Izvor: RTS, 18.Dec.2015, 00:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je, šta i koliko uradio za Partizan?
Deluju komplikovano i kompleksno ova pitanja. Ko je odgovoran i kriv za, sve do poslednjih 350 sekundi, u svakom smislu impresivnu evropsku avanturu Partizana? Još više, ko je kriv i odgovoran za, u svakom smislu, neprimerenu avanturu u srpskom šampionatu? Deluje stvarno komplikovano, ali možda ne mora da bude. Kao i svaki aritmetički problem, valja ga razložiti. Izbrojati, sasvim bukvalno, individualni učinak svakog fudbalera ponaosob. Ko je u Partizanu doprineo postizanju najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << golova? Ko je dobio najviše duela? Na zemlji, u vazduhu? Ko je oduzeo najviše lopti? Ko je presekao najviše lopti? Ko je najviše puta pogrešio?
Bila je to jedna, upotrebićemo eufemizam, neobična polusezona. Partizan je igrao u Evropi kako nije u poslednjih dvadesetak godina. Pobeda nad Steauom u kvalifikacijama za Ligu šampiona jedna je od najboljih evropskih utakmica koje je neki srpski klub odigrao protiv inostranog rivala u dugo, dugo, dugo (dugo, dugo, dugo...) vremena. Partizan je, kad smo kod toga, ostvario više pobeda (sedam) nego ikada za svojih 70 godina postojanja. Osvojio je najviše bodova u grupnoj fazi nekog takmičenja (devet) i prvi put slavio na gostovanju. Isto tako je prvi put pobedio nemački tim u Nemačkoj, odnosno holandski tim u Holandiji. Sakupio je i najveći individualni Uefin koeficijent u poslednjih četvrt veka.
Jednom nogom je već bio u nokaut fazi Lige Evrope, a druga noga se takođe već odvojila od tla. U pitanju je, da ne bude dileme, po konsenzusu najviđenijih fudbalskih glasova našeg kontinenta, najkvalitetnija završnica Lige Evrope od njenog postojanja. A Partizan je bio tu. Proleće u Evropi - taj svetlucavi ideal srpskih klubova - je bilo tu. Ali onda su crno-beli poraženi u Beogradu od Augzburga rezultatom 1:3. Upravo onim rezultatom, jedinim realnim i ostvarivim, koji je crno-bele ostavljao bez prolaska. Pre pogotka Raula Bobadilje, člana idealnog tima grupne faze Lige Evrope i prvog strelca takmičenja, dva minuta pre kraja meča, Partizan je promašio tri ili četiri devedesetdevetzapetadevedesetdevetpostotnih šansi. Uz to je imao i jednu prečku, kao rezultat udarca sa distance.
Upravo je odsustvo sreće (Ralf Voldo Emerson kaže da sreća ne postoji, samo odnos uzroka i posledice) jedna od retkih zajedničkih karakteristika igara Partizana na evropskim stadionima i srpskim... objektima za sport, koje neki, valjda mahinalno, nazivaju stadionima. Ali nije samo deficit sreće, to mora odmah biti jasno, indukovao slabe rezultate ekipe iz Humske u domaćoj nam Super ligi.
Šta jeste onda? Zamor? Nikada nijedan srpski klub nije odigrao ovoliki broj utakmica u ovakvom jednom vremenskom tesnacu. Kao posledica napora i potrošnje su stigle i povrede, koje su toliko „ošašavile" Partizan da je, recimo, ovaj protiv Atletik Bilbaoa u Beogradu igrao bez sedam (!) fudbalera. Izuzimajući sam start sezone i utakmice igrane na julskom suncu, crno-beli nikako nisu stigli da se ukompletiraju. Ali ni ovo, svakako ne samo po sebi, ne može da bude uzrok.
Motivacija? Narušeni odnosi među fudbalerima? To ne može da zna, ne sasvim i ne dovoljno pouzdano da bi o tome mogao da govori, niko do fudbalera samih. Takođe, dolazimo tu i do jedne „kokoška-jaje" dileme. Ako postoje nagriženi odnosi i relacije u svlačionici, da li su oni proizveli rezultate, ili su rezultati proizveli njih? Nemoguće je reći i niko time ne bi smeo da se bavi.
