Izvor: Politika, 22.Avg.2010, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brazilac želi među fudbalske orlove
Da li je centarfor Kleo na privremenom radu u Partizanu karika koja nedostaje impotentnom napadu fudbalske reprezentacije Srbije
Ako se složimo sa tezom da Žigić, Pantelić i Lazović mogu da daju gol samo ako se ušetaju u mrežu držeći džabulani pod miškom, uz dva uslova – da se ne sapletu i da sudija sve vreme bude zagledan negde u večnost, i ako se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << složimo da Mrđu zahvata isti, panični strah, jer protiv Grka iz dva pokušaja nije uspeo da se ušeta u gol, a imao je vremena da uradi to, pošalje poljubac menadžerima Olimpijakosa i slika se za uspomenu sa klincima koji sakupljaju lopte, šta je onda lek za depresivne špiceve srpske reprezentacije i novorođenog selektora Antića?
Možda je to brazilski gastarbajter na privremenom radu u Srbiji, centarfor Partizana Kleo koji je eksplodirao na početku sezone i kako god da opali, glavom ili nogom, lopta ulazi u gol. Osim što je u briljantnoj formi, on je ispunio bar još jedan uslov: da Ivica Dačić zažmuri – pa da mu se, umesto golgetera, ukaže Andrijana Lima – i po hitnom postupku mu izda srpski pasoš: Kleo je najpre igrao za Zvezdu, onda je postao njen Juda i prešao među grobare, što ga već i po karakteru čini pravovernom Srbendom.
Ako još prihvatimo i tezu da bi Kleo postao prvi stranac u kopačkama koji sluša „Bože pravde”, nacionalna fudbalska sapunica koja se odvijala između Radomira Antića i Tomislava Karadžića, bila bi kompletna. U toj vodviljskoj dramaturgiji između Fudbalskog saveza i selektora, iznenada se pojavljuje stranac izdaleka, koji spasava stvar.
Hajde da vidimo da li je dvadesetpetogodišnji Kleverson Gabriel Kordova, kandidat za srpskog „orla”, ona karika koja nedostaje impotentnom napadu mister Radomira u predstojećim kvalifikacijama za evropsko prvenstvo.
– Voleo bih da igram za reprezentaciju Srbije i tu, što se mene tiče, nema nikakvih problema – kaže Kleo uoči redovnog prepodnevnog treninga Partizana u Teleoptikovom sportskom centru.
Brazilac je svestan tereta koji bi poneo kao prvi stranac koji bi zaigrao za Srbiju, i po njegovom izrazu lica koji slaže dok to izgovara, čini se da ga to najviše i brine, mada, istine radi, Kleo je navikao da na leđima nosi mnogo teže breme – grube centarhalfove Jelen superlige i timova čije je mreže cepao tokom kvalifikacija za Ligu šampiona.
– Ipak, morao bih prvo da razgovaram sa predstavnicima Fudbalskog saveza i selektorom Antićem i dobijem zvanični poziv – nastavlja Kleo. Dakle, dečko hoće da igra za nas. Potom bi usledio onaj birokratski deo – davanje pasoša i svečana promocija Brazilca za Srbina.
Međutim, fudbalski stručnjaci uglavnom smatraju da „orlovima” ne trebaju Kleovi golovi. Jedan od njih je mladi trener Partizana Aleksandar Stanojević, koji mi kaže da on ne bi nikada zvao svog trenutno najboljeg igrača u nacionalni tim!
– Nisam pristalica Kleovog igranja u reprezentaciji. Mislim da za Srbiju ne treba da igraju stranci. Nije to nikakav nacionalizam, samo mislim da Antić ima dovoljno dobrih naših igrača. Naravno, možete da zamislite kakvo mišljenje imam o Kleu.
Ali, ako je Kleo neophodan Partizanu, zašto bi bio uljez u timu Srbije?
– Mislim da igrati za Srbiju znači nešto više nego igrati za klub. Ja na te stvari tako gledam. Zaista, da sam selektor reprezentacije, ne bih ga zvao. Morate imati nacionalni osećaj, ljubav prema svojoj zemlji – izričit je Stanojević.
Legendarna desetka Crvene zvezde i verovatno najveći mađioničar u istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala Dragoslav Šekularac slaže se sa Stanojevićem.
– Nemojte Klea, ako nemamo boljeg, reprezentacija ne treba ni da postoji. Ne treba sada potcenjivati naše napadače, ako je Kleo trenutno u odličnoj formi. Za reprezentaciju treba da igraju pravi Srbi. Nije u pitanju Kleo, nego moj princip. Srbija ima milion talentovanih fudbalera i treba da guramo njih, a ne da pretvaramo strance u Srbe.
Ako je po Šekiju, on ne samo da ne bi pozvao Klea, već bi ignorisao i Mesija. Šeki priznaje: „Ma da je u pitanju i Pele iz najboljih dana, ne bih ga zvao u reprezentaciju. Trenutno bismo imali rezultate, a koliko bismo godina plaćali zbog toga?”
Još jedna Zvezdina legenda – Dragan Džajić smatra da eventualna promocija Klea u reprezentativca Srbije zavisi isključivo od selektora Antića. Džaja, međutim, smatra da je nezamislivo protiviti se igranju stranaca pod našom zastavom.
