Izvor: Sportski Žurnal, 01.Feb.2014, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ PERA DOAJENA: I poraz je čudo
Piše: Danilo Šotra
(FOTO: N. Negovanović)
Pre dve sedmice, na ovom istom mestu, dao sam naslov osvrtu na utakmicu Partizan – CSKA „Čudo”! Dobro znate zbog čega, da se ne ponavljam.
Usudio bih se sada da konstatujem nešto slično. I ova utakmica, bez obzira na drugačiji ishod, poraz večitog prvaka ove zemlje koja je, za moj ukus mnogo često menjala imena, zaslužuje sličnu ocenu!
Jer, pružiti ovakvo dobru igru protiv odlične >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << ekipe iz bratske Rusije, bez četvorice sjajnih košarkaša, ja drugačije ne mogu da ocenim. Prisetite se da je ova snažna Lokomotiva nedavno dva puta preskočila ekipu koju u Srbiji ove sezone označavaju za najvećeg favorita za tri ovdašnje, a možda i jednu internacionalnu titulu.
U stvari, komentar ovog susreta u globalu mogao se napisati još pre nekoliko dana. Jer, ne treba stalno ponavljati koliko je veliki hendikep igrati protiv ekipe evropske klase bez asova kao što su Bertans, Vesterman, Milosavljević i Tepić.
Nema potrebe ponavljati ono što je svima dobro poznato, ali se tako nešto ipak ne može izbeći. Desetkovani crno-beli pružili su sjajan otpor izvrsnom timu sa Kubana i tu ne treba baš ništa dodavati.
Suvišno je sada isticati pojedinačni učinak naših momaka, po starom običaju svi su se borili do svojih krajnjih granica, ali je hendikep sa kojim su ušli u meč ipak bio prevelik.
Međutim ne može se nikako preskočiti fenomenalna igra tamnoputog Terensija Kinsija, verovatno najbolja u crno-belom dresu. Pogledajte i šta o njegovoj maestralnoj partiji govore brojke.
Statistika je i ovog puta veoma zanimljiva konačni zbir indeksa uspešnosti čak govori da su crno-beli za nijansu bili bolji. U svim elementima bili su ravnopravni sjajnim rivalima, presudili su neverovatno precizni hici ruskih kaćuša sa velikih odstojanja.
Klackalica se vodila svih četrdeset minuta. Na kraju su presudile dobro poznate činjenice o personalnim problemima u našem taboru. Zbog toga i mislim da epitet „čudo” pristaje i ovoj utakmici.
Na kraju se mogu izvući i neki određeniji zaključci. Partizan je ionako tanke izglede za plasman u četvrtfinale sada, silom prilika, sveo takoreći na nulu. Ne treba se više zanositi grandomanskim planovima.
Prestoji nam i završni turnir nažalost potpuno devalviranog kupa Radivoja Koraća. Ovo takmičenje je već godinama malo kome važno, osim kapljica slave nikome ništa ne donosi.
Okreni – obrni, ostala su dva najvažnija nam takmičenja na proleće.
I nacionalno prvenstvo važno je samo za malo prestiža, celokupan dobitak leži na talasima Jadranskog mora čije finale donosi bingo ogromne veličine: plasman u Evroligu.
To dobro zna i Duško Vujošević. Zvezda je praktično osigurala „jedinicu” na fajnal foru, njen večiti rival će morati dobro da se pomoči i za „trojku”.
Ako bude igrao kao protiv MZT Skoplja, crno mu se piše. Valja primeniti recept iz ovde dve poslednje utakmice u Evroligi. Samo tako se može produžiti članstvo u evropskom kremu.
Pogledaj vesti o: Partizan
Nastavak na Sportski Žurnal...
