Izvor: Kurir, 15.Dec.2010, 08:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EKSKLUZIVNO-VLADE DIVAC: TOMISLAV KARADŽIĆ JE BIVŠI PREDSEDNIK

Karadžić se trgnuo kad sam ga tako oslovio, nije znao da li mislim na funkciju u Partizanu ili Savezu

Nešto je trulo u srpskom fudbalu.

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac u ekskluzivnom intervjuu za Kurir govori o odnosu s predsednikom FSS Tomislavom Karadžićem, prijateljstvu s Draženom Petrovićem i aktuelnim problemima srpskog sporta.

Film „Jednom braća" govori o vašem odnosu s Draženom Petrovićem. Kako iz ove perspektive >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << gledate na to?

- Bio sam opterećen našim odnosima, koji su se pokvarili zbog politike. Uvek sam doživljavao prijatelje kao ljude među kojima to ne može da se desi. Nisam pomišljao da to može da se desi s nama. Vreme je prošlo, uradilo svoje i sa ove tačke gledišta mogu da nađem razumevanja za njih, verujem i oni za mene.

Kako ste se osećali kada ste posetili Zagreb?

- Bilo mi je nelagodno. Ima jedan deo u filmu kad šetam gradom i gde su Amerikanci koji su radili film očekivali da će mi ljudi prilaziti i tražiti autogram, u šta nisam uspeo da ih razuverim. Videlo se da ne pripadam tu. Ljudi prepoznaju ko si, spuštaju pogled i, ne znajući da ih kamere snimaju, okreću se i čude otkud ja tu. Što se tiče Draženove porodice, bilo mi je veoma prijatno kod njih i vrlo drago zbog razgovora koji smo obavili.

Sećate li se vašeg poslednjeg razgovora s Draženom?

- S njim sam bio veoma blizak, što u reprezentaciji kao cimer, što prve dve godine u Americi, kad smo se čuli svakog dana. Ne pamtim tačno dan kad smo se poslednji put čuli, ali to je bilo negde pred kraj 1991. Posle smo igrali utakmice jedan protiv drugog, ali to je izgledalo kao da smo sa dve različite planete.

Ne tako davno gospodin Tomislav Karadžić vas je označio kao čoveka koji stoji iza pokušaja njegovog rušenja s čela FSS.

- Bivši predsednik?

Kako to mislite bivši?

- To sam mu rekao na utakmici Partizan - Braga, kad smo se sreli.

Aludirate na mesto predsednika Partizana ili Saveza?

- Nek razmisli on o tome.

Kako je reagovao na vaš komentar?

- Malo se trgnuo, jer nije znao na šta konkretno mislim. Verovatno je mislio na funkciju u Savezu, ja sam na umu imao onu u Partizanu. Rekao sam mu da to što priča o meni nije istina jer, kad se budem uključio u to, biće smenjen. Ali još nisam.

Imate li nameru da se uključite?

- Ne znam, još nisam o tome razmišljao. Šalim se, naravno.

Zašto je baš vas doživeo kao neprijatelja?

- Na promociji knjige Dekija Stankovića iz najbolje namere kažem Karadžiću: „Predsedniče, imate mnogo lepu priču u fudbalu posle plasmana na Svetsko prvenstvo, a u ligama vam se dešavaju čudni rezultati. Nemoj posle ti da budeš kriv. Ako ne budeš reagovao, nemoj da se iznenadiš ako budem prvi protiv tebe". Ta priča mu je verovatno ostala u glavi kad me je povezao s napadima na njega.

Da li je pozadina sukoba njegova podrška vašem protivkandidatu za mesto predsednika OKS Ivanu Ćurkoviću? Tadašnji selektor Radomir Antić bio je prilično besan zbog toga.