Taktika? Osim „večitog derbija" i, eventualno, meča sa Augzburgom, teško je setiti se još nekoliko mečeva u kojima su treneri Partizana - Zoran Milinković i Ljubinko Drulović - pogrešili toliko da bi bili stigmatizovani.
Partizan je igrao naizmenično u 4-3-3 i 4-2-3-1 sistemima, koji su samo podvrste jedne familije formacija (4-5-1) i kao takvi su vrlo slični. Kod Milinkovića je Partizan branio prekid zonom, što se nije ispostavilo kao idealna solucija, da bi kod Drulovića to radio igrom „čovek-čoveka", sa približno nezadovoljavajućim rezultatima (Partizan je primio 15 golova iz prekida, što je skoro 30 odsto od ukupnog broja primljnih golova). Sve ostalo je bilo najvećim delom identično.
Partizan je imao problem sa taktičkom i pozicionom disciplinom pojedinih (jako važno, pojedinih a ne svih) igrača poslednje linije. Imao je problem i sa visokim presingom, kome je falila sinhronizacija i spremnost pojedinih fudbalera da se podrede celini. I onda bi domine same počele da padaju... Crno-beli ne bi imali adekvatnu kompaktnost, protivnik bi lako prolazio prvu liniju presinga jer bi pristup lopti bio nikakav i, naposletku, licem bi išao direktno na centralne vezne fudbalere i štopere koji bi imali prostor prevelik za uspešno branjenje.
Mnogo je drvlja, kamenja i poganih, samo na stadionima i u saobraćaju prihvatljivih reči, bilo upućeno defanzivnoj liniji Partizana posle „večitog derbija", ali istina je da je ona tog dana, recimo, bila potpuno izolovana. Personel u toj utakmici, sa Sašom Ilićem i Stefanom Babovićem istovremeno na terenu, jednostavno nije mogao da bude potrebno defanzivno usmeren.
Srednji presing crno-belih je, recimo, bio vrlo dobar i upravo je u toj trećini terena Partizan defanzivno bio daleko najjači i najkonzistentniji. Kvalitetan blok u srednjoj zoni, naglašeno vertikalno kompaktan, poziciono orijentisana zonska odbrana sa tek ponekim agresivnije nastrojenim fudbalerom unutar njega, a onda kvalitetna ofanzivna tranzicija i završnica sa optimalnim brojem fudbalera. Ovo je mustra većine golova koje je Partizan postigao u Evropi ove sezone, koja podjednako služi na čast određenim fudbalerima iz navalnog i srednjeg reda.
Partizan je, opet, bio jako slab u defanzivnoj tranziciji, kada nikako nije uspevao da postroji adekvatan broj fudbalera iza lopte na vreme, ali ni da zaštiti sve strateški važne zone (jednu ili dve svakako, ali nikad sve). Na sasvim drugoj strani, ovaj tim je imao ono što nijedan srpski nije u Evropi već decenijama - kvalitetnu progresiju lopte iz zadnje i prve linije veznog reda u napadačku trećinu terena. Glatka cirkulacija lopte i izbegavanje aljkave i trome obrade u ovoj fazi napada je baza bilo kakve uspešnosti protiv rivala iz najjačih evropskih liga i Partizan je u tome, na skoro svim mečevima, apsolutno briljirao.
Ali ovo su samo maglovite pojedinosti, i to jedan njihov jako mali deo. Mogli bi da nabrojimo još tridesetak elemenata koji su bili loši u igri Partizana, ali i tridesetak koji su bili dobri. Ne bismo daleko dogurali u našem nastojanju formiranja ili, još manje, izricanja stava.
Da bismo bili savršeno objektivni u svojoj oceni, moramo da budemo egzaktni. Da bi vidar bio uspešan u procesu izlečenja i oporavka, njegova dijagnoza mora biti savršeno tačna. Može postojati fudbaler čiji stil ili stav sa ili bez lopte nam se (ne)dopada, ali da bismo stvarno mogli da tvrdimo šta je uradio, koliko dobro i koliko često, moramo da imamo brojeve. Sve ostalo je, da prostite na izrazu, naklapanje. Sve ostalo je kao da ocenjujete kontrolni iz matematike, ne prema tačnosti rešenih zadataka, već prema estetskoj vrednosti i utisku ispisanih cifara.
