Izvor: Politika, 08.Apr.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partizan čeka procenu „pokretne” imovine
„Poznato je šta naš klub ima od nepokretne imovine, a videćemo kakva će rešenja ponuditi zakon za valorizaciju vrednost igračkog kadra i samog imena kluba”, kaže generalni sekretar „crno-belih”
Generalni sekretar Partizana Darko Grubor, nekada član Radne grupe za izradu nacrta Zakona o sportu, a sada jedan od učesnika nedavno održane tribine o privatizaciji, odnosno svojinskoj transformaciji koja treba da se sprovede u srpskom sportu, u razgovoru za „Politiku” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << objašnjava šta je urađeno i dokle se stiglo u vezi s ovim, kako svi kažu, ključnim pitanjem srpskog sporta.
– Pre pet-šest godina Radna grupa je dala neke sugestije, ali je Ministarstvo omladine i sporta sačinilo predlog i usvojen je Zakon koji je i danas na snazi. Dosta je prilika propušteno i nema svrhe vraćati se na njih. Ministarstvo radi na tekstu izmena i dopuna. Sa njihove strane postoji volja i energija da se to uradi na valjan način i u razumnom i realnom roku. U proces će uključiti sve važne sportske institucije i organizacije, pa će biti prilike za sugestije, primedbe i predloge. Nadam se da ćemo doći do najboljih rešenja za naš sport.
Šta konkretno podrazumeva transformacija sporta?
Cilj čitavog procesa treba da bude da se omogući priliv novog – svežeg kapitala, da se saniraju postojeći problemi i dugovi i da se postavi forma koja će imati razvojni karakter i koja će u budućnosti srpskom profesionalnom sportu da omogući egzistenciju na ovom tržištu i u uslovima u kojima živimo i radimo. Videćemo konkretno rešenja koja će se predložiti, ali pretpostavljam da će proces potrajati možda i nekoliko godina.
Da li su klubovi spremni da uđu u proces privatizacije?
Mi smo spremni u pravnom, administrativnom i finansijskom smislu. Imamo poslovne knjige koje se uredno vode, evidenciju o imovini i sve preduslove da se napravi elaborat ili kako će se već zvati, na osnovu kojeg će moći da se utvrdi šta posedujemo, koliko vredimo, kakvo nam je finansijsko stanje… Sam postupak zavisiće od zakonskih rešenja, koja još uvek nemamo.
Partizan je predao evidencionu prijavu – tzv. „ličnu kartu”. Šta ona sadrži?
To je javnosti poznato. Kao korisnici zemljišta u Sportskom centru „Partizan-Teleoptik” imamo odnos 70:30 sa Teleoptikom i 80:20 kada je u pitanju glavni objekat. Još nekoliko manjih objekata su u procesu legalizacije. Stadion je, kao što se zna, vlasništvo Sportskog društva. Imamo investicije i ulaganja u njega, koja su takođe evidentirana u poslovnim knjigama i koja se valorizuju kroz određeni suvlasnički odnos. To je od nepokretne imovine. Videćemo kakva će rešenja ponuditi zakon za valorizaciju vrednost igračkog kadra, marketinške vrednosti kluba i potencijala i za nešto što bi moglo da se nazove istorija, tradicija i ugled kluba. Znači vrednost koja ima svoj ekonomski efekat, a koja se zasniva na sportskoj vrednosti i značaju Partizan i u Srbiji i van Srbije.
Dokle ste stigli u sudskom sporu sa vojskom oko vlasništva stadiona?
U toku je drugostepeni postupak.
Da li se zna kolika je vrednost Fudbalskog kluba Partizan?
Ne. Nije ozbiljno sada pogađati neke cifre. Prvo mora da se utvrdi metodologija procene. Lako je proceniti vrednost zemljišta i nekretnina, angažovati sudskog veštaka ili Zavod za veštačenje ili ovlašćenog procenitelja i dobićemo neku vrednost. Ali, u sportu i fudbalu postoje i te druge vrednosti za koje je potrebno pronaći realnu i objektivnu metodologiju.
Po kom modelu bi Partizan mogao da se privatizuje?
Po istom modelu kao i svi klubovi. Sigurno će biti rasprave da li treba jedan model primeniti i na Partizan i Crvenu zvezdu i na sve ostale ili treba možda naći dva modela. Nismo još razgovarali o tome, ni u organima kluba. Ipak, država i Ministarstvo treba da daju barem neki inicijalni predlog da bismo mogli ozbiljnije da se uključimo u raspravu o tome. Hajde da krenemo od nekih konkretnih rešenja, pa ćemo o njima svi zajedno diskutovati.
Da li može da se privatizuje deo kluba?
Mislim da ne. Sportski centar ne može, jer nema nikakav vid komercijalne eksploatacije. Niti je sa tim ciljem građen, niti ima uslova da se komercijalizuje. I postojeći zakon, a verujem i da će izmene i dopune, imati odredbu da namena sportskih objekata ne može da se menja. Treba zadržati taj princip.
Šta je još bitno prilikom promene svojine?
Nismo još ni dotakli uređenje statusa sportskih objekata, na nivou republike. Ogromna većina sportskih objekata je u vlasništvu države ili lokalnih samouprava. Lokalne samouprave uglavnom nemaju mogućnosti da te objekte održavaju, pogotovo da investiraju u njihovu rekonstrukciju... Treba i taj segment celovito i sistemski funkcionalno rešiti.
Da li je još nešto neophodno za privatizaciju?
Prvi je preduslov da se stvori zakonska mogućnost za privatizaciju. Niko ne polazi od glavnog pitanja, a to je ukupno stanje privrede u državi. Sport u svakoj zemlji je odraz privrede te zemlje. Naša privredna osnova za profesionalni sport je vrlo stanjena i smanjena. Svi znamo da se očekuju pozitivni pomaci, ali ne u kom roku i kojim tempom. Prema tome profesionalni sport će pratiti sudbinu privrede. Kad dođu konkretniji predlozi i kad mi budemo ozbiljnije raspravljali u organima kluba, onda ćemo sigurno izneti svoj stav. Za ovu fazu stvarno nema više šta da se kaže.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 09.04.2014