- Moguće. Radomir i ja smo pre svega porodični prijatelji, ali to je bila zaista stvar FSS koga će podržati. Meni je OK ako neko hoće da ispljuje Divca, ali ne dozvoljavam da se udara na instituciju kakav je OKS. Karadžić je pretio da će povući sve ljude iz Komiteta, a oni nemaju nikoga ovde jer je trebalo da ih zastupa upravo Ćurković, koji se povukao. Prilikom izbora članova rukovodstva OKS čak sam rekao Karadžiću zbog čega nemaju predstavnika. Oni nemaju moralne kvalitete da budu ovde i ja jednostavno ne želim takve ljude oko sebe.

Praktično je nedokazivo da ima mnogo nameštaljki u fudbalu. Delite li opšti utisak da je to istina?

- Nemam nikakve dileme u vezi s tim. To su teške reči, ali ovde mora da se desi da se takve stvari uslikaju da bi se nešto dokazalo. Do tada, mogu da nas prave budalama kako hoće. Narod je to prepoznao i, da toga nema, sigurno bi bilo mnogo više publike. Voleo bih da nam lige profunkcionišu. Žao mi je kad vidim da fudbalske utakmice gleda 150 ljudi, a svi se mi bavimo time zašto je to tako. Pa, ljudi nisu naivni, znaju o čemu se radi.

Da li ste za vreme igranja za Zvezdu imali neprijatnosti koje se dešavaju Vladimiru Stojkoviću?

- Nisam, ali iz prostog razloga što je tada Partizan stao iza mene. Igrao sam u Zvezdi dve utakmice iz meni poznatih razloga, Partizan je to podržao jer oni znaju ko sam ja. Ja sam partizanovac, ali i te kako poštujem Zvezdu.

Zbog čega onda Zvezda nije tako reagovala u slučaju Stojkovića?

- Danas su ljudi izloženi mnogo većim pritiscima i jednostavno odlučuju da takve stvari drže po strani kako se ne bi zamerali drugima. Ljudi danas dolaze u sport iz raznih interesa, dok ja takve stavove ne delim. Zvezda treba da stane iza Stojkovića jer je to ljudski i profesionalno. Ja sam se čuo s Vladom kad je potpisao za Partizan. Znajući šta će biti, rekao sam mu da je profesionalac i da je jedino bitno to što on oseća. Ja mogu da igram za Olimpiju, Cibonu, ali gajim snažna osećanja prema Partizanu. Za njega je nastao problem kad ga Zvezda nije podržala.

Da li opravdavate Stojkovićevu reakciju na derbiju i natpis na majici „Oprostite mi moju ružnu prošlost"?

- Poruka je bila dvosmislena jer se obraćao Partizanovim navijačima i to nije imalo veze sa Zvezdom, ali to u javnosti izaziva drugačiju konotaciju. Slušao sam izjave Zvezdinih legendi koji su ga osuđivali zbog tog postupka, ali niko od njih nije izašao u javnost dan ranije da stane u njegovu zaštitu posle pokušaja linča u Đenovi.

SUTRA - II DEO INTERVJUA

„ZNAM KO MI JE PRETIO"

Dejan Petković - Milan Rašević

Bojim se za našu košarku

Kako je moguće da košarka bude u ovako lošem stanju uprkos uspesima reprezentacije u poslednje dve godine?

- Kad god nešto govorim o košarci, niko to ne doživljava kao pozitivnu kritiku, nego mi zameraju što se ne uključim aktivno u rad KSS. Ne mogu, prihvatio sam se ovog posla i u tome sam sto odsto. Žao mi je što u periodu kad smo imali sistem ništa nije urađeno u pogledu omasovljavanja košarke, kao što je to slučaj u odbojci. U svakoj školi u Srbiji imate odbojkaške lopte, košarkaške ne.

Niko se ne bavi time kao u moje vreme, kad su treneri radili sa mnom u Kraljevu, s Paspaljem u Podgorici... To je bio posao Saveza, a danas to niko ne radi. Vi sada nemate košarku u Srbiji jer Zvezda i Partizan više ne igraju po našim centrima i deca nemaju idole među košarkašima, već u onima s pištoljima i špricevima. Bojim se da će košarka za godinu-dve postati amaterski sport.

