Izvor: Sportski Žurnal, 11.Mar.2013, 11:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jurić: Najviše sam voleo da „bijem“ Partizan

Povratak fudbalu, iako sa oreolom bivšeg igrača reprezentativnog pedigrea, zavidnog staža s one strane granice, Goran Jurić nije obznanio na velika vrata.
(FOTO: N. Negovanović)
Jedan od izdanaka velike jugoslovenske škole, neposredni svedok ratnih devedesetih, pre 15 meseci, a prethodno osam godina odmora, latio se posla u zagrebačkoj Lokomotivi.
Danas je desna ruka Tomislava Ivkovića, štimumg majstor svlačionice, istovremeno trener radnik i početnik. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Jurićev život promenio je samo jedan poziv – Zdravka Mamića, tvorca modernog Dinama.
Odlično se seća 1999. U čuvenom dvomeču, upisao je polovičnu minutažu. Grejao je klupu u beogradskom, međ` starterima se našao u zagrebačkom duelu. Posle 180 minuta nije bilo pobednika.
– Veliki igrači stasavaju u takvim mečevima. Pritisak je ogroman, ko mu odoli biće u velikoj prednosti. U takvom ambijentu greške su logična posledica naboja i ništa ne mora da znači prednost Hrvatske uoči predstojećeg, zagrebačkog, susreta. Dobro se sećam naboja, adrenalin je kuljao na sve strane. Nesrećni rat je iza nas, utakmica ispred. Scenario za film, meč kakav se jednom igra…
Fudbalski posao naveo je Jurića na još jedno, podjednako vatreno, gostovanje u Beogradu. Nosio je dres Kroacije, na suprotnoj strani stajao je Partizan. U Beogradu 1:0, revanš u Zagrebu 5:0.
– Priznajem, sjajno sam se tada osećao. Posle svega, najviše sam voleo da „bijem“ Partizan. Brzo će se i sada Zvezda vratiti na svoje i ostaviti Grobare gde im je uvek bilo mesto. Sećam se odlično, odseli smo u „Interkontinentalu“, skroz izolovani od spoljnjeg sveta. Beograd je u neku ruku i moj grad, tu sam proveo nepune četiri godine, a nisam mogao da mrdnem ni makac ispred hotela.
Tadašnje gostovanje probudilo je klicu Jurićeve radoznalosti. Na svoju ruku, tri godine kasnije, stigao je u Beograd.
– Nikad neću zaboraviti da su me Beograd i Beograđani prihvatili kao svoga, da su mi sa 23 godine sva vrata bila otvorena i da mi je Dragan Džajić, na pripremama u Poreču, kad se saznalo da imam dijabetes dozvolio da odem u inostranstvo, gotovo bez reči. Takve stvari i ljudi ostaju u sećanjima za čitav život.
Pogledaj vesti o: Partizan

Nastavak na Sportski Žurnal...