– Ako je selektoru potreban Kleo, tu više nema razgovora. Naravno da će doći vreme da stranci igraju za nas. Nemačka reprezentacija je puna stranaca. Ako to možda nije Kleo, sutra će se pojaviti neki drugi.
Jedan od retkih pristalica mišljenja da je Brazilac karika koja nedostaje srpskom napadu je Nenad Bjeković, Partizanov centarfor za sva vremena, najbolji strelac slavne lige one velike Jugoslavije u sezoni 1975-76. godine.
– Da je Srbin, Kleo bi sigurno već bio reprezentativac. Stavio bih ga u konkurenciju za reprezentativni tim. Postoji, međutim, drugo pitanje: da li bih nekoga od sadašnjih napadača pozvao u reprezentaciju. Svakako da Klea ne bih smatrao građaninom drugog reda, zato što je stranac. Nije mi jasno zašto bi mi bili nešto posebno u odnosu na druge reprezentacije.
A te, druge reprezentacije, mahom nemaju problema sa usvajanjem stranaca. Poljaci Klose i Podolski i mladi Turčin Mehmet Ozil, nova zvezda svetskog fudbala, koga je već zgrabio Žoze Murinjo i doveo u Real, dokaz su da se veliki timovi, poput nemačkog, rukovode sa dva principa: dobar igrač je mio, ma koje vere bio, i drugi, da „mešanje krvnih zrnaca” u reprezentaciji, osim dobitka na terenu, stvara sliku o tolerantnom društvu, lišenom ksenofobije. Hrvati su, tako, bez problema svom Brazilcu Eduardu izdali putovnicu. Kada je prelazio iz Dinama u Arsenal, na sajtu londonskog kluba je objavljeno da „hrvatski napadač prelazi kod Arsena Vengera”.
I Italijani imaju svog Brazilca, s tim da je unapređenje špica Juventusa Amaurija u „azura” upravo ovih dana uzburkalo duhove.
Naime, novi selektor Italije Prandeli, posle kraha na Mundijalu, suočen sa deficitom napadača – poput Antića, smatrao je da nema bolji izbor. Davanje državljanstva i plavog dresa Amauriju ražestio je pristalice desničarske partije Lega Nord koja se zalaže za oštriji odnos prema emigrantima, pa makar i fudbalskim. Jedan od njenih funkcionera je izjavio:
– Kupimo brazilske otpatke, da valja igrao bi za svoju zemlju.
„La republika” je, međutim, u redakcijskom uvodniku uzvratila: „Nova Italija je otvorena za sinove imigranata i za talenat, pogledajte Nemačku".
Vruća debata oko „posrbljavanja” Klea lišena je one vrste nepoverenja prema strancima koja ume da prodrma i društva sa mnogo većom demokratskom tradicijom. Pre bi se reklo da je onima, koji se protive promociji Klea u „orla”, na umu činjenica da bi njegov ulazak u tim dodatno poremetio odnose u reprezentaciji, već dovoljno ugrožene slabim rezultatom u Južnoj Africi i statusom Antića koji lebdi negde između klupe i lože.
Ali, Kleo stvarno igra k’o zmaj. Ako je već opšte mesto da smo sami sebi još davno dodelili titulu evropskih Brazilaca, onda dileme zapravo i nema. Kleo je, po toj jednačini, rođen kao naš.
Aleksandar Apostolovski
-----------------------------------------------------------
Nezvanični stranci
Na dve predratne utakmice za Jugoslaviju su igrali stranci. Zato se one vode kao nezvanične.
Prvi put je to bilo 28. marta 1921. kada je naša reprezentacija u Zagrebu pobedila Švedsku s 3:2. Međutim, gosti su se žalili što su igrali Červeni (državljanin Čehoslovačke) i Hajnlajn (državljanin Austrije), pa je Fifa poništila utakmicu. Inače, svih 11 igrača je bilo iz zagrebačkih klubova.
Drugi put se to dogodilo na Slovenskom turniru amatera 27. oktobra 1928. u Pragu. Iz Hrvatske nije otputovao nijedan igrač, pa smo u glavnom gradu Čehoslovačke imali osmoricu igrača iz Beograda i dvojicu iz Subotice. Za ispomoć je, kao jedanaesti, uzet Poljak Čiževski, a naša reprezentacija je pobedila s 3:1.
I. C.
-----------------------------------------------------------
Ko je Kleo
Kleo je svoju seniorsku igračku karijeru započeo kao 18-godišnjak 2003. godine u rodnom Brazilu, gde je u periodu od 2003. do 2008. promenio četiri kluba za koje je odigrao ukupno 109 zvaničnih utakmica i postigao 39 golova. U avgustu 2008. godine dolazi u Zvezdu za koju je postigao 12 golova u takmičarskim utakmicama – 8 u prvenstvu i 4 u kupu. U junu 2009. prelazi u Partizan.
Ovaj 25-godišnji brazilski napadač odlikuje se sjajnim kretanjem na terenu, odličnim skokom i igrom glavom, izraženim smislom za asistenciju saigračima, kao i vrhunskom tehnikom. Njegove mane su: nedovoljno brz i agresivan.
objavljeno: 22/08/2010
