Izvor: Politika, 05.Maj.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ista tužba, samo se potpisnici menjaju
Prošle godine Partizanu nije valjalo suđenje, ove Crvenoj zvezdi... – Svaki neuspeh se pravda zakulisnim radnjama, od trke za zvanje prvaka preko prava da se igra u evropskim takmičenjima do borbe za opstanak u ligi
Izgleda da kod nas ne može da se desi da u fudbalu prvak bude onaj kome sudije i Savez ne pomažu; ili da se plasira u Evropu, ostane u ligi...
Posle pobede Partizana u Novom Sadu Crvena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zvezda je sastanak svog upravnog odbora posvetila zlonamernom suđenju i rukovođenju Savezom.
Nešto ranije, kada je Zvezdi baš protiv Vojvodine priznat gol iz ofsajda, beogradski „crveno-beli” se nisu oglašavali. Tako ni sada Partizan ne kaže da je sudija pogrešio.
I „crno-beli” umeju da progovore. Na primer, u drugom kolu prolećnog dela žalili su se što im je poništen gol protiv niškog Radničkog.
Tužba je ista, samo se potpisnici menjaju. Prošle sezone je Partizan zapomagao da je žrtva zavere. Pre toga, dok su „crno-beli” osvajali prvenstva, Crvena zvezda je uveravala da joj ne daju da bude prva...
I tako u nedogled. Čim ne ide po želji, odmah se nađu krivci. I već je izmišljeno koji su. To su oni iz Saveza preko svojih produženih ruku – sudija.
I niko da se seti da je nekad neko oštetio i njegovog protivnika. Čak i ako je to bilo nedavno. I nenamerno.
Nema kluba koji neće naći primer, po sopstvenom priznanju, da je teško oštećen i da mu je zbog toga propala sezona. Obično onaj drugi taj isti slučaj tumači na potpuno drugačiji način.
Pošto niko „nije od juče”, uvek ima nekog ko može da navede da i onaj što se predstavlja kao žrtva ima „puter na glavi”. Pitanje je samo kakav je povod.
Vojvodina je, na primer, napustila finale Kupa Srbije 2011, jer nije dosuđen penal za nju protiv Partizana. Prošle godine jeste, u samom finišu utakmice, iako prekršaj nije bio u šesnaestercu „crno-belih” i oni su to navodili kao dokaz da će im „titula biti ukradena”. Novosađani su još u prvom poluvremenu ostali s igračem manje.
Te godine su užičkoj Slobodi drugi bili krivi što je ispala iz lige. A glas je digla tek kad su kola počela da joj idu nizbrdo.
Sudije su nam onakve kakva nam je i fudbalska organizacija. Pošto je sve pod pritiskom, u sve se sumnja, za sve se nalazi izgovor, i to uglavnom onaj koji je bezbroj puta upotrebljen, unapred može da se predvidi ko će kako da se ponaša.
A greške, namerne ili ne, dešavaju se i na Svetskim prvenstvima. U Južnoj Africi 2010. je poništen gol Englezima, iako je lopta pala iza nemačke gol-linije, što se i golim okom videlo. U nemačkom prvenstvu je utvrđeno da je sudija priznao gol, iako je lopta prošla kroz pocepanu mrežu, ali uprkos tome utakmica je registrovana postignutim rezultatom.
Da sudija ima mogućnost da presudi na osnovu gledanja snimka, ništa ne bi moglo da ga opravda. Međutim, on odlučuje u magnovenju, a svi na igralištu se trude da ga prevare. To je dodatna otežavajuća okolnost.
Živ čovek, pa pogreši. Ipak, klubovi to ne prihvataju kad je reč o nekome ko nije iz njihovih redova. Mogu da se opravdaju i dva neiskorišćena penala (Crvena zvezda protiv Partizana) ili autogol iz čista mira (Partizanov igrač u korist Crvene zvezde), jer „to je fudbal”.
Nažalost, malo se govori o samom fudbalu, o igri svoje ekipe i onome što može da se poboljša u njoj.
Crvena zvezda je zaostala za Partizanom, jer jesenas joj na nekim utakmicama ni tri-četiri šanse nisu bile dovoljne da da gol, koji bi joj doneo pobedu. Jesu neki njeni igrači izuzetno mladi, ali takve prilike ni kadeti ne bi trebalo da promaše, a da ne govorimo o tome da im protivnici nisu bili prekaljeni asovi iz Reala, Barselone, Bajerna ili Čelsija, pa da su imali tremu.
Partizan je, na primer, imao bled učinak na početku prolećnog dela sezone, iako je igrao protiv timova sa začelja tabele. Krivca je našao u treneru, pa ga je smenio posle remija u gostima protiv Čukaričkog. I Vojvodina je našla istog takvog žrtvenog jarca. I tako može da se nabraja u nedogled.
Ti neodgovarajući rezultati su posledica neodgovarajuće igre. O njoj ne samo što se nije govorilo na vreme nego i nije običaj da se govori.
Sudijske odluke uvek mogu, bar kod nas, da posluže kao povod da se „ovako više ne može”. Promena, od kadrovskih do naziva lige, bilo je mnogo, ali problemi nisu rešeni.
.jpg)
