Izvor: B92, 31.Maj.2014, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marsenić: Partizanu dugujem sve
Rukometaš Partizana Mijailo Marsenić napušta klub iz Humske, pa se u intervjuu za zvanični sajt prisetio perioda koji je proveo među "crno-belima".
Septembra 2010. godine u redove Rukometnog kluba Partizan stigao je 17-godišnjak iz Berana.
"Crno-beli" su se te sezone pojačali znatno iskusnijim igračima nego što je to on bio, pa on nije dobijao mnogo prilika.
Četiri godine kasnije Marsenić se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << redovno nalazi na spisku A reprezentacije, a svoju četvrtu sezonu u Partizanu završava kao najkorisniji igrač „crno-belih“. Kada pogleda unazad, rado se seća svega proživljenog sa Partizanom, a kada pogleda napred - nada se svetloj budućnosti u nekom drugom dresu, neke druge boje.
Marsenić bi karijeru trebalo da nastavi u makednoskom Metalurgu.
„Sećam se svojih početaka. Došao sam iz male sredine u veliki klub. Baš onako kako sam zamišljao sve to - tako je bilo. Igrači su me brzo prihvatili i brzo sam se prilagodio. Ipak je bilo teško, pre svega psihički jer sam došao sa samo 17 godina . To mi je bilo prvo odvajanje od porodice, ali sam sve istrpeo", počinje svoju priču Marsenić.
„Mnogo sam trenirao, dešavalo se da odradim dva treninga sa prvom ekipom i odem na trening druge ekipe uveče. Sa mnom je puno radio kondicioni trener Miloš Mitrović i njemu dugujem veliku zahvalnost. A najveću podršku dobijao sam od oca i pokojne majke, kao i od svih ostalih u klubu."
Na svoj prvi trofej nije čekao mnogo. Sa Partizanom je već 2011. godine osvojio titulu državnog šampiona, ali i Superkup.
"To je zaista bilo nešto posebno. Iako nisam igrao te sezone - uvek sam bio tu. Trenirao sam sa momcima, učestvovao na svakoj prijateljskoj utakmici i turniru i znam koliko se pakleno radilo cele godine da bi se osvojila ta titula."
Već sa 18 godina zaigrao je i u Ligi šampiona.
„Imao sam 18 godina kada smo igrali kvalifikacije za Ligu šampiona u Prešovu i sećam se da smo u svlačionici pre utakmice sa AEK-om imali sastanak i da je tadašnji trener Aleksandar Brković rekao da ja počinjem na mestu pivotmena. To je bio poseban trenutak za mene. Pre svega, zato što uopšte nisam očekivao da ću početi, ali i zato što mi je ukazano veliko poverenje. Tu sam probio led, a u grupnoj fazi Lige šampiona uživao sam u svakom trenutku provedenom na terenu.
Iako je rođen i odrastao u Crnoj Gori, prihvatio je poziv iz srpske reprezentacije i sada je u redovnoj postavci A selekcije.
„Nijednog trenutka nije bilo razmišljanja za koga ću igrati. Dok sam bio u Beranama, imao sam želju da zaigram za reprezentaciju Srbije, nikada nisam bio član bilo koje selekcije Crne Gore, tako da mi nije bio problem za koga da se opredelim."
Prošle godine je dobijao ponude iz evropskih klubova, ali se nije odlučio za prelazak. Tada je tvrdio da nije spreman, da nije dovoljno sazreo kao igrač.
„I ispada da sam bio u pravu kad sam to rekao. Jednostavno, osećao sam da treba još jednu godinu da ostanem, želeo sam da budem glavni u ekipi, da zavisi od mene igra i tako je i bilo. "
Sada je na korak od potpisivanja ugovora sa makedonskim Metalurgom.
„Mislim da sam kroz igranje u SEHA ligi i u Super ligi dobio dosta toga što mi je falilo i mislim da je vreme da odem iz Partizana kojem dugujem sve. Sazreo sam i želim da odem u klub u kom ću još napredovati i naučiti, a siguran sam da je Metalurg pravi klub za to."
Marsenić je na kraju prošle sezone svom najboljem prijatelju Bogdanu Radivojeviću napisao pesmu. Stihovi su široj javnosti objavljeni kada je Radivojević potpisao ugovor sa nemačkim Flensburgom i otišao iz Partizana.
"Eto, pokazalo se da imam dara i za to. Sve je stvar inspiracije, puno puta mi se desilo da nešto napišem iz čiste dosade što na kraju ispadne sasvim korektno. Ko zna, možda napišem nešto i za Partizan i na taj način probam da mu se odužim za se što je uradio za mene."
Upravo ta atmosfera u klubu najviše će mu faliti kada bude otišao.
„Nedostajaće mi to druženje koje je za ove četiri godine bilo nešto najlepše što sam doživeo. Dosta igrača je došlo i otišlo, ali svakog trenutka je atmosfera bila fantastična. Pamtiću druženje sa svakim saigračem i posebno mi je drago što sam stekao puno prijatelja i upoznao toliko dobrih ljudi."
Za četiri godine u Partizanu osvojio je dve titule prvaka države, dva Kupa i dva Super kupa. Nastupao je za kadetsku i juniorsku reprezentaciju, a sada je stalni član A selekcije.
