Izvor: Sportski Žurnal, 09.Feb.2011, 21:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Boja „opleo” po Upravi Partizana

Novi šok u Humskoj 1! Posle ljubimaca Grobara Almami da Silva Moreire, još jedan stranac je osuo drvlje i kamenje po upravi Partizana! Ovoga puta to je slučaj sa Kameruncem Pjerom Bojom, kojem se nije posrećio drugi dolazak među crno-bele.
U celosti Vam prenosimo otvoreno pismo Pjera Boje srpskim medijima:
„Dugo godina sam bio deo kluba, koji me je napravio onim što sam danas. Sve godine provedene u Partizanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << ostale su u lepom sećanju, osim nekoliko meseci koje bih najradije izbrisao da mogu. Ali, ne mogu i teret ću nositi do kraja života.
U poslednje vreme su se pojavili članci o mom odlasku iz kluba, što je delimično tačno. Fizički sam napustio klub, ali sam i dalje Partizanov igrač – nisam dobio papire da sam slobodan.
Naime, tokom decembra 2010. i januara 2011. godine razgovarao sam sa Albertom Nađom i Darkom Gruborom oko mog statusa i dalje saradnje. Razgovor je bio jednostran, jer ih nije interesovalo moje stanje i obaveze koje imam u Francuskoj. Novac koji su mi ponudili nije bio dovoljan ni za porez koji dugujem državi, a kamoli za servisiranje ostalih dnevnih i mesečnih obaveza.

Prilikom dolaska u Partizan, raskinuo sam ugovor sa klubom u kojem sam igrao, na moju štetu i odrekao sam se svih zarada zbog igre u Partizanu. Iako su ta primanja obezbeđivala moju budućnost (svesni ste da je karijera profesionalnog sportiste jako kratka i da moramo da razmišljamo za period posle 35 godina pa do kraja života).
Albertov poziv sam prihvatio bez dvoumljenja. Smatrao sam to kao dužnost i obavezu da pomognem klubu.
Šta sam dobio? Još bolje pitanje je – Šta je klub dobio?
Evo vam odgovora – duplo ništa. Ni za klub, ni za mene. Loš proračun ljudi iz kluba.
Mogu da nabrojim na prstima jedne ruke koliko sam utakmica odigrao kao starter. Zašto? Mora drugi da igra „da bi se prodao“.
Na kraju se nismo dogovorili o daljoj saradnji, razišli smo se uz usmeni dogovor da ću dobiti svoje papire u narednih nekoliko dana, tj. dok ne odem u Francusku. Sve se ovo odigralo za Božić. Čekao sam papire u stanu, kako mi je i obećano. Prošao je ceo dan i još jedan, a papira ni odgovora na moje telefonske pozive nije bilo.
Na dan polaska za Francusku otišao sam u klub da uzmem papire. Tamo su mi rekli da ću dobiti papire ako klub koji me angažuje uplati novac za mene. Složio sam se, jer nije uredu da klub bude na gubitku zbog loše procene pojedinaca.
Otišao sam u Francusku sa uverenjem da će mi poslati papire.
Od tog trenutka je počelo nekorektno ponašanje Darka Grubora i navodno predsednika kluba.
Nova situacija – klub traži 350.000 evra od mog budućeg kluba Pa ljudi, ako ste me se odrekli i niste prihvatili to što tražim, odakle vam pravo da tražite za mene toliki novac? U mene ste uložili 25.000 evra. To je sve tako ispalo jer su čuli da treba da igram u Kataru. Naravno, moji pregovori su propali i ja sam na ulici, bez posla.
Verujem da ovo nije jedini slučaj da se čovek omalovažava i da se prema nama ophode kao prema robovima.
Nije život fudbalera vlasništvo pojedinca da mogu da se igraju kako im padne na pamet, bez obzira na boju kože i veru.
Ako je trebalo nekom od njih da dam pare da bi me pustio, što nisu rekli?”

Nastavak na Sportski Žurnal...