Izvor: Sportski Žurnal, 13.Okt.2010, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navijači tri kluba pred Ustavnim sudom
Ustavni sud Srbije će u sredu održati pripremnu sednicu povodom zahteva zamenika republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića za zabranu 14 ekstremnih navijačkih grupa.
– Sudija izvestilac u tom predmetu je sačinio referat – rekla je Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda.
Sednica će biti zatvorena za javnost, a po >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << razmatranju inicijative Veće će zauzeti stav, a ne i doneti konačnu odluku.
Inicijativu za zabranu navijačkih podgrupa Partizana, Crvene zvezde i Rada, 16. oktobra prošle godine, podneo je tadašnji republički tužilac Slobodan Radovanović. Predložio je njihovu zabranu delovanja i brisanje iz registra „zbog delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje”.
Zabrana se traži za podgrupe upisane u Registar udruženja, društvenih i političkih organizacija: Alkatraz, Belgredbojs, Ludaci Padinska Skela, Ultra bojs, Ultras, Anti Romi, Saut femili, Hed hanters, Iridučibili NBG, Šedouz, Ikstrim bojs, Čuvari časti, Brejn demidž i Junajted fors 1987, koja je organizovana na teritorijalnom principu po mestu stanovanja.
– Učesnici ovih podgrupa imaju samo prefiks navijača. To su navijači kriminala i grupe sa obeležjima nekih bandi – rekao je pre podnošenja inicijative Slobodan Radovanović, uz najavu da bi sledeći korak bila i zabrana najekstremnijim pojedincima tih grupa da posećuju sportske priredbe.
U predlogu Ustavnom sudu, između ostalog, navedeno je i da se na „skupovima ovih grupa navijača dešavaju incidenti sa ispoljavanjem ksenofobije, homofobije i transfobije sa teškim posledicama u vidu fizičkog nasilja prema drugim građanima i strancima koji nisu dozvoljeni Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima”.
U inicijativi tužioca Radovanovića navodi se i da su ove grupe „postale privatne armije” koje služe za ubistva, sticanje dobiti krivičnim delima i sprečavanje privatizacije klubova. Konstatuje se da i pored evidentne sportske, finansijske i političke štete koje su ove grupe pravile, klubovi ih se nikada nisu odricali, „već su ih podržavali, što predstavlja kriminalnu mrežu”.
Tužilac Radovanović je u dokumentu konstatovao da se klupsko podržavanje huligana nekada ogledalo u kupovini navijačkih rekvizita i obezbeđenju i podeli besplatnih ulaznica. Danas, međutim, klubovi finansiraju odlaske navijača na gostovanja i propuštaju da javno osude nasilno ponašanje.
Posebno se kritikuje nastup FK „Partizan”, posle ubistva francuskog državljanina Brisa Tatona. Konstatuje se i da vođe grupa besplatno dobijene ulaznice prodaju po mnogo višim cenama od prodajne i „da na taj način ostvaruju abnormalno visoke zarade”. Saradnja između vođa ogleda se i u tome što klubovi obezbeđuju prostorije na stadionu, koji oni koriste za svoje delatnosti.
U dokumentu tužioca Radovanovića navodi se da vođe često menjaju brojeve mobilnih telefona i da voze skupe automobile registrovane na članove svojih porodica ili prijatelje, koji ranije nisu kažnjavani.
Pred Ustavnim sudom Srbije trenutno se nalazi više od 7.000 ustavnih i drugih žalbi, oko 600 predmeta normativne kontrole i više od 110 osporenih zakona, čiju saglasnost sa Ustavom ovaj sud treba da oceni. U uslovima preopterećenosti, nije izvesno vreme donošenje konačne odluke.
S. Ž.
Ministarstvo odobrilo registraciju
Podgrupe navijača Crvene zvezde upisane su u registar udruženja građana još 1998, a njihova registracija je odobrena i rešenjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava 2003. godine.
Partizanove grupe navijača upisane su u registar 1999. godine, kao podgrupe „Južnog fronta”, udruženja građana sa sedištem u Ulici Moše Pijade broj 14, a kada ih je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ponovo upisalo u registar 2004. godine, sedište im je bilo na adresi stadiona FK Partizan u Humskoj ulici broj 1.
Tri uslova za zabranu delovanja
Odluku o zabrani delovanja političkih organizacija, sindikalnih udruženja, ili udruženja građana, čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, na kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i na izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, može doneti isključivo Ustavni sud.
Ispunjenje bilo koja od ta tri uslova može biti ustavno-pravni osnov za zabranu delovanja takvog udruženja, a ovlašćeni predlagači su vlada, Republičko javno tužilaštvo, ili ministarstvo koje vodi registar stranaka i udruženja.
Pogledaj vesti o: Zvezda - Partizan, Večiti derbi
Nastavak na Sportski Žurnal...
