Izvor: Radio Slobodna Evropa, 08.Nov.2015, 15:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duško Vujošević: Turbonacionalisti protiv petokrake

„Turbonacionalisti ne žele jugoslovenski Partizan“, kaže Duško Vujošević, proslavljeni košarkaški trener. U intervjuu za RSE Vujošević govori da pojedini krugovi nameravaju da izbrišu jugoslovenski prefiks iz naziva Jugoslovensko sportsko društvo Partizan, pa možda i petokraku sa grba, zašto je sklonjen sa svih funkcija u tom klubu, koliku cenu je platio zbog kritike vlasti i kakva je sudbina KK Partizan.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << />
Vujošević: Turbonacionalisti, a u stvari ekstremni konformisti, pokušavaju da prikažu da je time što Jugoslavija više ne postoji anahrono sve što u svom nazivu nosi to ime. Apsolutno se sa tim ne slažem, jer ako je to tako onda je mnogo nas anahrono koji smo živeli u toj Jugoslaviji. Kad to čujem prosto me neka tuga uhvati. S druge strane, čak je bila i na naslovnicama nekih novina poruka klera, neki sveštenik govori kako je đavo ušao u Partizan, jer je petokraka u njegovom grbu. Petokraka je, pre svega, simbol savršene forme i oznaka mnogih pokreta. Ta crvena petokraka je simbol borbe protiv nacizma i fašizma. Simbol pod kojim su poginuli milioni časnih ljudi i doveli do toga da ta pošast ne zavlada svetom. Mislim da bi stvarno bila velika greška, a postoje razmišljanja o promeni imena, da se „jugoslovensko“ isključi iz Partizana.

Vujošević: Deo društva, deo politike, a ima i nekih ljudi koji su u klubu, a koji razmišljaju na takav način. Nisam siguran da ne shvataju kolika bi to bila greška i koliko bi time Partizan izgubio. Na sahrani Ranka Žeravice, Dražen Delipagić, jedan od tri najveća igrača koja su igrali u Partizanu, rekao je da ako izbace „jugoslovensko“ on prestaje da navija za Partizan. Ima puno ljudi koji se tako osećaju. Nadam se da se ta greška neće napraviti.

Vujošević: Koliko mogu da naslutim, za sada između redova, bilo je određenih ljudi na funkcijama koji smatraju da bi to trebalo uraditi.

Vujošević: Povezane su te dve smene. Mene kao trenera košarkaškog kluba i ova druga sa mesta predsednika JSD Partizan, koja je proceduralno u redu. Tu mi je istekao mandat i smenjen sam sa funkcije, ali motivi su u suštini isti. Motivi su što sam se javno suprotstavio činjenici da se drugačije tretiraju klubovi, kada je u pitanju finansijski tretman ili sponzorstvo - Sportsko društvo Crvena zvezda i Jugoslovensko sportsko društvo Partizan.

Kada je u pitanju Košarkaški klub Partizan, ja sam verovatno jedan od retkih trenera na svetu koji nije smenjen zbog onoga što trenerima uvek visi nad glavom, a to je sportski rezultat. Mi smo imali fantastične razultate, pod jako lošim finansijskim okolnostima. Međutim, predsednik Predrag Danilović je na Skupštini kluba, koja je bila izborna skupština, rekao da daje ostavku zbog toga što ne može da obezbedi sponzorstva, jer mu sa najviših mesta kažu da neće sponzori dolaziti u Partizan dok sam ja trener. To je direktna ucena.

Ona je izazvana time što sam javno objavio nesrazmeran odnos, kad su u pitanju i broj navijača i postignuti rezultati, i sponzorstava. Čak i od društvenih preduzeća. Vodeći ljudi u državi su Zvezdaši, i to ostrašćeni. Tu pre svega mislim na Aleksandra Vučića, a onda je tu cela ekipa, Goran Vesić kao perjanica takvog stava. Čini mi se da nije moguće biti na nekoj važnijoj državnoj funkciji, osim ove protokolarne kakvu ima Toma Nikolić, a da nije čovek Zvezdaš. Naravno da u tome ima preterivanja, ali očigledno postoji jedan jak Zvezdin lobi koji, pogotovo kad je košarka u pitanju, drastično favorizuje taj klub.

