Izvor: MozzartSport.com, 18.Sep.2021, 08:36

Partizan pred derbi – prednosti i mane: Valjak ne gubi glavu i ne menja taktiku, ali promašuje “za izvoz”

Crno-beli pet godina čuvaju Humsku neosvojenom

Partizan ne pamti kada je u boljoj situaciji dočekao večiti derbi. Sve je od početka sezone do sada uradio bespreskorno: dobio je svih sedam utakmica u Superligi, primio je samo dva gola, napad mu funkcioniše bez greške, dok je maksimum ostvario i na evropskoj sceni, gde se plasirao u grupnu fazu Lige konferencije.

Uvertira za derbi je bila odlična za Parni valjak, na Kipru je dosta lako savladao Anortozis sa >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << 2:0 u prvom kolu Lige konferencije, a moglo je mirno duše da se završi i sa duplo više pogodaka u mreži rivala.

Ono što najviše diže adrenalin svima u Humskoj pred dolazak Crvene zvezde je pogled na tabelu, gde Partizan ima dva boda više od crveno-belih i meč u nedelju mu je prilika da razmak uveća na pet koraka. To je u srpskom fudbalu veoma lepa, opipljiva zaliha, pogotovo što, ako je suditi po prvoj četvrtini prvenstva, večiti rivali neće mnogo bodova prosuti na terenima širom domovine.

TAKTIKA KOJA DOBIJA SE NE MENJA

Od dana kada je postao trener Partizana Aleksandar Stanojević ništa u sistemu igre i filozofije igre nije menjao. Iako je njegova početna želja bila da crno-beli igraju u formaciji sa trojicom defanzivaca u poslednjoj liniji, to nije mogao da primeni zbog profila igrača koje je imao i koje i sada ima na raspolaganju.

Odmah je Stanojević postavio formaciju 4-2-3-1 i baš retko kada je od nje odstupio, želeći da nešto promeni tokom mečeva. U tom sistemu Partizan je imao dugu seriju pobeda u prethodnom prvenstvu, a u novom je nastavio da melje. I ona idealno pristaje igračkom kadru koje trener Parnog valjka ima na raspolaganju.

Uobičajene promene su da igra Šćekić umesto Jojića kada je potrebno nastupiti malo čvršće, sa pojačanim blokom, dok u „domaćici“ uglavnom igraju Zdjelar i Jojić, koji je ofanzivniji i kreativniji od Šćekića i to donosi rezultat.

Da se Sejduba Suma nije povredio, pa razbesneo Stanojevića odlaskom u Gvineju na svoju ruku i nastupom za reprezentaciju, gde je pogoršao problem, velika je dilema ko bi bio starter na mestu iza Rikarda Gomeša. U Superligi Natho dominira sa te pozicije, ali u jačim utakmicama, sa jačim tempom, bržom i oštrijom igrom i na kojima mora mnogo više da se trči u oba pravca, Izraelac ne uspeva da dođe do izražaja. U takvim situacijama se Suma bolje snalazi, međutim, pao je u nemilost kod trenera posle bespotrebne ekskurzije u Gvineju, jer je i sam znao da je povređen, uostalom i tražio je zamenu protiv Santa Klare, pa iako pred derbi pruža ruku pomirenja, nisu baš velike šanse da dobije mesto u startnih 11.

NAPAD REŠETA I MNOGO PROMAŠUJE

Partizan je sa 25 golova u sedam kola najefikasniji tim Superlige. Postigao je gotovo duplo više pogodaka od Crvene zvezde (13). Uz to, crno-beli su i na sedam evropskih utakmica dali 11 golova. Sve kad se sabere, to je visok prosek postignutih pogodaka na 90 minuta igre.

A, opet, napad Partizana ne koristi ozbiljan broj šansi. Samo na poslednja dva meča, protiv Radničkog (3:1) u Superligi i Anortozisa u Ligi konferencije (2:0) crno-beli su promašili minimun sedam-osam kolosalnih šansi, čistih zicera.

Svi ti promašaji do sada nisu skupo koštali Partizan, ali mogu da brinu trenera Stanojevića i navijače, jer će doći utakmice kada će se velike prilike brojati na prste jedne ruke i od svake neiskorišćene može glava da zaboli. A, ako smo se u nešto uverili kada su u pitanju derbiji poslednjih godina, to je baš to – timove stvore po jednu, dve prave šanse za gol. Ko ih ne iskoristi, može samo da se nada da će i momci sa druge strane terena da budu jednako neprecizni.

