Izvor: Politika, 27.Jan.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedna ravnogorska dilema: snimanja će biti ili…
Ravna gora uvek pitanja donosi, nikako ne užitak i ’lad
Drama ravnogoraca sa Ravne gore RTS-anastavlja se i posle emitovanja prvih deset „lakih komada” iz najavljenog trodelnog serijala: sve u nameri da jednom za svagda ovom serijom odagnaju višedecenijske nedoumice i sporenja, nastalašto među pukom, a što od strane naučnika, istoričara, političara, vojnih eksperata... Dakle, svakoga ko je bar jednom u životu čuo za omrazu između tzv. četnikai tzv. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << partizana. Il’se okliznuo na suze i krv što kuljaju decenijama, od jednih ka drugima, i – obratno, od drugih ka onima prvim, jedinim. Ali sada već i nije osobito značajno ko su jedni i prvi, a koji su to drugi i, takođe, jedini. Nastavlja se, u „slučaju” ravnogorsko-partizanskih tema i sižea, sukoba i istorijsko-etičkog nadmetanja (o vojnome da i ne govorimo), neizbežna dilema ili veoma oštro zametnuta kavga kad god se ovi „akteri” uhvate u kolo, ma to bile nedeljne večeri uz televizor. Nema mira među zavađenima od pre sedamdeset i više godina, čak ni kad se uvažava umetnička prezentacijasukoba i na kantar „za” i „protiv” ovih i onih uknjiži i tzv. sloboda izraza(i opredeljenja) čiju licencu, za razliku od stvarnosti, uvek može stvaraocima darovati – ars poetica!
Iako gospa Historijanije rekla poslednju, muku mučeći da raskrči pute ravnogorske, vrli autori sada putem dramatizacije za televizijski orkestrum raskopavaju ono što, posle, sami ne mogu – zatrpati. Kao što „temat” ili naslage pitanja o pojavi, delovanju i osudi (od strane potonje, to jestpobedničke vlasti) svega ravnogorstva neizbežno donose nerazmrsive čvorove spletene u domaćoj i svetskoj istorijskoj predionici, tako je očigledno da uvek kad se ruka umetnika „ekranizatora” približi sindromu Ravna gora, vajkadašnja pizma i zađevice među zavađenima vaskrsnu. I zaslepe – putem televizije – današnjeg, aktiviranog gledaoca, novog učesnika u starim sporenjima. Tek, gledalac je „umetničkom postavkom” promovisan u zvanje „svedoka-prosuditelja”,stekao je odgovorno i dično rukopoloženje. Međutim, nije sada najvažnije pitanje kako da kroz zube procedimo: valja li, ili – može biti – ne valja rad i trud autorsko-televizijskoga tima od deset ravnogorskih, prvodelnih komada? Ravna gora uvek pitanja donosi, nikako ne užitak i ’lad.Spomenuću, ipak, neke uspele „TVdrame” na ove melodije, kako se to radilo u ono vrlo doba beogradske televizije: pamtim uspele dramolete, Slom, primerice, ili Odlazak ratnika, povratak maršala, ili Metak u leđa (Poslednji čin)… Pamtim, međutim, i umnu opomenu nekadašnjeg urednika u TV Beograd, a sada redovnog profesora dramaturgije (scenarija) na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, ne zaboravljam važnu opasku Predraga Perišića,objavljenu upravo na ovim stranicama Politike, odmah počim se pročulo kako će RTS i Radoš Bajić u svojstvu autora krenuti kaavanturiGore ravne. Pažljivi je urednik Predrag Perišić napisao, Politika objavila, a RTS i Radoš Bajić snimili prvih deset ravnogorskih štorija. Ali nisu se obazreli na reči iskusnog urednika-profesora koji je rekao da istorijske sadržaje od nacionalnog značaja i dramatizaciju doista velikih, u epsko i u legendarno već prevedenih istorijskih „tema”, valja da za televizijska i druga prikazivanja, sklisku dramsku građu obrađuju i u scenario pretvaraju pisci od – nacionalnog značaja i velikoga iskustva. Imena koja profesorPerišić navodi, dostojna su nacionalnoga temata, ma to bila i ravnogorska iskušenja. Na vreme je, iako odmereno i umereno rekao profesorkao pred svojim studentima: Pazi, mine! Ali, kao što to biva u zaletu i zanosu, na krilima nadanja i obećanja, mašte i iluzija, skok preko minskog polja nije uvek najbolje izveden, i skakač tresne posred ledine, već kako to narod kaže, i udari turom u busen s ravnogorskih bregova.
Sada, pak, dilema televizijskih ravnogoraca jeste zaglavila pred razumnim pitanjem: nastaviti snimanje, ili se okanuti ćorava posla? Dakako, pokriće odličnom gledanošću daje im za pravo da istraju u kompletiranju trilogije i da nasnimavaju nove nastavke.Rekoše, u RTS da je ugovor između dve strane – televizijske i autorske – odavno potpisan, te da se snimanje nastavlja. Ali, obećanje ludom radovanje: istog časa, na istoj hartiji, izjavljuju kako će obe „strane” uskoro obavestiti javnost (valjda nestrpljivu da dočeka novi paket-aranžman od deset-dvadeset epizoda) o tačnom broju epizoda drugog ciklusa ili (čak i to, vele ugovorene strane), o eventualnom prestanku rada na ovom velikom projektu (valjda i umetnički valorizovanom) zbog nemogućnosti obezbeđivanja potrebnog budžeta, saopštavaju u štabu Ravna gora – pasti mora! Vruć krompir seli se, tako, sa plodnih krompirišta Čemernice, Javora, Ivanjice, Suvobora i Planinice, te se oko kere, pa na mala vrata, evo, dokotrljao do nas.I mi sada hoćemo da procedimo i zapitamo: da l’ će biti, ili ne biti snimanja? Kako na RTS vele: da, možda, ne. Nije naše da o tome – predmnijevamo i sudimo, ali – nedeljom uveče, što činiti? A tek ono – obezbeđivanje potrebnog budžeta...Jer, s Ravnom gorom, nikad mira, naročito ako su želje za usponom kanajvišim vrhovima – nerealne i uslovljene: kol’ko gledalaca, tol’ko i – nastavaka.
Profesor Fakulteta dramskih umetnostiu penziji
Nikola Lorencin
objavljeno: 27.01.2014.
