest poena i spustio na 57:52. Izgledalo je da je sve otvoreno, ali je desetak sekundi kasnije Kecman pogodio trojku, a onda i povratnik na teren Marić uz faul ponovo doveo šampiona do plus 11, tri i po minuta pre kraja. Delovalo je da je tu kraj, ali nije bio. Farmaceuti su bili uporni, iskoristili su dekoncentraciju sa linije penala crno-belih.
Malo po malo, na krilima pre svih kapitena Markovića, došli su do 69:66, 35 sekundi pre kraja. Mekejleb je fauliran 25 sekundi pre isteka vremena. Promašio je prvo slobodno bacanje, kada je hrvatska publika definitivno prešla na stranu Hemofarma. Amerikanac je promašio i drugi put, a Mačvan potom prerano i iz teške pozicije pokušao da izjednači. Sa njegovim promašajem otišla je i poslednja šansa Vrščana. Sjajni Roberts je bio mnogo bolji od sunarodnika, oba puta pogodio i stavio tačku na susret.
Dvorana: Arena. Gledalaca: 4.000. Sudije: Dožai (Hrvatska), Herceg (Hrvatska), Maričić (Srbija).
P. Sarić
[objavljeno: 24/04/2010]
