Izvor: Večernje novosti, 27.Nov.2016, 13:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duh Partizana iz dela klasika

U vreme kada navijači pune stupce crne hronike “grobarski treš romantizam” menja sliku o navijanju. Pripadnici ovog pokreta organizuju izložbe, prave predstave, crtaju murale... SVE je počelo sa Bajronom, ma koliko to čudno zvučalo za jednu - navijačku priču. Gotovo dva veka prošla su od trenutka kada je ukleti princ romantizma, lord Džordž Gordon Bajron zapisao stih “She walks in beauty, like the night”, dok se jedan zaljubljenik u njegov rad, negde u Beogradu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nije dosetio da velikom pesniku dopiše “A ja živim za Partizan i fajt” i tako spoji naizgled nespojivo. Pomenuti zaljubljenik, Ivan Lovrić, koji uz svoje ime, radije od svake druge odrednice, dopisuje “titulu” grobar, ove stihove potpisao je kao “treš romantizam”. Tako je, sasvim spontano - kao i sve u grobarstvu, dodaće Lovrić - rođen jedan od najzanimljivijih projekata u ovdašnjoj navijačkoj supkulturi - “Grobarski treš romantizam”. U vreme kada se reč “navijač” sve češće koristi kao sinonim za huligana, a navijači se (sa navodnicima ili bez njih) češće pojavljuju na stranicama crne hronike nego na tribinama stadiona, GTR je bacio sasvim novo svetlo na navijački pokret. Sve brojniji pripadnici ovog pokreta spajaju umetnost, bunt, pank i, iznad svega, ljubav prema Partizanu. Lovrić odmah na početku kaže da nema ambiciju da menja sliku o navijanju: - Mi nismo alternativa “jugu”, niti želimo da to budemo. Mislim da su određenim delom mediji odgovorni za lošu sliku navijača. Kada se nešto loše desi, svi istaknu da je reč o navijaču. A kada navijači naprave pozorišnu predstavu, onda se o tome ne govori. Lovrić je GTR osnovao sa svojim prijateljem Ivanom Sarajčićem, koji je, posle poigravanja sa Bajronom, predložio da naprave “Fejsbuk” stranicu na kojoj su Partizan i navijanje počeli da “ubacuju” u poeziju i u slikarstvo. Likovi igrača Partizana počeli su da se “pojavljuju” na delima poznatih slikara, a “treš romantičari” su kroz te intervencije počeli da šalju poruke o svom viđenju voljenog kluba, problema sa kojima se susreće ali i čitavog društva. Priča je brzo postala senzacija. - Grobarski treš romantizam je način na koji nas nekoliko vidi Partizan - kaže Lovrić. - Sada se to proširilo na nekoliko desetina, ili čak stotina ljudi koji vide Partizan na neki kulturno-umetnički način. Dosad smo imali tri izložbe. Prvu, 2013. u galeriji “Zečević” za prvu godišnjicu GTR. Posle, povodom 70 godina Partizana u “Parobrodu”. I treću povodom 50 godina finala na Hejselu. Izložba u “Parobrodu” trajala je čak sedam dana, a iznedrila je i predstavu “Kadinjača” o KK “Partizan” koja se i danas igra. “Treš-romantičari” su organizovali i prvu navijačku modnu reviju, organizovali su pomoć vaterpolo klubu, izdaju fanzin... Jedan od najvidljivijih doprinosa GTR-a Beogradu jesu njihovi, sada već čuveni murali. Širom Dorćola oni su oslikali čuvene grobare - Duška Radovića, Slobodana Aligrudića, Ljubu Popovića, Edija Granta... Slično kao i sa Bajronom, ne pristajući na lokalne okvire niti na vremenska ograničenja, u grobare su učlanili i pank legendu, frontmena benda The Clash, Džoa Stramera, čiji se lik takođe našao na grafitu potpisanom sa GTR. Jedan od ljudi koji otelotvoruju grobarski duh, po Lovriću, je i čuveni pisac Džordž Orvel: - U njegovoj književnosti vidim mnogo toga što podrazumeva navijanje za Partizan. Orvel se, između ostalog, borio u Španskom građanskom ratu kao i osnivači Partizana, verovatno su se negde i sreli. LjUBAV IZ BUNTA LOVRIĆ je Partizan zavoleo - iz kontre: - Odrastao sam na Novom Beogradu, i sećam se da su, kada je Zvezda osvojila to u Bariju, svi klinci nosili njihove dresove. Ja sam tražio od ćaleta da mi kupi Partizanov. Verovatno je to neki bunt koji je od rođenja u meni.

Nastavak na Večernje novosti...