Izvor: RTS, 31.Dec.2011, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liga bez briga
Partizan bez muke dominira domaćim fudbalom petu godinu za redom, ali to apsolutno ništa ne znači u evropskim okvirima gde srpski šampion ispada od amaterskih klubova. Ništa bolju godinu iza sebe nisu ostavili ni Zvezda i Vojvodina, koji su nastupima u Evropi takođe obrukali srpski fudbal. Kada je domaća liga u pitanju, iz kola u kolo dokazujemo da imamo jedno od najlošijih prvenstava u Evropi. Čemu tek da se nadamo u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 2012?
U sezoni kada je naš reprezentativni fudbal doživeo novi brodolom, najbolji srpski klubovi su podbacili na svakom nivou, potvrdivši nagađanja da imamo jednu od najlošijih liga na starom kontinentu.
Da smo izuzetno loši potvrdili su naši najbolji timovi očajnim izdanjima u Evropi gde su se kraće zadržali od nekih srednjoškolskih i apsolventskih ekskurzija.
Ne zna se ko je imao gore izdanje na starom kontinentu. Ako krenemo od šampiona Partizana koji godinama dominira domaćim prvenstvom, videćemo da ta dominacija ne znači apsolutno ništa u evropskim okvirima.
Jedan korak napred, tri nazad, ovako je izgledalo izlet Partizana ove sezone u kojoj je probao da se drugi put za redom domogne Lige šampiona.
Posle Škendije „crno-beli“ su se sastali sa belgijskim šampionom Genkom. Iako su više prikazali u dva meča, izabranici Aleksandra Stanojevića su eliminisani. Sve dečije bolesto koje prate naše klubove decenijama prikazane su i na ovom meču gde je Partizan bio bolji, i gde je samo zahvaljujući svojim greškama u dva meča ispao.
Liga Evrope je trebala da bude utešna nagrada srpskom šampionu, a pobedu nad Šamrokom niko nije dovodio u pitanje osim samog Šamroka. Posle remija Irskoj, sve je bilo spremno za slavlje u Beogradu.
Umesto slavlja na stadionu Partizana navijači su prisustvovali teškoj sramoti svog kluba. I dalje nije jasno kako „crno-beli“ nisu uspeli da propuste toliko prilika i da posle produžetaka ispadnu od ekipe koja je nekoliko meseci ranije bila na ivici bankrota.
Ovaj poraz je otvorio i veliku ranu u upravi kluba koja se širom otvorila poslednjih nekoliko dana i koja je kulminirala otvorenim ratom u klubu.
U situaciji kada su bez vežih problema nastavili dominaciju u domaćem prvenstvu, „crno-beli“ su počeli „bratoubilački“ rat u svojim redovima gde je na jednoj strani uprava kluba na drugoj, doskorašnji sportski direktor Mladen Krstajić koga podržava trener u ostavci Aleksandar Stanojević i deo struke.
Pitanje je šta bi bilo sa klubom iz Humske da je kod njih situacija kao kod komšija sa druge strane Topčiderskog brd, koji će po svoj prilici i petu godinu za redom ostati bez titule.
Činilo se da je ovo godina u kojoj će Crvena zvezda prekinuti dominaciju Partizana, umesto toga, dobili smo još jedan novi početak u klubu sa Marakane. Još jedan prelazni rok očajno odrađen gde su treneru Prosinečkom ostavljeni igrači sa kojima je uspeo da zaostane "samo" deset bodova za najvećim rivalom.
A sve je počelo kao u bajci, pobeda nad Venstpilsom u kvalifikacijama, i još jedna ubedljiva pobeda na Marakani koja je nagovestila lepše dane u Ljutice Bogdana.
Onda je došao Ren kao prvo upozorenje da je ova ekipa „crveno-belih“ daleko ispod evropskog proseka po kvalitetu. Istina je da je možda Zvezda doživela manju sramotu, jer je bilo teško očekivati da će protiv Rena izabranici Prosinečkog proći, ali malo ko je očekivao da će revanš meč ove dve ekipe ličiti na igru mačke i miša.
Četiri primljena gola, i šanse da se primi još toliko, pokazale su da od evropske Zvezde još uvek nema ništa.
Loša igra u domaćem prvenstvu pokazala je da i od titule najverovatnije nema ništa. To je posebno postalo jasno posle poraza u derbiju, a na kraju i porazom od Vojvodine na Marakani.
