Izvor: Sportski Žurnal, 13.Nov.2011, 13:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milinković: Smejem se budalaštinama

Učinkom za bogove, sezonom za pamćenje oprostio se poslednjeg dana maja Zoran Milinković od Vojvodine. Upućeniji bi rekli očekivano, neobavešteni – nenadano. Neutralnima je bilo svejedno, razumljivo, ne i treneru godine 2010.

– Sve se skupilo, nekako na gomilu. Prekinuto finale nacionalnog kupa, suspenzija, medijska nagađanja o preuzimanju Partizana. Mnogo, verujte, mnogo i za jačeg čoveka >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << .
Čemu samokažnjavanje?
– Teško pitanje, preteško... Negde duboko u lavirintu duše nosim velika razočaranja. Ne, nisam izgubio veru... što rekoh, razočarao sam se u pojedine stvari.
U stvari ili u ljude?
– I u jedno i u drugo...
Nedavno ste podneli tužbeni zahtev, poput vaših prethodnika, priča se – teška srca?
– Znate, ne može da vam bude svejedno. Pet i po meseci niko iz kluba nije našao za shodno da me pozove, ponudi rešenje kako bismo regulisali preostale ugovorne stavke. Znam da kao čovek to nisam zaslužio, ponajmanje kao trener.
Zašto obarate pogled?! Novac je vaš, pošteno zarađen.
– Nije sve u novcu, verujte. Da je bilo samo do para, ja bih i dan-danas bio u Vojvodini.

Nastavak na Sportski Žurnal...