Izvor: Politika, 30.Avg.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski put, ali – nizbrdo
Odgovornost za krah Partizana u Evropi snose i rukovodstvo i sportski sektor i stručni štab i fudbaleri
Nakon dva i po meseca zavaravanja Partizan je pukao po svim šavovima i zato nikog ne treba da čudi što je putešestvije po Evropi završio u Tunu (0:3), u „predsezoni” ili kako naš narod u poslednje vreme ima običaj da kaže u „sezoni kupanja”.
I uprava, i sportski sektor, i stručni štab >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i igrači „crno-belih” pali su na još jednom međunarodnom ispitu i potvrdili nemoć, neozbiljnost i neodgovornost. Opravdanja nema, a krivci moraju da odgovaraju, počev od onih s vrha, pa naniže.
Jer, srpski prvak se još jednom obrukao. U šest utakmica sa rivalima iz donjeg evropskog doma zabeležio je jednu minimalnu pobedu, dva remija i pretrpeo čak tri poraza. Dao je samo tri gola, a primio sedam.
Najavljivao je predsednik Dragan Đurić jači Partizan, evropski iskorak… Njegova obećanja dugo su se, nekako, držala na staklenim nogama i sada je valjda i njemu jasno da za njih nije bilo pokrića. Zato je teško poverovati da će i u domaćim takmičenjima biti bolje.
Sportski sektor, na čelu sa Albertom Nađom, više se ljutio na novinske kritike zbog slabe igre, nego što je radio svoj posao. Bez pravog plana i neveštim skrivanjem da nema para za pojačanja samo je davao podršku onima koji su bili dužni da ga obezbede.
Još jednu sezonu na međunarodnoj sceni „crno-beli” su olako proćerdali. A, imali su povoljan žreb, da dosegnu do jednog od Uefinih takmičenja po grupama, naravno ne sa ovakvim timom i igrom. Ni Širak, ni Ludogorec, kao ni Tun, nisu protivnici od kojih je srpski prvak trebalo da strepi da se radilo na pravi način.
Igra koju je Partizan prikazao, samo dokazuje da nije zaslužio da stigne ni dovde dokle je dogurao, a kamoli da napravi korak dalje. Za to krivice ima i u stručnom štabu. Šta su radili i trenirali od početka priprema?
Gde se izgubila ta „velika igra” s priprema, koju naša šira javnost nije ni videla? Kako je moguće da igrači stalno ponavljaju iste greške, da ne mogu da povežu ni dva tačna dodavanja, a o nekim osmišljenim akcijama da i ne govorimo.
Nije sporno da je Rašović na svakoj utakmici komponovao nov tim, ali je očigledno i da su pojedinci preskočili mnoge lekcije, pa ne znaju ni da se postave kako treba, ni kad, kako i šta da odigraju.
U svih šest evropskih mečeva „kreatori igre” bili su golman i štoperi. Stručni štab, na čelu s trenerom, mogao bi da objasni zašto su se vezisti gubili u silnim dodavanjima unazad? Zašto su napadači bili odsečeni? Zašto igrači nisu imali samopouzdanja? Koliko međunarodnih utakmica je potrebno da bi neko stekao iskustvo?
Bez dileme dosta krivice ima i u „direktnim proizvođačima” – fudbalerima. Sa ovakvim igrama teško da će ih iko iz ozbiljnijih liga poželeti u svom dresu.
Teško je poverovati da će Partizan tokom današnjeg dana pazariti toliko igrača, koji će moći da zakrpe silne rupe na terenu. Uostalom, para nema.
Zbog toga svi u klubu ubuduće moraju da budu znatno realniji u procenama sopstvenih vrednosti i ambicija. Jer, ovakvi kakvi su sada „crno-beli” su kurentni samo klubovima sa samog evropskog dna, a one najjače i dalje će moći da gledaju isključivo na malim ekranima.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 30/08/2013