POKERAŠKO LICE I PULS BEZ PROMENA

Čudnovato je Aleksandar Stanojević promenio tim Partizana u odnosu na izdanja iz prethodnih sezona. Dok je ranije svaki primljeni gol znao da unese pometnju u redove crno-belih, o nedobijenim utakmicama da ne govorimo, Parni valjak iz ove sezone ima pokeraško lice tokom svih 90 minuta.

Ništa nije uspelo da poremeti Partizan na terenu. Ni kada je igrao najgore, kao u Portugaliji protiv Santa Klare, ni kada je bio na ivici ispadanja protiv Sočija, ali ni kada je plesao po terenu, kao u domaćim utakmicama, pa i na Kipru, što da ne, bila je to rutinska pobeda, koja ni u jednom momentu nije dolazila u pitanje. Šta god da se dešavalo, kakav god bio tok meča, crno-beli su igrali svoju igru, nisu gubili glavu, nisu im se rasipali redovi na terenu. Puls im je uvek bio isti i zato su i znali da svaki put nađu stazu do uspeha.

Čvrstina na terenu nije bila problem Partizanu ni prethodnih godina kada su derbiji u pitanju, ali mentalna stabilnost mogla bi ovog puta da im bude jak adut, pogotovo što će igrati na svom stadionu.

CRNE RUPE I MUKE SA PRESINGOM

Malo ima ekipa na svetu, pa i među onim najjačim, koje melju svih 90 minuta u istom ritmu, ne dajući protivniku ni vazduh da uzme. Svima se dešavaju padovi u igri na koji minut ili desetinu minuta, zavisno koliko ko može da izdrži.

Crne rupe u igri dešavaju se i Partizanu. Na svim dosadašnjim jačim utakmicama, a govorimo pre svega o evropskim mečevima, dešavalo se da na neki period crno-beli „nestanu“ sa terena. Soči je, recimo, redovno u tim periodima uspevao ili da postigne gol ili da stvori veliku šansu. Imala je i Santa Klara, pogotovo u drugom poluvremenu u Beogradu, period kada nije dozvoljavala Partizanu maltene da dođe do lopte, ali nije umela da materijalizuje tu igru. Pa i Anortozis je u 15-20 minuta drugog poluvremena pritisnuo Parni valjak na njegovu polovinu i pokušavao da dođe do izjednačenja.

Dobra stvar za Partizan je što su ti periodi praznog hoda sve kraći, a sada i kada do njih dođe, uspevaju Stanojevićevi puleni da se „skupe“ i da ne dopuste rivalu da ih matira.

Kada je sama igra u pitanju, možda najveća boljka tima je izlazak iz visokog presinga. To je Zvezda sa Dejanom Stankovićem probala da iskoristi na poslednja dva susreta sa Partizanom, naročito je dosta problema stvarala Vujačiću, kojem je pas pod pritiskom možda najveći nedostatak u igri.

Sigurno je da će probati Zvezda i u nedelju da primeni isti recept, da pusti Vujačića da započinje akcije Partizana, a videćemo da li će Stanojević naći rešenje za to. Obično je ideja da se Zdjelar vrati po loptu, no, imaće i on pratnju u leđima u tim situacijama, možete staviti opkladu na to.

PARTIZAN ČUVA HUMSKU

Dešavali su se i mnogo duži postovi bez trijumfa za neki klub kada su derbiji u pitanju, ali Zvezdu žulja što u poslednjih pet godina nije uspela da dobije nijedan meč protiv Partizana u Humskoj. Pogotovo što je četiri godine unazad šampion i na papiru je imala bolje i svakako uspešnije sastave od crno-belih.

Voljni momenat, inat, šta li je, tek Partizan je od 2016. umeo da sačuva svoju kuću, od pet derbija dobio je dva, dok su tri završena bez pobednika. A i na ta tri je vodio, pa ispustio prednost.

Partizan se sigurno neće braniti u svojoj kući, iako bi remi, uslovno rečeno, njemu više prijao, jer bi ostao na dva boda prednosti. Možda crno-beli neće navaliti svim silama od prvog minuta, međutim, put do gola i pobede će sigurno potražiti. A, plus pet na tabeli u ponedeljak ujutru bi bilo ostvarenje najoptimističnijih snova pre početka sezone svih u Humskoj 1.

Tagovi:

Favoriti i notifikacije:

Nastavak na MozzartSport.com...