Vujošević: Vučelić je čovek koji jeste partizanovac. Čovek koji ima dobre organizacione sposobnosti. Verujem da će on, u tom radnom delu, uspeti da pokrene neke stvari sa mrtve tačke.

Vujošević: „Ali“ može da se stavi ispred svih nas. On je, koliko vidim, ipak neke leve ideologije. Kakav će on biti predsednik JSD Partizan, sudićemo po tome šta bude radio na toj poziciji.

Vujošević: Ne generiše se to previše iz sportskih klubova. Pre bih rekao da su sportski klubovi, i rezultati koji se tu dešavaju u tom smislu, indukovani upravo obrnuto – iz politike. Na treba puno da gledamo druge države. Rehabilitacija Draže Mihailovića je, po meni, zaista čin za svaku osudu. Mislim da postoje i sudovi u Evropi u kojima može da se traži revizija određenih procesa i tretmana koji su nastali kod određenih ličnosti na osnovu tih procesa. Nije se išlo tim putem, nego je ovde kao nacionalno pomirenje u stvari išlo totalnim rušenjem nekih moralnih normi. Šta je dobro, šta je loše... Gubimo kapital da smo bili na strani pobednika u Drugom svetskom ratu. Prekraja se istorija na način koji odgovara ovim novima koji su sada na vlasti. Tu su određeni klubovi favorizovani, a određeni, koji više inkliniraju ka partizanskom moralu i koji proističu iz te tradicije, sigurno imaju više posledica. U svakom slučaju, i ova vlast pokazuje tendenciju da kontroliše najveće klubove.

Vujošević: Zato što je Partizan nastao iz slobode koja je došla borbom partizana, pobedom protiv fašizma. U sebi je zadržao elemente te tradicije i tog morala, tog duha. Deo rezultata proizilazi upravo iz toga što je pobeda stanje duha i što smo uspevali da proizvedemo takvo stanje duha. Međutim, možda upravo iz svih tih razloga, ugušeni smo pre svega finansijski. Nažalost, danas u vrhunskom sportu nije moguće praviti velike rezultate bez velikih para.

Vujošević: Prosto nisam mogao da radim u jednom klubu, koji se takmiči sa jednim drugim klubom, sa igračima koji nisu plaćeni. Imao sam potrebu da im objasnim zbog čega nisu plaćeni, da to objasnim i navijačima i javnosti. Prosto sam to smatrao moralnim. Pošto se time nije bavio ni predsednik ni bilo ko drugi, ja sam bio taj koji je iznosio te stavove. Moramo sam da objasnim da Dragan Milosavljević ima dve ili tri plate, od deset koliko je trebao da primi. Da jednostavno nismo ni blizu istim uslovima kao neki drugi klub.

Vujošević: Bilo je poruka, normalno. Najveća je poruka bila da neće biti sponzora dok sam ja tu trener.

Vujošević: Klub je opstao. Ne bih ništa menjao. Stojim iza svake reči koju sam izgovorio.

Vujošević: Ovog momenta izgleda da je on, kao i ostali klubovi sportskog društva, pristao na neku drugorazrednu ulogu kada je u pitanju Crvena zvezda. Ali dobro... Ljudi dolaze i prolaze.

Vujošević: Platio sam cenu.

Vujošević: Onoliko koliko košta, a ne košta malo. Idem podignute glave, jer znam da nisam napravio nikakve moralne greške. S druge strane, žao mi je što to ima svoju skupu cenu jer mi praktično onemogućava da se bavim poslom koji volim.