Ko god očekuje Zvezdino proleće, deset bodova u domaćem šampionatu je maltene nedostižna razlika.
Ceh za loše rezultate za sada je platio Ivan Adžić, koji je obavljao mesto sportskog direktora. Činjenica da je trener Robert Prosinečki stavio 11 fudbalera na transfer listu, govori da je veći deo pojačanja u prethodnom periodu bio čist promašaj.
Za pohvalu je jedino činjenica da Zvezda u zimskom periodu renovira skoro ceo tim. U klub se dovode mlađi igrači, dosta talentovanih momaka iz omladinske škole potpisalo je ugovor, barem za sada, strategija kluba je da se Zvezda oslanja na sopstvene potencuijale. Ne jure se strana pojačanja po svaku cenu, jer, ruku na srce, ona se nisu pokazala kao dobra rešenja u prethodnih nekoliko godina.
Ova sezone ne može da prođe a da se ne pomene učinak Vojvodine, koja je takođe možda i prva najavila katastrofu naših klubova u Evropi.
"Lale", koje su prošle godine bili favoriti iz senke u borbi za titulu, i kojima je, pod čudnim okolnostima, izmakao trofej u kupu, imali su priliku da u Evropi pokažu puni potencijal.
Posle prve utakmice na gostovanju protiv Vaduca, koju su Novosađani dobili sa 2:0, u revnšu se očekivao rutinski posao, i već se razmišljalo o imenima narednog protivnika.
Umesto toga u Novom Sadu navijači su doživeli pravi šamar od kojih im obrazi dalje bridi od ekipe koja se takmiči u drugoj švajcarskoj ligi. Nikome nije jasno kako su Novosađani uspeli da pred svojim navijačima izgube sa 3:1.
Ovim porazom i priča o evropskoj Vojvodini doživela je brodolom, a klub iz "srpske Atine“ nije bleda senka prošlogosišnje ekipe.
Zanimljivo je da je najbolje partije u Evropi pružio Rad, od koga se to najmanje očekivalo. Popularni "građevinari“ nisu imali sreće protiv Olimpijakosa iz Volosa, a falilo im je tako malo.
Ostaje nejasno zašto je, posle dobrih igrara u Evropi, ovaj klub totalno podbacio u domaćem prvenstvu gde se nalazi na razočaravajućoj 12. poziciji.
Ipak, bila je i poneka svetla tačka u domaćem fudbalu. Radnički iz Kragujevca, Sloboda Point Sevojno i subotički Spartak su konačno izbili na površinu i dokazali da se fudbal ne igra samo u Beogradu.
Ovi klubovi su uzimali bodove i "večitim rivalima“, a raduje i povratak publike na stadione u Kragujevcu i Užicu.
I pored lošeg kvaliteta domaćeg prvenstva pubila se vraća na stadione, a osim Kragujevca i Užica i standardno dobre posete na Marakani, najvećibroj gledalaca ima na utakmicama Novog Pazara.
Pitanje je kolika je to uteha jer se ovaj klub nalazi pri dnu tabele. Ako se setimo da je letos Novi Pazar u prvu ligu ušao na čudan način umesto BASK-a, ovaj klub nije iskoristio poklon FSS-a koji mu je dopustio da se takmiči u eliti.
Od najava da će jurišati na Evropu i da će pomrsiti račune "večitim rivalima“ u borbi za titulu, ova ekipa se nalazi na dobrom putu da se vrati u drugu ligu.
Ni ostali klubovi nemaju puno čime da se pohvale. S vremena na vreme bude i neka dobra utakmiica u domaćem prvenstvu, ali to je više izuzetak nego pravilo.
Ali izgleda da je pravilo da se desi da prođe celo kolo a da ne padne više od dva gola po meču, da se ne poteže pitanje suđenja, da neko ne zarati sa Fudbalskim savezom Srbije i da čelni ljudi ove organizacije ne rasplamsaju sukob.
Nema puno razloga zbog kojeg bi bilo kome preporučili da prati domaći fudbal, ali naš je, drugi nemamo, i možemo samo da se nadamo da će nekako stvari krenuti na bolje, ili bar da se nadamo da nećemo pasti i niže od ovoga.
Pogledaj vesti o: Večiti derbi, Zvezda - Partizan
