Izvor: Kurir, 06.Mar.2011, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PEŠAČIO 10 KM POSLE TRENINGA
Ko ima cilj, ne može izgubiti put. Savo Mešter, rukometaš Partizana, za samo dve godine je od totalnog anonimusa postao standardni član reprezentacije Srbije. Momak koji je rukometom počeo da se bavi u vojvođanskom selu Krušiću ove godine bi trebalo da dokaže sav svoj potencijal na poziciji srednjeg beka.
Ko ima cilj, ne može izgubiti put.
Savo Mešter, rukometaš Partizana, za samo dve godine je od totalnog anonimusa postao standardni član reprezentacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Srbije. Momak koji je rukometom počeo da se bavi u vojvođanskom selu Krušiću ove godine bi trebalo da dokaže sav svoj potencijal na poziciji srednjeg beka.
- Često se dešavalo da posle treninga iz Crvenke krenem peške kući. Ponekad sam stopirao, pa bi me neko povezao, a kad je lepo vreme, pešačio sam desetak kilometara.
To mu dođe kao neki trening oporavka. Nije mi bilo teško, jer sam rukomet uvek shvatao kao ljubav, a ne kao obavezu. Moj životni moto je „Ko ima cilj, ne može izgubiti put“ i njega se stalno pridržavam - kaže Mešter i nastavlja:
- Sećam se da sam imao jedne stare patike, a da mi je sestra Sandra, koja mi je najveća podrška u životu, od prve plate kupila nove kako bih mogao da nastavim s treninzima.
Rukometaš Partizan ističe kako ga reči selektora Vukovića nisu uspavale, već da ga samo teraju na još veći rad.
- Pohvale selektora Vukovića svakako imponuju, ali i obavezuju da dokažem kako nije pogrešio. Narednih 12 meseci predstavljaju najbitniji period u mom životu, jer me najpre očekuje SP za juniore u Slovačkoj, a potom i EP u Beogradu 2012. godine. S oba takmičenja očekujem medalje.
Iako nosi prezime slavnog odbojkaškog reprezentativca, Savo ističe kako mu Đula Mešter nije nikakav rod.
- Đula i ja nismo rod, a nažalost, nikad nisam imao prilike da ga upoznam. Kao klinac sam često uzvikivao njegovo ime dok smo igrali odbojku - kaže Mešter.
(K. R.)
