Izvor: Sportski Žurnal, 05.Sep.2013, 18:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

POLITIKA: Stranci kupuju Zvezdu i Partizan!

Katastrofalni rezultati na evropskoj sceni, još gore finansijsko stanje i veliki broj sumnjivih osoba koje se okupljaju u svečanim ložama fudbalskih stadiona, glavni su razlozi zbog kojih je državni vrh odlučio da se krene sa privatizacijom fudbalskih klubova Partizan i Crvena zvezda.
Jun sledeće godine, tačnije kraj takmičarske sezone koja je tek počela, odabran je kao termin kada će naši najveći i najtrofejniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << fudbalski klubovi postati privatno vlasništvo.
(FOTO: Politika/Živan Jovanović)
Za „Politiku“ je u Vladi Srbije rečeno da će klubovi biti ponuđeni strancima, ali za sada nije poznato ko bi bio zainteresovan za kupovinu naših najvećih klubova.
U političkoposlovnim krugovima se može čuti da bi, navodno, pojedini ruski oligarsi hteli da ulože u naše klubove.
Sa druge strane, naši izvori misle da bi Crvena zvezda mogla lakše da se proda strancima, jer bi to prosto bio profitabilniji klub u smislu broja navijača, dok drugi sagovornici našeg lista misle da bi potencijalni kupci mogli da budu više zainteresovani za Partizan pre svega zbog omladinske škole koja je poslednjih godina izbacila nekoliko igrača koji se već ubrajaju među najbolje profesionalne fudbalere.
Način buduće vlasničke transformacije, kako nam je rečeno, oslanjaće se na postojeći Zakon o sportu.
Trenutno Partizan i Crvena zvezda funkcionišu kao sportska udruženja. Partizan u svom statutu navodi da je to je „dobrovoljna, nevladina, nepolitična i neprofitna sportska organizacija, osnovana, kao udruženje, radi organizovanog bavljenja fudbalom”, dok Crvena zvezda samo navodi da je to „udruženje u oblasti fudbalskog sporta”.
Najverovatnije će se primeniti odredba ovog zakona koja kaže da se privatizacija može pokrenuti inicijativom Ministarstva omladine i sporta uz saglasnost vlade.
Predviđeno je da se, ukoliko se steknu uslovi za promenu vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala u sportskoj organizaciji, sam postupak privatizacije sprovodi u skladu sa Zakonom o privatizaciji, ukoliko nije drukčije određeno.
Kako bi se očuvao sportski interes i sprečila zloupotreba u toku i nakon postupka privatizacije, zakon propisuje ko ne može da bude kupac kapitala. Tako kupac ne može biti osoba koja ima akcije ili udela u nekoj od sportskih organizacija u istoj grani sporta, osoba čiji su poslovi u vezi sa sportskim aktivnostima i delatnostima subjekta privatizacije i vlasnici sportskih kladionica.
Zabranjeno je i da kupac bude neko ko je osuđen za ubistvo ili svedok saradnik u postupcima pred sudom.
Zakon zabranjuje i promenu pravne forme subjekta privatizacije i sticanje vlasništva putem konverzije duga, kao i promenu namene sportskih objekata bez saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove sporta.
Privatizacija klubova smatra se ključnim potezom u stvaranju temelja zdravijeg stanja u srpskom fudbalu koje će doneti bolje rezultate na međunarodnoj sceni. Istovremeni efekat biće i to da klubovi prestanu da prave gubitke.
Podsetimo, po izveštajima koji su sami klubovi podneli Agenciji za privredne registre (APR), dugovi na kraju godine Crvene zvezde iznosili su oko 55 miliona evra, dok su dugovi Partizana bili oko 25 miliona evra.
U Srbiji je dosad od sportskih klubova privatizovan samo Čukarički koji je prodat u aprilu 2012. godine firmi ADOC, koja se bavi farmaceutikom, dijagnostikom i građevinskim inženjeringom. Ova kompanija otkupila je „brđane” na aukciji za 10.235.200 dinara.
Koliko je pozitivnih stvari donela privatizacija ovog kluba govori i to da je pre aukcije Čukarički dugo bio u stečaju, pa proglasio i bankrot. U trenutku prodaje bili su na ivici ispadanja iz Prve lige Srbije, a za proteklih godinu i po dana, ne samo da su izbegli ispadanje, već su se i plasirali u Superligu u kojoj ove sezone imaju identične rezultate kao i Partizan, a bolje i od Crvene zvezde.
Stadioni „rupe bez dna”
Dosad se kao poseban problem koji prati privatizaciju klubova izdvajalo pitanje da li fudbalski stadioni treba da pripadnu klubovima ili lokalnim samoupravama.
Svojevremeno je direktor stadiona Crvene zvezde Milorad Ćorović okarakterisao najveće sportske objekte kao „rupe bez dna” koje donose profit samo 30 dana u godini, dok je njihovo održavanje u preostalom delu godine, čist trošak.
Primeri privatizacije u zemljama iz okruženja (Bugarska, Hrvatska, Rumunija…) pokazali su da su se klubovi najpre otimali o stadione, a potom su molili lokalne samouprave da preuzmu brigu o njima.
U Zakonu o sportu piše da sportski objekti od nacionalnog značaja utvrđeni aktom vlade ne mogu biti predmet privatizacije, u skladu sa zakonom, niti im se može menjati namena.
Sportskom objektu može se oduzeti status objekta od nacionalnog značaja ako se ne koristi za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti i za ostvarivanje sportskih ciljeva, ne održava u stanju koje omogućava odgovarajući nivo obavljanja tih aktivnosti i delatnosti i osigurava bezbedno korišćenje, u skladu sa ovim zakonom.
Vlada Srbije bliže uređuje uslove, kriterijume i način sticanja, odnosno oduzimanja statusa sportskog objekta od nacionalnog značaja.
Pogledaj vesti o: Večiti derbi,   Zvezda - Partizan,   Fudbal

Nastavak na Sportski Žurnal...