Izvor: Politika, 06.Apr.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosadska lekcija šampionu
Partizan krivca za remi s Vojvodinom (1:1) treba da traži u svojim redovima. – Sjajni Milinković-Savić i Gaćinović. – Sudija Bogdanović najslabiji akter derbija
Partizan lagano ispušta šampionski pehar, koji poslednjih šest godina krasi njegove vitrine. I bez obzira na sve sudijske (ne)pravde za to je sam kriv. Jer, igra koju su prikazali njegovi fudbaleri i u derbiju 22. kola sa brojčano slabijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojvodinom (1:1) ne zaslužuje više od osvojenog. Na osnovu viđenog možda je čak i ćar.
„Crno-beli“ su bili spori i neorganizovani. Nisu uspevali da povežu svoje redove, da pronađu prava rešenja, iako su skoro celu utakmicu imali igrača više. Spora i bezidejna partija donosila je grč i konfuziju, nemir i nervozu. Očigledno je da psihički nisu bili spremni za ovaj značajan susret. Kao da su očekivali da se protivnik preda, pogotovo sa igračem manje. Nemoć su iskazivali prevelikom nervozom. Nisu pomagali ni brojčana prednost, ni kasnije vođstvo, ni velika podrška s tribina.
Prvi put je trener Nikolić bio na „slatkim mukama“, pošto je imao na raspolaganju kompletan igrački kadar i mogao da izabere najbolje. Utisak je da je pao na tom ispitu. Do sada je pričao da ne oseća pritisak i da se s njim lako nosi, da fudbaleri moraju da budu svesni u kom klubu igraju i kakvi su njihovi zadaci. Preksinoć je promenio priču i izjavio da je pritisak uzeo danak.
Partizan je u zapisnik upisao primedbu na suđenje. U klubu smatraju da je Popara morao da dobije crveni karton zbog toga što je, po njima, udario Volkova, a sporan je i penal za goste. Bez obzira da li su u pravu ili nisu, opravdanje za neuspeh nema, a krivicu za samo jedan osvojen bod treba da traže u svojim redovima, baš kao što je to posle meča rekao Nikolić.
Sa druge strane Vojvodina je bila otresita i vrlo raspoložena za nadigravanje. I pored toga što je već u 12. minutu ostala bez isključenog Nastića, taktički disciplinovanom igrom uz malo više koncentracije u završnici napada i sreće mogla je da odnese i ceo plen. Pustio je iskusni šef stručnog štaba Branko Babić „dečurliju“ da se igra i oni su to gotovo besprekorno i uradili.
Rastrčani i razigrani lako su osvajali i loptu i teren, ulazili u gol šanse, pa je onaj ko je zakasnio na početak meča i nije brojao igrače na terenu mogao da pomisli da ih je više nego „crno-belih“.
Ono što mora da raduje sve u novosadskoj „Staroj dami“ jeste da su ton igri davali najmlađi. Blistali su zlatni omladinci Milinković-Savić i Gaćinović, a pratili ih nešto stariji Poletanović, kapiten Radoja, maloletni štoper Babić, pa iskusni Alivodić... U svim elementima su bili bolji i očitali lekciju iskusnijim igračima prvaka, naročito kada su u pitanju pristup obavezama, borbenost, volja i želja.
Posebno poglavlje ovog derbija „zaslužio“ je njegov najslabiji akter – sudija Darko Bogdanović. Kraljevčanin je zauzeo „mek“ kriterijum, pa se razmahao kartonima. Ne računajući dvostruke opomene istom igraču, koje su menjale boju (dva žuta u crveni), podelio je osam žutih i dva crvena kartona. Zbog takvog opredelenja mnogi su i stekli utisak da je Nastić prestrogo isključen. A šta tek reći za jedanaesterac koji je odlučio konačan ishod utakmice? Nije sporno da je prekršaj Trajkovića nad Gaćinovićem postojao, ali arbitar je sa svojim saradnicima morao da vidi da se on dogodio izvan kaznenog prostora. Uostalom, on zato i jeste tu. Na našim utakmicama i ima po šest sudija, upravo da bi se smanjio broj ovakvih kardinalnih grešaka, ali se one i pored toga i dalje dešavaju. Oštećeni, u ovom slučaju Partizan, nema nikakve vajde od toga da li će grešnik pauzirati do kraja sezone (osam kola) ili manje. Možda je i kod nas rešenje uvođenje „sokolovog oka“.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 07.04.2014.
