Izvor: MozzartSport.com, 27.Mar.2015, 11:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nenad Bjeković za MOZZART Sport: Jedna titula u staroj Jugi vredi kao pet današnjih (VIDEO)

„Kao treneru i sportskom direktoru Partizana nemam sebi šta veliko da zamerim“, rekao je bivši funkcioner crno-belih

Bivši fudbaler Partizana, Nice i Proletera iz Zrenjanina Nenad Bjeković se u razgovoru za MOZZART Sport u rubrici „Moja priča“ podsetio igračkih dane, ali i komentarisao svoj učinak u trenerskim i funkcionerskim vodama i uporedio sadašnju vrednost domaćeg fudbala sa vremenom kada je on nosio kopačke ili bio šef stručnog štaba. >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com <<

Postao sam igrač kada...

„Tako sam sebe video još 1967. godine, kada sam s Proleterom iz Zrenjanina ušao u Prvu ligu tadašnje Jugoslavije. Imao sam 19 godina i uveliko bio jedan od bitnijih igrača u ekipi trenera Kemala Omeragića. Posle toga su se događaji nizali kao na traci. Ubrzo sam postao prvi Zrenjaninac koji je pozvan u reprezentaciju, a nedugo posle toga usledilo je i potpisivanje ugovora za moj Partizan“, rekao je Bjeković.

Najponosniji u karijeri sam bio...

„Neću pričati o čuvenom golu iz Ljubljane, kojim je Partizan posle jedne decenije osvojio titulu. Zato što su mi važni i dragi svi pogoci za moje crno-bele. Ne pravim razliku između onih što su nam donosili pobede u velikim mečevima za bodove ili plasman i onih koje sam davao na prijateljskim utakmicama u selima. Svima sam se isto radovao. Generalno se ponosim karijerom koja je kao i svaka druga imala uspone i padove, trenutke za dugo pamćenje i momente za zaborav“.



Hteo sam da ostavim fudbal kada...

„Samo jednom sam pomislio da pre vremena odložim loptu i to čak podelio sa medijima u Francuskoj. Nica je imala najbolji tim u zemlji 1977, ali se on već sledeće sezone raspao. Ostali smo samo nas dvojica ili trojica iz tog sastava. Na kraju su i oni otišli, pa je „knjiga“ spala na mene. Dve-tri godine posle bleštavila upali smo u zonu sumraka. Pet ili šest kola pre kraja prvenstva našli smo se čak u zoni ispadanja, što mi je baš teško palo. Tada sam izjavio da ću ostaviti fudbal ako se desi da moramo u niži rang. Sreća pa se sve dobro završilo“.

Ovo nikome još nisam rekao, ali...

„Mislim da ljudi ne znaju ili barem nisu imali gde da pročitaju da je moj transfer iz Proletera u Partizan, uz prelazak Vladimira Beare iz Hajduka u Crvenu zvezdu, bio medijski najpropraćeniji fudbalski, ako ne i sportski događaj 1969. Malo je poznato da sam prvi fudbaler tadašnje Jugoslavije koji je održao konferenciju za novinare, da niko pre mene nije dobio novinski feljton o sebi i to u nekadašnjoj beogradskoj „Ekspres politici“, kao i da su me prvog dva puta izabrali za najboljeg trenera u anketi „Sportskih novosti“ iz Zagreba. Mlađarija verovatno nema pojma da sam nekada prevodio ekipu Partizana do dve titule. Za njih je Ljubiša Tumbaković najtrofejniji trener u klupskoj istoriji. Jeste, ako se služimo samo govorom brojki. Njihova realna težina je nešto drugo. Ne kažem ovo zbog sebe, nego radi istine – jedan trofej šampiona u velikoj Jugoslaviji vredi koliko pet današnjih. A svi znamo koliko je Tumba učestvovao u osvajanju trofeja u svojoj eri“.  

Jedino žalim što...

„Samo zbog toga što nisam osvojio više titula u dresu Partizana. Imali smo tim i trenera za to, ne i upravu. Klub nije umeo da nas isprati. Šteta za jednu kvalitetnu generaciju, jer bi i istorija crno-belih bila još trofejnija da smo imali prave ljude uz nas. Kao treneru i sportskom direktoru Partizana nemam sebi šta veliko da zamerim“.

Da sam mogao da promenim nešto u igri, promenio bih...

„Mislim da sam se dobro nosio i sa popularnošću i sa kritikama na moj račun. Igrao sam najbolje što sam znao i mogao, a karijera dokazuje da to nije bilo malo. Zadovoljan sam time kakav sam bio i šta sam postigao na terenu“.

Da mogu da vratim vreme...

„Jednu jedinu stvar bih promenio. Da imam priliku za drugi trenerski početak u Nici, ne bih razmišljao i radio kao što sam prvi put. S puno emocija i ambicija sam se vratio u moj klub iz igračkih dana, želeći da maltene momentalno promenim mnogo toga. S ovom pameću i iskustvom bio bih strpljiviji i radio stvari postupno. Naučio sam da ne može uvek i sve da se postigne preko noći“.

Četiri reči koje govore sve o meni...

„Kao igrač bio sam jedan čovek na terenu, a drugi van njega. Dok sam vodio funkcionerski život, jedna sam osoba bio na poslu, a druga mimo njega. Ne kažem da je Nenad Bjeković dvostruka ličnost, već da nisam isti profesionalno i privatno. U svetu fudbala mogu da sednem preko puta bilo koga i svakome pravo pogledam u oči. Nikoga i ničega se ne bojim. Uvek govorim ono što mislim. Bez dlake na jeziku i najčešće po principu što na um to na drum“.
Pogledaj vesti o: Zrenjanin

Nastavak na MozzartSport.com...