Izvor: RTS, 13.Dec.2019, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partizan pobedio Astanu – i šta sada?
Laka pobeda Partizana na kraju grupne faze Lige Evrope... Da li uopšte ima ikakav značaj? Pa, naravno da ima – ali samo u zavisnosti od narednih poteza kluba iz Humske.
Partizan nije radio ništa što, manje ili više, i inače nije radio u Ligi Evrope ove sezone, pa i u Superligi Srbije. Samo je to radio dosta rasterećenije, a u skladu s >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tim je i izvedba dobila onu uspešnost koja obično nastaje u okolnostima smanjenog pritiska rezultata.
U otvaranju napada crno-beli su se oslanjali na dosta klasičnu rotaciju ekipa koje igraju sa dva centralna (zadnja) vezna, u kojoj se, na strani lopte, jedan od njih spušta kao bek u poluprostoru ili na boku. Bek penje, bočni napadač se uvlači između linija kao ofanzivni vezni fudbaler.
U Partizanovoj varijanti, a u slučaju prenosa lopte na drugu stranu, bek na kontraboku ostaje niže kako bi mogao da dobije pas i onda sam inicira progresiju.
Tajming ove rotacije možda nije uvek bio idealan – Partizanova struktura je umela da bude blago statična i lenja – ali je i takav bio više nego dovoljan za ovakvo izdanje Astane.
Još jedan obrazac iz fascikle „uobičajenih" mogao je da se vidi već na samom početku meča. U trenutku kada bočni fudbaler, uglavnom bek (dakle, uglavnom...), odigrava pas unutra ka veznom igraču, jedan njihov saigrač kreće sa napadanjem dubine, a pas dobija od veznog fudbalera koji loptu šalje praktično bez gledanja.
Mnogi ovo nazivaju „italijanskom dubinom", upravo zato što se u Italiji i masovno koristi. U slučaju Partizana, Zdjelar je tako izbacio Zorana Tošića u prostoru iz koga se izrodila situacija u kojoj je Sadik dva puta šutirao, jednom pogodivši i stativu.
Partizan je dominirao u prvom delu meča, ali je u nastavku Astana učinila da se i njeno prisustvo oseti na terenu.
Srpski tim im je u ovome mnogo pomogao, demonstrirajući jednu negativnu osobinu koju smo mogli da vidimo u sijaset evropskih i domaćih mečeva ove sezone. Naime, Partizan pati od ozbiljnog deficita intenziteta u visokoj i srednjoj zoni kada je protivnik u posedu.
Nosilac lopte koji ima vreme i prostor da donese odluku i da je onda na miru izvrši na terenu mnogo je opasniji od protivnika koji za sve to mora da se izbori. Sa Sadikom i Sumom u prvoj liniji Partizan naprosto dopušta previše protivniku, ali je sličan slučaj bio i sa nekim drugim konfiguracijma fudbalera u domaćem prvenstvu. Ovo ukazuje na sistematski, a ne kadrovski problem, koji bi u skladu s tim i valjalo rešiti.
Do tad, ovaj problem u meču sa Astanom možemo pripisati upravo samoj prirodi meča sa Astanom, koji nije imao izraženi takmičarski karakter. Uz to, sredina decembra je period kada fudbaleri iz Srbije, koji su sa pripremama počeli u ranom junu, generalno imaju objektivan problem sa depoima energetskih rezervi.
Partizan je, sa osam osvojenih bodova, imao uspešnu evropsku jesen, iako ona neće biti produžena i na evropsko proleće. Vredi, samo, stvari postaviti u perspektivu.
Od 2009. do 2015. godine Partizan, jedini učesnik evropskih takmičenja iz Srbije, nije imao niti jednu pobedu u Ligi šampiona ili Lige Evrope. I te 2009. godine u snežnom Beogradu poražen je Šahtjor, u meču bez ikakvog rezultatskog značaja (Šahtjor svakako prošao, Partizan svakako ispao).
Onda je Partizan savladao AZ Alkmar u Beogradu u Ligi Evrope 2015. godine, pokrenuo niz dobrih rezultata i do kraja stigao do čak devet bodova (rekord jednog kluba sa ovih prostora) i ponovo nije uspeo da prođe u nokaut fazu Lige Evrope, jer je poražen u Beogradu od Augzburga istim rezultatom kojim je i savladao nemački tim u prvom meču (1:3).
Dve godine kasnije, sa osam osvojenih bodova u grupi sa Jang Bojsom koji je vodio Adi Hiter, sada trener Ajntrahta iz Frankfurta, Dinamom iz Kijeva i Skenderbegom, crno-beli stižu do „zlatnog runa" svih klubova sa ovih prostora, a to je proleće u Evropi.
Dakle standardi su drastično podignuti. Uspeh i neuspeh nemaju isti značaj sada i pre šest-sedam ili više godina. Tada je bilo nezamislivo da Partizan, ili bilo koji drugi klub sa ovih prostora, odigra meč kao ovaj sa Astanom. Makar ne u ulozi dominantnog protagoniste...
Ovo ističemo jer je, u ocenama koje će neumitno uslediti u periodu rekapitulacije koji je pred nama, rezultat ne sme da bude primaran parametar. On je varljiv, a, videli smo, "dobar rezultat" i "loš rezultat" imaju vremenom dosta drugačiju konotaciju.
Igra, prikazano ili ne na terenu, mora biti osnov rasuđivanja. Crno-beli su igrali neke spektakularne i neke granično očajne partije. Materijala za analizu biće jako puno za one koji se usude time da se bave...
.jpg)
