Izvor: Sportski Žurnal, 31.Dec.2010, 15:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Heroj godine, naravno – Dušan Kecman

„Vreme nije isteklo, vreme nije isteklo! Kecmaaaaaaaaaaaan... IDEEEEEE!!! IDE TROJKA!!! PARTIZAN JE POBEDIO! NEVEROVATNO! IDE TROJKA, ŠTA SE OVO DESILO?! KAKVA JE OVO UTAKMICA?! Kakva je ovo sezona Partizana...”
Isprepletani urlici oduševljenja Nenada >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Kostića i Edina Avdića, komentatora Arene, postali su nezaobilazan ukras trenutka kakav svetska košarka ne pamti. Ali će, Boga mi, pamtiti. Takav koš se ne zaboravlja.
Šest desetinki do kraja, cela jedna država, računajući i 15.000 ljudi u dvorani, grmi proslavljajući pobedničku trojku Bojana Bogdanovića. Čak i Avdić kaže:
„Bogdanović za pobedu...”
Ko da mu zameri? To i jeste bilo za pobedu, najkraću u istoriji sporta. Trajala je 15 sekundi!
Toliko je trebalo jednom čoveku da shvati, podigne glavu, pozove Rašića da mu izvede loptu, okrene se ka tom dalekom košu košu, šutne i probaci basketaru kroz mrežicu.

Prečnik obruča je 0,45 m, lopte 0,24 m. Verovatnoća da takav šut sa 20 metara, za titulu, bude uspešan, gotovo da ne postoji. Možda, ali zbog Dušana Kecmana više niko neće dizati ruke dok se meč ne završi.
Koliko se puta često setite te trojke? – pitali smo Kecmana 25. decembra, na dan kada se slavi osam meseci od koša koji su preneli NBA, ESPN, FIBA...
- Najčešće se kroz razgovor podsetim. Kada upoznajem nove ljude, svako počne priču sa: „Jao, samo da ti čestitam za onu trojku.“ Tako me podsete i onda krenem da vrtim film, kako se sve desilo. I uvek mi prija. Ipak mi je to najdraži koš u karijeri. Fajnal-for u Zagrebu, krcata dvorana koja želi trijumf Cibone, utakmica u kojoj smo se stalno smenjivali u vođstvu... I onda se desio taj koš koji ću zauvek pamtiti. I svaki put kada se setim, otići ću na Ju-tjub i pogledati - seća se najbolji košarkaš na našim terenima u 2010.
 I to nije bilo sve. Direktno ste presudili Efes Pilsenu, Makabiju, Kahi Laboral... Da li je i mladi Dušan Kecman znao da će biti „čovek odluke”.
 
- Kada sam bio junior igrao sam u IMT-u koji nije bio u rangu Partizana, Zvezde, FMP-a i Beovuka, pa nismo igrali mnogo neizvesnih završnica. Sa tako nečim sam se sreo tek u seniorskoj karijeri. Prva bitnija utakmica desila se u dresu Beopetrola, u meču sa Beobankom. Dao sam nekih 26 poena, imao 13 skokova... Još mi je to bila prva utakmica na televiziji! Stvarno se sve poklopilo. Prvi pobedonosni dao sam u Ljubljani protiv Olimpije u Evroligi. To je bila prva pobeda Partizana na gostovanju posle dve godine. Onda su se dešavali Efes, Cibona...
Svi se pitaju da li se pobednički šutevi vežbaju?
- Sećam se, kao klinac sam na treninzima skidao koš Đorđevića iz Istanbula. Svi smo maštali o tome da jednog dana budemo u prilici da rešavamo. Srećom, meni se ostvarilo. Naravno da je to nešto što ne može da se vežba. Poenta je u tome da ekipa veruje da ćeš ti najsigurnije odigrati finiš i možda pogoditi. Nikada to nije sigurno.

Kod Vas maltene da jeste?
- Pa, u nekom većem procentu ti šutevi ulaze. Da kucnem u drvo – dodaje uvek nasmejani Kecman.
Rekli ste da ste kao klinac vežbali Đorđevićevu trojku. Od Vaših mlađih saigrača smo čuli da su tokom leta radili na „Kecmanovoj”.
- (Smeh) Eto, sad je krenulo to, vežbaju sa pola terena – u trenutku se uozbiljio Kecman. – Ne, stvarno, primetio sam da nema više, kao nekada, da ostane sekunda i po do kraja četvrtine i neko ne proba da šutne preko celog terena. Sada svi pokušavaju! Kako jedan detalj promeni psihologiju, razmišljanje. Sada svi gledaju ka satu i svi brane poslednji šut, bez obzira odakle je. Nema puštanja protivnika da proba. Uvek postoji mogućnost da će da pogodi. Sve dok ima 0,3 do kraja, može da uđe.

Dakle, za Dušana Kecmana 2010. godina će ostati upamćena kao...?
- Verovatno najbolja u karijeri, iako statistički sigurno nisam bio najkvalitetniji. U ključnim trenucima Partizan je uvek imao meč vinera koji je preuzimao odgovornost, a meni se poklopilo da u nekoliko utakmica postignem odlučujuće koševe. Što se mene tiče, sezona za nezaborav. Jedina žal je Pariz, odnosno meč protiv Olimpijakosa. Mislim da nam se tu vratilo za sve te koševe u poslednjim sekundama. Ali, ova godina se pamti... – kaže najbolji „domaći” igrač u izboru Sportskog žurnala u minuloj godini.
Tri trofeja i fajnal-for Evrolige. Šta reći, osim – Dušan Kecman.

Nastavak na Sportski Žurnal...