Izvor: Sportski Žurnal, 09.Mar.2011, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kalember: Partizan, simpatične komšije državnog prvaka
Teško je verovati da postoji novinar za kojeg bi pravljenje rubrike sa Srđom Kalemberom predstavljao veći problem. Temperamentan, rečit, lepih manira, prijatan, ljubazan, načitan,... Jedina dilema je odakle početi razgovor. Život posvećen košarci. Legenda Crvene zvezde i jugoslovenske košarke. Svedok nastajanja trofejnog kluba. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal <<
– Malo je nedostajalo da odem u fudbalere. Prisustvovao sam osnivačkoj skupštini FK Crvena zvezda u Deligradskoj ulici. Igrao sam odlično i fudbal. Bio sam u BASK–u, ali mi je nekadašnji sekretar fudbalera Slobodan Ćosić rekao da idem u košarkaše. „Tamo je manja konkurencija, lakše ćeš se probiti” – govorio mi je Ćosa i poslušao sam ga. To mi je sigurno bila najpametnija odluka u životu mada sam bio vrlo mlad. Dao sam doprinos u osvajanju prvih devet titula „crveno-belih”, a desetu sam bio u vojsci u Zadru. Mislim da sam još uvek rekorder po broju titula – počeo je sportsku i životnu priču Srđa Kalember, legendarni košarkaš Crvene zvezde.
Na prve dve utakmice protiv Vardara i Eđšega Srđa je postigao čak 49 koševa što je za to vreme bilo skoro neverovatno. Od kada zna za sebe u srcu mu je Zvezda, ali i večiti rivalitet sa Partizanom. Komšije je uvek poštovao, ali....
– Naše rivalstvo traje od osnivanja. Prvu utakmicu protiv Partizana smo izgubili, ali smo ipak bili šampioni. Mislim da je to bila prva titula SD Crvena zvezda i osvojili smo je upravo mi, košarkaši. Narednih devet smo osvajali tako da su crno–beli bili samo simpatične komšije državnog šampiona – uz osmeh kaže Srđa.
Krajem pedesetih godina prošlog veka Srđa Kalember je bio jedan od retkih igrača, koji je imao smelosti da ode u inostranstvo. Otišao je u Francusku, u Nant, gde je završio igračku i počeo trenersku karijeru. Tamo je dobio i nadimak Duplo RR, a to je značilo „rad i red”.
– U to vreme sam bio jedini plaćeni košarkaš u klubu. Imao sam ugovor po kojem sam tri meseca imao odmor koji sam koristio u Beogradu. Oni su me za igranje plaćali devet meseci, a tokom cele godine mi je uplaćivano socijalno osiguranje. U Nantu mi je bilo lepo – priznaje Kalember.
U Francuskoj je radio u više klubova (Nant, Klermon–Feran, Nansi, Miluz, Viši), a sudbina je htela da tamo upozna i životnu saputnicu Natašu Bebić, nekadašnju košarkašicu Jugoplastike. Venčali su se u Lionu, a ljubav prema lepoj Splićanki ga je odvela u grad pod Marjanom. Jednu sezonu je trenirao žensku ekipu, a kasnije je preuzeo muški tim. Protivkandidati su mu bili Lazar Lečić i Mirko Novosel.
– To su bile divne godine. Bila je to generacija Rate Tvrdića, Šolmana, Krstulovića, Manovića, Macure, Tudora,... Na moj predlog došao je i Željko Jerkov, kojeg sam gledao u Zadru na Juniorskom prvenstvu Evrope. Sa Jugoplastikom sam osvojio i Kup Jugoslavije 1974. godine, a igrali smo i finale Kupa kupova protiv moskovskog Spartaka. Svako leto idem u Split, gde mi žive supruga, ćerka Olja i desetogodišnji unuk Filip – ostao je vezan za Split Srđa Kalember.
Crveno–bela boja je uvek u Srđinom srcu, ali interesantno je da nikada kao trener nije radio u najdražem klubu. Poziva je bilo, ali...
– Nikada nisam bio trener Crvene zvezde. Zvali su me, ali uvek bi nešto iskrslo. Tri puta sam iz Francuske dolazio u Jugoslaviju kao trener. Osim Jugoplastike jednu godinu sam trenirao i Sarajevo, a tri meseca sam proveo u Valjevu, gde je Metalac predvođen braćom Kovačević, imao izvanrednu generaciju – završava razgovor Srđa Kalember.
Pogledaj vesti o: Zvezda - Partizan, Večiti derbi, Crvena Zvezda
Nastavak na Sportski Žurnal...
