Izvor: Politika, 16.Maj.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ode sanak, ali igraće se još
U Napulju Partizan nije postao prvak Evrope, ali su i neupućeni u vaterpolo mogli da vide da je stasao za to
Vaterpolo klub Partizan je ostao na šest titula prvaka Evrope, od kojih je poslednja osvojena još 1976. Na turniru u Napulju zauzeo je, kao i pre tri godine, treće mesto. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U polufinalu je na produžetke izgubio od Pro Reka, a u borbi za treće mesto je na penale savladao dubrovački Jug. Evropski vaterpolo tron je, posle godinu dana prebivanja u Kotoru, vraćen u Đenovu, pošto je italijanski prvak savladao prošlogodišnjeg pobednika Evrolige Primorac.
San „crno-belih” da ponovo budu najbolji u Evropi nije se pretočio u javu. U Partizanu su svim srcem želeli da se vrate s najdragocenijim klupskim trofejem, ali, ruku na srce, niko nije očekivao da će tako i biti. A i ko bi se usudio da se kladi na to, kad se ima u vidu kakve pare i kakav tim ima Pro Reko.
Posle Napulja, međutim, i neupućenima u vaterpolo je jasno da je Partizan, ovakav kakav jeste i uz finansijske probleme koje ima, dorastao i takvom divu. Bez ijednog igrača iz inostranstva, ali doduše s devetoricom svetskih prvaka i velemajstorom kakav je Vujasinović naš prvak je bio na pragu da potopi luksuzni brod Đenovljana.
I to je, po svemu, glavna pouka iz Napulja. Ako su pre tri godine „crno-beli” bili iznenađenje sezone, pa ni sami nisu verovali u svoje mogućnosti, zbog čega su i propustili da tada, u polufinalu, u Milanu pobede Jug, sada je nedvosmisleno jasno da imaju jak tim i da nemaju razloga da strepe od bilo koga. Jedino mogu da se plaše sebe, ali posle onoga što je bilo u polufinalu, u Napulju, protiv Pro Reka, verovatno takvu slabost ovaj tim više neće ispoljiti.
Prednost od 4:0 koliku je Partizan stekao na početku utakmice protiv Pro Reka nije nedostižna, ali kad je stvori tim koji zna šta hoće onda je to ogroman, gotovo nedostižan kapital. Naši vaterpolisti kao da nisu poverovali koliko su zaista moćni, zastali su zadivljeni svojim učinkom i protivnik, koji je već bio pod vodom, došao je do vazduha, a onda uključio sve motore.
Junak te utakmice bio je Filipović, do prošle sezone nosilac Partizanove igre. Prirodno je da se uzdahne: eh, da je sad bio u starom jatu... Ali, i bez njega se Partizan žilavo borio, imao je i priliku da uplovi u finale, međutim, nije iskorišćena.
Titulom prvaka Evrope dičiće se italijanski vaterpolo. Nama za utehu junak finala je bio kapiten naše reprezentacije Udovičić, takođe Partizanovo dete. U šampionskom timu je još jedan naš reprezentativac, koji je vaterpolo naučio na Banjici – Slobodan Nikić.
Bilo bi pogubno da naš prvak klone duhom zbog propuštene šanse u Napulju. Iskreno rečeno, koliko je ona bila velika nije moglo da se zna pre nego što se izašlo na megdan Pro Reku. Ali, sada, kada je sve prošlo, jasno je da Partizan nema od koga da strepi.
Razume se, ako ne uđe oslabljen u narednu sezonu. Mi, danas, u sportu nemamo drugi tim koji je bliži tituli evropskog prvaka od ovog koji ima Partizan u vaterpolu. A da Srbija ima šampiona kontinenta valjda je u interesu još nekom u ovoj zemlji, a ne samo onima koji vode klub sa Banjice. A Evroliga u vaterpolu će se igrati još...
I. Cvetković
[objavljeno: 17/05/2010]
