Izvor: MozzartSport.com, 22.Okt.2021, 12:32

Centimetri prave razliku, Partizan udario u zid

Zaustavljena „laka konjica“, Stanojevićev sistem ovoga puta nije prošao

Kao da je neko vratio točak istorije na period od pre desetak godina. Kako je izgledao protiv Klub Briža, Tuluza, Brage ili malo kasnije Rubina, tako je delovao Partizan u sudaru sa Gentom. Kao Parni valjak koji udara u zid.

Nemoćno.

Statistika pokazuje da je skoro u istoj ravni sa Belgijancima, ali svako ko je gledao meč trećeg kola Grupe B Lige konferencije mogao je >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << da se uveri da je do izražaja došla fizička moć gostujućeg sastava. O krupne, snažne, dominantne fudbalere, crno-beli su se odbijali kao kad se petak zaleti na osmaka. Neravnopravna borba. Paradoksalno, trenutak odluke sugeriše kako je Aleksandar Stanojević planirao da zaustavi direktnog konkurenta za prvo mesto i otkriva koliko predstavnik Srbije na tom planu još mora da radi da bi se na ravnoj nozi takmičio sa sastavom iz sredine tabele Pro lige.

Strelac Sven Kums je visok „samo“ 177 centimetara. Imao je sve vreme ovog sveta da skoči, neometan, niko ga nije pokrio u Partizanovom petercu. Vezista Genta najpre se iza leđa umakao pažnji Filipa Holdendera (180 centimetara), smestio se u zonu koju je trebalo da obezbede štoperi Igor Vujačić (180) i Siniša Saničanin (190), izostala je podrška defanzivnog veznog Aleksandra Šćekića (193) i napadača Rikarda Gomeša (187). Petorica fudbalera crno-belih u toj situaciji imala su visinsku prednost u odnosu na Kumsa. Najnižeg startera u ekipi Hejna Vanhecebruka. Niko nije uspeo da ga spreči da poentira.

Detalj koji pravi razliku.

Može sad da se analizira kako je Partizan u završnih 20-ak minuta pritisnuo rivala, obletao oko kaznenog prostora, grabio ka izjednačenju, međutim, utisak je da je utakmicu izgubio u ranoj fazi. Možda čak i u pripremi. Momčine iz Genta (Sven Kums je izuzetak koji potvrđuje pravilo) kao od brega odvaljene, predstavljale su planinu koja je za crno-bele izgledala kao Mont Everest. Toliko su bili fizički dominantni da su lako prebacili težište igre pred kazneni prostor Aleksandra Popovića, plelil mrežu okolo-naokolo i pre ili kasnije su morali da naplate opredeljenje da krenu sa fudbalerima koji su toliko krupni da ostavljaju utisak nadmoći.

Čak devetorica Gentovih startera viša su od 1,80. Dvojica od trojice štopera iznad 1,90. Partizanovo opredeljenje bilo je da se tako komponovana ekipa ugorzi „lakom konjicom“. Lazar Marković (1,75) i Kvinsi Menig (1,76) jesu u osnovi brži, pokretljiviji, sposobni da menjaju pravce, ali su naleteli na zid. I lako su se odbijali o igrače koji možda tehnički nisu superiorniji, ali su se nametnuli stavom, energijom i pojavom na terenu. Čim je počela utakmica postalo je jasno da je Gent polaže na snagu, a Partizan na projektovanu brzinu.

„Ne odgovaraju nam ekipe koje igraju na ovakav način, fizički jake i brze“, priznao je posle meča Aleksandar Stanojević.

Srž problema. Tu dobijaju smisao reči trenera Partizana izgovorene pre meča da će „udariti sistem na sistem“. Jedino što u četvrtak veče „laka konjica“ nije došla do izražaja kao letos, iako se na nekim mečevima pokazalo da ima potencijala da obori na pleća fizički dominantne timove. Na pripremama je lako probila odbranu Krakovije i Rostova, u kvalifikacijama našla način da ugrozi još jedan opasan ruski tim, Soči. Može, ali...

Tad je Lazar Markoviću imao ispomoć u liku Nemanje Jovića (tek oporavljen od infekcije virusom korona), Danila Pantića i Miloša Jojića, a indikativno da je je Partizan bar nešto počeo da igra kad su dvojica kreativaca, školovanih u „Zemunelu“ kročila na teren. Niko ne može da zna šta bi bilo da su krenuli od prvog minuta. Lako je posle bitke biti general, ali ostaje dilema zašto šansu nije dobio mladi Nikola Terzić, ako je na pokazao da kao šilo može da naudi defanzivi rivala. Baš kao što je sad lako pametovati, reći da bi Aleksandar Miljković i(li) Slobodan Urošević osigurali bokove, kao što su tokom priprema činili protiv Krakovije i Rostova, sprečili Belgijance da se maltene šetkaju oko kaznenog prostora. Da li bi?

Partizanov problem je višeslojan i kao što je uočljivo da golove prima preko štopera (najčešće Vujačića), tako deluje da nema odgovarajuće alternative na suprotnom kraju terena. Rikardo Gomeš već mesec dana deluje umorno, a igra redovno i bez zamene. Prirodne opcije na špicu su vraćene u omladince (Samed Baždar i Marko Milovanović sinoć čak ni na klupi), bonusi iz Superlige maltene ne dobijaju šansu u Evropi (zašto, ako su projekat kluba i potpisuju nove ugovore?), kapiten Marković je ustupio mesto Filipu Holenderu i tom izmenom ništa se kvalitativno nije promenilo. Od reprezentativaca svojih zemalja (Natho, Šćekić, Vujačić, Holender) crno-beli ništa konkretno nisu dobili u prvoj evropskoj malo jačoj utakmici posle kvalifikacija i to stavlja znak pitanja šta s njima raditi u budućnosti.

Što se prošlosti tiče, bliska je pokazala da lider Superlige štuca. Poslednji baš uverljiv meč odigrao je protiv Spartaka pre mesec dana. Posle toga bilo je otaljavanje posla, posledica individualnog kvaliteta i(li) slabih rivala na domaćoj sceni. Sve dok na međunarodnoj nije udario u zid.

Možda najslabija partija sezone (i prva bez datog gola) bude poziv za otrežnjenje.

Tagovi:

Favoriti i notifikacije:
Pogledaj vesti o: Partizan

Nastavak na MozzartSport.com...