Izvor: Dzungla.org, 09.Feb.2014, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinčić: Voždovački i Beograd smo voleli
DANAS se klub sa Dušanovca zove Voždovac i igra u Jelen Superligi, a nekada se takmičio u malim ligama. Počeo je kao Dušanovac (1920), 1954. godine promenio je ime u FK Sloboda, da bi se 1928. „rodio“ Voždovački, koji je bio jedan od najomiljenijih klubova glavnog grada. Vreme, naravno, nosi svoje pa je 1973. godine fuzijom Slobode i Voždovačkog postao Voždovac, a to ime klub i danas nosi. Ali, stariji Beograđani se ipak nekako sa najviše emocija sećaju Voždovačkog, neprevaziđenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << trenera Mlađe Mitrovića, utakmica na koje je dolazilo više gledalaca nego na stadion Partizana što je legendarni Velibor Vasović često isticao. Jedan od onih koji Voždovački nosi u srcu iako je prokrstario pola sveta i zaustavio se u Aziji (trenutno je u Mijanmaru) je golman Predrag Dinčić. U Voždovački je stigao 1966, među pionire, a naravno, znao je da su u ovom klubu „jedinicu“ nosili i Milutin Šoškić, jedan od naših najboljih golmana svih vremena, pa Zeka Đorđević (OFK Beograd), Slavko Sarap (Olimpija)… KAČUNKOVIĆEVA KAMBODžA ĐORĐE Kačunković je bio specifičan trener, imao je i svoje fore i fazone.- Kada Đoka vikne Kambodža, to znači da krenemo svi u napad, a kada se oglasi sa Kragujevac, to je bila šifra da se svi vratimo u odranu. Kada vrti „staru ploču“ Dine ne staje, od predsednika pominje Stankovića i Batu Smiljkovića, sa posebnim poštovanjem generalnog sekretara Đoku Radovanovića i sponzore: Miću Kočijaša, Rođu Zdravkovića, Milana Brujića, Mileta Marijanu, Acu Bečenjaka… Dug je i spisak trenera: Gojko Zec, Vojkan Despotović, Buša Josić, Đoka Kačunković, Puša Pajević, Mlađa Mitrović… Dinčić sve ima u glavi, pa kada priča o golmanima ide redom: Vićentijević, Dreka, Taušan, Zeka Đorđević, Sarap, Boža Vukotić, Babarogić, a iz starog Voždovačkog ne zeboravlja ni ove igrače: Zaklan, Jankulovski, Šaban, Bane Jovanović, Nikola Mljacko, Grebenarević, Pavle Jeremić, Ćeća Manojlović, Kajle Ilić, Kepa Mladenović, Fleka Kovačević, Avram Ilić, Miloradović, Steva Kokoškov, Vladica Radojčić, Bogdanović… Onda zastaje, kaže da ima još pravih igrača, ali da je to bilo vreme pred fuziju, pa nabraja: Pevac Stamatović, Blagoje Mitić, Rođa Milovanović, Vlada Vlaović, Savić, Velkovski, Raca Stefanović, Peka Titin, Bata Živanović, Rumac Lazarević, Miša Đurković, Milovan Jović Šeki… Ratomir Dujković je bio Dinčićev idol, gledao je sve njegove treninge, voleo je Iliju Pantelića iz Vojvodine, a kako je popularni Panta nosio sivi golmanski dres i on je nabavio jedan takve boje i šepurio se dok je branio gol Napretka iz Kruševca. Ne zaboravlja nikada da kaže da je mnogo naučio o profesionalnom životu od Milovana Đorića, svakako i od prvog trenera Mlađe Mitrovića, pa od Jahića iz Kraljeva… KAD SE TUKU RUS I ŠILjA PAMTI Dinčić jednu utakmicu između Železnika i Beograda. – Zakivalo se, a onda se dohvatiše Rus Vuković i Šilja Kostić. Sve je prštalo, ne znaš ko je jači, a sudija Zoran Petrović. Završi se utakmica, mi u kafanu, a tamo Rus i Šilja „šikaju“ pivo. I po tome je beogradski fudbal bio poznat. Može da se pohvali da je radio sa reprezentativnim golmanima u Jordanu, Kuvajtu i Omanu, a zatim u klubovima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji, a opet, ne može da zaboravi beogradski fudbal. – Voždovački se voleo, to je poseban osećaj, sjajne godine sam proveo i u Beogradu sa Karaburme. Kakvih je igrača bilo, a mnogi nisu hteli u veće klubove, jednostavno, uživali su igrajući na malim beogradskim terenima. Sećam se harmonike Pauna Mitrovića, igrao je beka a imao je svoj orkestar, pa kada se zaigra kolo nasred terena, utrče i navijači, ludilo… A kako je Miki Jovanović pevao „Eminu“. Izlazilo se svuda, Skadarlija je u to vreme bila „centar sveta“, pa „Monokl“, „Mažestik“… I Beograd je imao tim snova, pa Dinčić izdvaja ove „đavole“: Kosku Naumovića, Mikija Jovanovića, Vezovića, Ganeta Novčića, Sokola, Petričevića, Stoisavljevića, Žiku Ivkovića, Rusa Vukovića, Vašku Stojkovića, Mocu Markovića i trenera Duleta Brnovića… Najbliži prijatelji ga zovu i Krpara, mada Dine taj nadimak ne priznaje: – Ma, u OFK Beogradu u to vreme, sve su zvali – krpara – pa i mene, tako je krenulo. Ali, tek poneko me tako oslovi, dakle, to nije moj nadimak, ne priznajem ga – sa osmehom objašnjava Predrag Dinčić. Dine danas krstari Azijom, a njegovog Voždovačkog, pa i Beograda, više nema. Ostale su samo uspomene. OpširnijeVečernje Novosti