Penzije samo igračima

Najviše prašine podigla su nacionalna priznanja za trenere, jer su tu tumačenja najrazličitija.

- To je van svake pameti. Treneri u startu treba da budu izopšteni iz toga. Oni su profesionalci, koji su se za svoju profesionalnu karijeru školovali, životno opredelili da se do kraja karijere bave tim poslom i za to su plaćeni, a takođe su obezbedili i penziju. Za razliku od trenera, vrhunski i drugi sportisti se od svog pionirskog uzrasta (10-12 godina) opredeljuju za bavljenje sportom i, ako su talentovani i uporni, ostvaruju profesionalnu i, eventualno, vrhunsku karijeru, koja se najčešće završava oko 30. godine.

Ti mladi ljudi nisu mogli redovno da završe školu i fakultet, a samim tim da se posle sportske karijere uspešno reintegrišu u normalan život i obezbede za sebe i svoju porodicu pristojnu egzistenciju. Ne treba sve bivše i današnje sportiste poistovećivati s fudbalerima, košarkašima ili vaterpolistima, a ne istaći veliki broj takmičara u „malim" sportovima (rvači, veslači, atletičari, strelci itd), koji su po završetku karijere prepušteni sami sebi. Igranje za reprezentaciju je bila čast i dobra volja. U naše vreme smo sve nagrade usmeravali u dobrotvorne svrhe, a treneri su dobijali premije.

Olimpijac košta 30.000 evra

Koliko koštaju pripreme srpskog olimpijca u četvorogodišnjem ciklusu?

- Po našoj evidenciji, oko 30.000 evra godišnje, uključujući trenera, pripreme, ishranu i sve drugo. Tek tada možemo da očekujemo medalju. Ovako je sve na nivou slučajnosti, pa čak i kad se desi, to je desetodnevno ludilo, a onda se sve zaboravlja.

Evo vam primer iz Velike Britanije, gde veslači dobiju 52 miliona evra za olimpijski ciklus i garantuju da će osvojiti osam medalja. Mi nismo tako bogati, nama je budžet bio 600.000 evra, ne znam kako naši sportisti funkcionišu, ali kad bismo imali 10 odsto onoga što imaju Britanci, garantujem da bismo se vratili s 10 medalja iz Pekinga, a ne s tri.

Sport, nažalost, privilegija bogatih

Da li je sport danas privilegija bogatih?

- Nažalost, jeste. U moje vreme si mogao bez ikakvih problema da treniraš bilo koji sport, a danas se plaćaju razne članarine i to je propast našeg sporta, jer ako nemaš masovni sport, nemaš ni vrhunski. Naše škole su u situaciji da iznajmljuju svoje sale da bi se izdržavale. I to ne iznajmljuju klubovima, nego rekreativcima.

Klubova ima previše, svaki ima svoje kampove i sve se svodi na uzimanje novca roditeljima, bez želje da se radi kvalitetno s decom. Nemam ništa protiv toga, ali to mora da se plati državi.

Pravio ol-star igrače

Interesantno je da ste u najboljim odnosima s najvećim zvezdama klubova u kojima ste igrali - Medžikom, Rajsom, Veberom. Poslednji u nizu je Brajant.

- Brajant je redak primer igrača koji je isti i na treningu i na utakmici. Nije normalno kakav je takmičar. Po meni je veći talenat i od Džordana, ali još nije u glavi prelomio da može da pravi igrače oko sebe boljim. Dok to nije ukapirao, nije ništa osvojio.

A ostali prijatelji?

- Interesantno je da je Glen Rajs postao ol-star igrač posle prve sezone sa mnom, Kris Veber takođe, pa i Peđa Stojaković. Dao sam im mogućnost da daju svoj maksimum.

Nastavak na Kurir...