Pa, dakle, šta kažu ti brojevi? Ko je, šta i koliko uradio za Partizan ove sezone? Pre nego što to pogledamo, vredi posvetiti pažnju još jednoj maloj napomeni (ili opomeni). Brojevi, kao i sve drugo u fudbalu, mora se posmatrati i promatrati u kontekstu. Potpuno je normalna i očekivana, pa i poželjna, srazmernost. Prikladno je da ofanzivni fudbaler ima više golova, ali i više izgubljenih lopti i grešaka. Isto tako, štoperi ili bekovi ne moraju da postižu mnogo golova ili da beleže mnogo asistencija, ali je neophodno da imaju malo tehničkih ili taktičkih grešaka.
Vidljiva je, doduše, odmah i jedna anomalija kod Partizana. Jedino je očekivano da fudbaleri iz zadnje linije prednjače u defanzivnim aspektima, ali to nije slučaj. Vezni igrači su poprilično ispred njih.
Uglavnom, pogledajte i sami. Crno-beli... crno na belo.
Super liga Srbije
Golovi i asistencije:
Božinov 14 (11+3, u proseku 1,1 po meču)
A. Živković 9 (6+3, 0,7 po meču)
Babović 7 (3+4, 0,5 po meču)
Ninković 6 (3+3, 0,7 po meču)
Trujić 7 (2+4, 1,6 po meču)
Grbić 5 (1+4, 0,6 po meču)
Šaponjić 4 (3+1, 0,6 po meču)
Umaru 3 (3+0, 0,3 po meču)
Dobijeni defanzivni dueli:
Jevtović 114 (8 po meču)
Vulićević 99 (5,9 po meču)
Fabrisio 95 (6,3 po meču)
Balažic 74 (6,8 po meču)
Ćirković 68 (6 po meču)
Subić 51 (5 po meču)
Brašanac 48 (4,2 po meču)
Lukić 46 (4,5 po meču)
Presečene lopte:
Jevtović 109 (29 na protivničkoj polovini, ukupno 8 po meču)
Vulićević 101 (15 na protivničkoj polovini, 6 po meču)
Fabrisio 80 (4 na protivničkoj polovini, 7 po meču)
Ćirković 77 (7 na protivničkoj polovini, 7 po meču)
Balažic 57 (6 na protivničkoj polovini, 5 po meču)
Lukić 50 (16 na protivničkoj polovini, 4,8 po meču)
Brašanac 49 (23 na protivničkoj polovini, 4,3 po meču)
Driblinzi:
A. Živković 107 (70 uspešnih)
Babović 85 (56 uspešnih)
Stevanović 54 (31 uspešan)
Ninković 50 (34 uspešna)
Grbić 47 (26 uspešnih)
Subić 45 (31 uspešan)
S. Ilić 41 (32 uspešna)
Uspešni startovi:
Jevtović 36 (2,6 po meču)
Vulićević 33 (2,1 po meču)
Fabrisio 26 (2,1 po meču)
Balažic 26 (2,5 po meču)
Brašanac 23 (2 po meču)
A. Živković 20 (1,5 po meču)
Dobijeni vazdušni dueli:
Jevtović 65 (4,7 po meču)
Ćirković 53 (4,5 po meču)
Vulićević 44 (2,8 po meču)
Balažic 37 (3,5 po meču)
Umaru 32 (3,5 po meču)
Lukić 21 (2 po meču)
Greške koje su direktno ili indirektno dovele do primljenog gola:
Ž.Živković 9 (0,6 po meču)
Ćirković 7 (0,6 po meču)
Ostojić 6 (0,9 po meču)
Balažic 5 (0,5 po meču)
Fabrisio 4 (0,3 po meču)
Vulićević 3 (0,2 po meču)
Kljajić 2 (0,3 po meču)
Lukić 2 (0,2 po meču)
Dodavanja:
Ćirković 822/727 88 odsto
Balažic 667/582 87 odsto
Fabrisio 829/701 85 odsto
Brašanac 617/517 84 odsto