Vujošević: Zbog toga što je sport važan. Ima teorija da je čovek homo sapiens, a ima teorija da je čovek homo ludens, čovek koji se igra. Igra je jako važna za prirodu čoveka i funkcionisanje. Tu se brzo skoncentriše pažnja ljudi i brzo se stiče slava. Ne kažem da je slava nešto što ima samo pozitivan prefiks, ali brzo dolazite u centar pažnje.

Takođe, ovde se naučilo da se manipuliše sa tim navijačkim grupama, da se upotrebljavaju se za paljenje ambasada, za izlaženje protiv gej parada, za neizlaženje protiv gej parada, za izbore. Mada, ne treba sve navijače gledati tako. Velika većina navijača pre svega voli sport, nemaju nikakve druge materijalne koristi od toga, niti im je sport posredno sredstvo da dođu do nečega drugog. Većina njih dolazi do svog zadovoljstva, pogotovo kada dobija klub za koji oni navijaju, kad uživaju u lepoti igre. To im prosto doprinosi boljem kvalitetu života.

Vujošević: A koja je prva stranka, šta kaže Džaja? Verovatno SNS. Ne treba potcenjivati brojnost i snagu Partizanovih navijača i ne treba imati iluziju da nekom naizgled lakom kontrolom tih nekolicine ljudi, koji su u situaciji da moraju da budu kontrolisani, da se kontrolišu navijači u celosti. Neki pošteniji odnos prema Partizanu bio bi najbolja kontrola korektnog odnosa tih ljudi. U životu postoji reciprocitet ljubavi, poštovanja, mržnje. Najbolje je izazvati ljubav.

Vujošević: Pa mislim da je to ironično. Mislim da njih još uvek boli onoliko poraza od Partizana dok sam ga ja vodio. Možda stvarno i žele da se vratim, da bi eventualno taj neki skor ublažili. Jeste da su jedne godine bili bolji, uz raznorazne faktore, ali mnogo godina su bili i slabiji.

Vujošević: Ne. Zašto bih im zamerao.

Vujošević: Sa Rankom nisam bio u nekoj velikoj ljubavi, ali Ranko je bio veliki trener. Bio je činjenica u jugoslovenskoj košarci, jedan od ljudi koji su tu košarku gradili. U gradnji košarke je imao i značajnu ulogu u formiranju velikog Partizana. Mogao bi da nas sve podseti čemu idemo. Kada je minut ćutanja, treba da budemo tu sa malo više sućuti, kako kažu Hrvati. Stvarno to ne treba raditi.

Vujošević: Apsolutno sam protiv takvog načina ponašanja. Potiv sam da se bilo kome preti fizičkim napadima, pogotovo ljudima koji imaju moralni integritet i koji su pokazali hrabrost da iznesu tabu teme, društvene probleme koji su gurani pod tepih. Brankica Stanković je jedna od njih.

Tu su ti ljudi napravili grešku. Neki iz egzibicionizma i neke situacije borbe za neko liderstvo u stadu, bez verovatno neke zaista i ozbiljne tendencije. Jer ako nešto tako hoćeš da uradiš ne pretiš time. U svakom slučaju, to je nešto što je nedozvoljeno.

Vujošević: I sam Aleksandar je nemoćan. Hm.. Ja mislim da je fudbal profitabilan, ne znam kako su u pojedinim klubovima nastali toliki dugovi. Veliki problem je zakonski splet, nema poreskih olakšica za one koji su spremni da doniraju, nema poreskih olakšica za one koji su spremni da se reklamiraju i da budu sponzori. Nema povraćaja novca u klubove od sportskih kladionica. Cena ulaznica, zbog ekonomskog stanja u društvu, je takva da ne može da pomogne puno u finansiranju klubova. Ovi drugi sportovi, bez pomoći države, ne mogu da opstanu jer nisu profitabilni. To je isto kao da vam neko kaže ako osnovne škole ne mogu da zarade pare, ne treba da plaćaju profesore, niti deca treba da idu u školu.