Vulićević 943/779 83 odsto
Jevtović 782/648 83 odsto
S. Ilić 652/537 82 odsto
Babović 906/717 79 odsto
A. Živković 682/501 73 odsto
Ključna dodavanja (pasovi saigračima koji se nalaze u neposrednoj poziciji da šutiraju na gol):
A.Živković 9 (0,7 po meču)
Ninković 8 (1 po meču)
Grbić 7 (1,2 po meču)
S. Ilić 5 (0,4 po meču)
Božinov 5 (0,4 po meču)
Brašanac 4 (0,4 po meču)
Babović 4 (0,3 po meču)
Stevanović 2 (0,3 po meču)
Liga Evrope
Golovi i asistencije:
Umaru 6 (5+1, 1,6 u 90 minuta)
A. Živković 5 (4+1, 1 u 90 minuta)
Jevtović 2 (0+2, 0,4 u 90 minuta)
Vulićević 2 (0+2, 0,4 u 90 minuta)
Ninković 1 (0+1, 0,3 u 90 minua)
Babović 1 (0+1, 0,2 u 90 minuta)
Dobijeni defanzivni dueli:
Jevtović 33 (60 odsto uspešnost, 6 po meču)
Fabrisio 33 (58 odsto uspešnost, 6 po meču)
Vulićević 20 (53 odsto uspešnost, 3,8 po meču)
Brašanac 17 (46 odsto uspešnost, 4 po meču)
A. Živković 16 (53 odsto uspešnost, 3,2 po meču)
Subić 14 (39 odsto uspešnost, 3,9 po meču)
Babović 13 (37 odsto uspešnost, 2,6 po meču)
Presečene lopte:
Fabrisio 50 (3 na polovini protivnika)
Jevtović 46 (10 na polovini protivnika)
Vulićević 32 (4 na polovini protivnika)
Ćirković 23 (0 na polovini protivnika)
Subić 21 (0 na polovini protivnika)
Brašanac 18 (6 na polovini protivnika)
Uspešni driblinzi:
A. Živković 27 (5 po meču)
Stevanović 13 (4,7 po meču)
Umaru 13 (3,4 po meču)
Babović 13 (3,4 po meču)
Grbić 10 (7 po meču)
Brašanac 9 (2,1 po meču)
Vulićević 9 (1,7 po meču)
Subić 8 (2,3 po meču)
Uspešni startovi:
Jevtović 16 (3,2 po meču)
Fabrisio 15 (3 po meču)
A. Živković 11 (2,2 po meču)
Brašanac 10 (2,4 po meču)
Vulićević 9 (1,7 po meču)
Babović 7 (1,4 po meču)
Subić 6 (1,7 po meču)
Ninković 5 (1,6 po meču)
Dobijeni vazdušni dueli:
Jevtović 21 (81 odsto uspešnost)
Umaru 18 (32 odsto uspešnost)
Fabrisio 13 (52 odsto uspešnost)
Ćirković 11 (55 odsto uspešnost)
Babović 9 (33 odsto uspešnost)
Brašanac 3 (17 odsto uspešnost)
Božinov 2 (13 odsto uspešnost)
Greške koje su direktno ili indirektno dovele do primljenog gola:
Fabrisio 5 (0,9 po meču)
Ž.Živković 3 (0,7 po meču)
Ostojić 2 (1,3 po meču)
Ćirković 2 (0,7 po meču)
Vulićević 2 (0,4 po meču)
Umaru 1 (0,3 po meču)
Balažic 1 (0,5 po meču)
Dodavanja:
Brašanac 123/104 85 odsto
Babović 198/154 78 odsto
Subić 123/95 77 odsto
Vulićević 231/175 76 odsto
Fabrisio 222/166 75 odsto
A. Živković 184/135 73 odsto
Jevtović 157/114 73 odsto
Ćirković 107/78 73 odsto
Ninković 98/71 72 odsto
Ključna dodavanja (pasovi saigračima koji se nalaze u neposrednoj poziciji da šutiraju na gol):
Umaru 3 (0,8 po meču)
S. Ilić 2 (za 22 minuta na terenu u dve utakmice)
Ninković 2 (0,6 po meču)
Vulićević 2 (0,4 po meču)
Stevanović 1 (0,4 po meču)