Vujošević: Veliki su dugovi kada je u pitanju Crvena zvezda. Koliko ja znam, oni su trebali da budu privezak posle Južnog toka, da Gazprom plati 51 milion i preuzme manje od 50 posto vlasništva. Partizan ima neregulisano pitanje stadiona, koji je njegov osnovni kapital. Ne kažem da je lako uraditi privatizaciju jer su to ipak neki brendovi, ali ovako ne valja.

S druge strane, odbojka se, zahvaljujući sposobnostima Aleksandra Boričića, solidnije snalazi u celoj ovoj situaciji. Ali kada su u pitanju ovu drugi sportovi, vaterpolo, košarka... Prosto nema vrhunskog sporta ukoliko nema rešenog sistema finansiranja od strane države. Od strane države mora da bude 70 posto obezbeđeno, i to po unapred određenim reperima, kome šta pripada i kako se taj kolač, ma koliko bio veliki ili mali, deli.

Vujošević: To je pitanje za službe u društvu koje su zadužene za to. Nije toliko teško pratiti tokove novca. Druga je stvar što se tu prave popuštanja, što se od toga pravi kratak lanac za upotrebu u nekim drugim situacijama, što se u nekim situacijama ne ruše mitovi. Vidite da je kod nas vrlo teško, ne samo u sportu, nego u bilo kojoj oblasti, da se snose sankcije za zloupotrebe te vrste.

Vujošević: Zavisi od mnogih faktora. Teško je to. Zvezda je sada u velikoj prednosti. Ima izvanrednu infrastrukturu. Imaju tri sale. Partizan nema nijednu salu. Bilo je obećavano da će nam posle uspeha i Final four-a u Parizu gradska vlast obezbediti salu za treniranje. Tu smo prevareni, kao i u masi drugih slučajeva. Ali u svakom slučaju, velika je i greška raznih rukovodstava Partizana što nije na vreme brinuto i, kada je to moglo da se uradi, da se napravi sala. Klub koji nema salu praktično nema kuću. Prosto, Partizan nije upotrebio i iskoristio rezultate koje je pravio. Biće veoma teško. Trebaće puno vremena da se vrati na neke velike pozicije. Ništa se ne radi preko noći.

Vujošević: Nisam protiv toga da FIBA vodi to takmičenje. FIBA ima i veliku potporu NBA-a. Ali mene prvenstveno interesuje da jedan predstavnik iz Jadranske lige ima obezbeđeno mesto u tih 16, ako je 16 ekipa. Jer sa ovih područja su izlazili veliki igrači, oni koji su prvi igrali u NBA, koji su osvajali olimpijska, svetska i evropska prvenstva, klubovi koji su bili prvaci Kupa šampiona. Proizilazili su veliki treneri koji su vodili ne samo te reprezentacije i klubove, nego klubove i reprezentacije širom Evrope, koji su razvijali košarku u Evropi. Proizilazili su funkcioneri. Sada su u toj istoj FIBA-i funkcioneri koji su sa ovih područja. Ovo područje zaslužuje da ima jednog predstavnika van kvalifikacija, direktno.

Vujošević: Nikada nijedna od tih država neće imati snagu one Jugoslavije. Setite se Sarajeva. U konkurenciji sa kim sve je dobio Olimpijadu. Da li to može da se ponovi sada, sa bilo kojim gradom ovde? Prosto je bila druga baza. Ta zemlja obezbeđivala je i duži vremenski period da igrači ostanu na ovom tlu. Reprezentacija je bila ognjište. Ipak je razlika kada reprezentaciju birate od 22 miliona ljudi ili od sedam miliona. Nikada nećemo imati snagu te Jugoslavije. Igrala se dobra košarka i pravili su se dobri rezultati. Praviće se i dalje dobri rezultati, ali sada je puno teže i puno je drugačije.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...