Izvor: S media, 12.Dec.2010, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Stanojević: Od rokenrola do narodnjaka
Najmlađi trener u istoriji Partizana, Aleksandar Stanojević, otkrio je nekoliko zanimljivosti iz privatnog života.
U intervjuu za Pres 37-godišnji strateg otrkio je da voli raznovrsnu muziku, "teške" knjige, ali i borilačke veštine...
Kako se opuštate? Kakvu, recimo, muziku volite?
- Periodičan sam po tom pitanju. Kada sam bio mlađi, u pubertetu, u zavisnosti od raspoloženja, slušao sam: EKV, "Kult", "Kjur", "Smitse"... Ali, kad sam išao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na ekskurzije, naravno da sam slušao Šemsu Suljaković i Tomu Zdravkovića. Sada isto kombinujem, ali kad slavimo nešto, onda su obavezni narodnjaci - otkriva Stanojević za beogradski dnevni list.
Za pojačanja dva miliona evra
Tomić se dokazuje, Šćepović ne daje izjave
Ode Boja, povratak Tomića i Šćepovića
Volite li da čitate knjige?
- Kad sam bio mlađi čitao sam teške, pesimističke knjige Hesea, Albera Kamija... Sada bukvalno nemam vremena da se opustim i pročitam roman s uživanjem. Dobijam ih na poklon, ali čitam samo stručnu literaturu i verske knjige. Pokušavam da u veri pronađem mir, jer svi mi imamo slabosti i pravimo gluposti. Srž vere po mom shvatanju jeste da zračiš pozitivnom energijom i da budeš dobar čovek. Zato nisam sujeveran, nemam rituale i nikada se ne molim Bogu da pobedimo utakmicu.
Prija li vam podatak da ste najmlađi trener u Ligi šampiona?
- Nisam znao, ali mi je drago zbog toga. Prvo mi je čast što sam najmlađi trener u istoriji Partizana, a ovo je još jedno veliko zadovoljstvo.
Kakav je osećaj kada za samo šest meseci na klupi Partizana osvojite praktično izgubljenu titulu, uđete u Ligu šampiona i jesenji deo završite na liderskoj poziciji?
Otvoreno sa navijačima, čak i kad se neko pobije
Kako ste zadobili ogromnu podršku navijača, a da nikada niste "silom" tražili njihovu naklonost?
- Ne osećam potrebu za izlivima emocija pre i posle svake utakmice, da stalno tražim komunikaciju s njima i da se namećem. Podrazumeva se da volim klub, da živim za pobede i da mi je srce puno kada ima publike na stadionu. Verovatno cene moju prirodnost i otvorenost. Smatram da navijači Partizana moraju da znaju šta se dešava u klubu. Pogotovo oni koji stalno dolaze na stadion i prema svakome od njih pojedinačno, bez obzira da li mi zviždi ili aplaudira, imam obavezu da kažem šta se dešava. Ako se dva igrača pobiju na treningu, to navijači moraju da znaju - smatra Stanojević.
- Trebalo je dosta sreće i umeća da se dogodi onakav obrt u finišu prethodne sezone. Posle pobede nad Zvezdom u direktnom okršaju za titulu, mogu bez lažne skromnosti da kažem da sam zaslužan za trofej. Ulazak u Ligu šampiona nije slučajnost, jer smo zahvaljujući ogromnoj energiji eliminisali Anderleht. Ekipu kvalitetniju od nas. Titulom jesenjeg prvaka zaokružili smo uspešnu jesen, pobedili smo najvećeg rivala na njegovom terenu i postigli smo golova skoro kao Zvezda i Vojvodina zajedno. Ostaje samo žal što nismo osvojili koji bod u Ligi šampiona.
Da li ste pred dvomeč s Pjunikom na početku sezone rekli predsedniku Draganu Đuriću da ćete otići u slučaju neuspeha?
- Tačno. Tako sam tada razmišljao, ali i dalje smatram da je to bio ispravan i logičan stav. Hteo sam time da pokažem da želim veliku odgovornost. To je bio presudni momenat za mene i nije mi bilo prijatno u Jermeniji, gde smo pobedili uz dosta muka.
Kako ste motivisali igrače pred mečeve Lige šampiona?
- Tako što sam im puštao himnu takmičenja. Pred Šahtjor sam na video-bimu puštao njih same. Usporeno, svakog posebno, kako daju golove, njihove najbolje poteze, detalje iz Brisela, a onda sam tražio da napravimo nešto posebno. Kad pogledate kako smo ušli u meč protiv Arsenala, onda vam je jasno kakav je sastanak bio u svlačionici. Igrače svakodnevno gnjavim sastancima, analizama utakmica, treninga... Zato kad dođe utakmica slede samo motivacione priče, individualni pristup svakom igraču. Uvek drugačije i spontano.
Kako se vi ponašate pred meč?
- Volim da iz mirnoće uđem u utakmicu. Međutim, mi u stručnom štabu kad smo u karantinu ili sat-dva pred utakmicu pevamo navijačke pesme, vrištimo, sebi dižemo tenziju i krećemo s energijom... Onog momenta kada uđemo u autobus ili na stadion, odmah nastupa totalna mirnoća. Tada motam film u glavi, unapred igram utakmicu, potez po potez.
Može li vaša supruga da podnese toliku posvećenost fudbalu?
- Teško joj je... Događa se da razgovaramo, ali da je zapravo ne čujem, jer bukvalno razmišljam da li je bolje da dovedemo Ekvadorca ili Brazilca... To je veoma teško, ali dugo smo zajedno, razume me. Nadam se da ću sticanjem iskustva drugačije preživljavati utakmice. Da ću na dan meča funkcionisati normalno, da neću u krevet odlaziti s kompjuterom. Sad je stvarno tako. A supruga mora to da prihvati, ipak smo mi u Srbiji patrijarhalno vaspitani. Šalu na stranu, naporno je i zato jedva čekam odmor.
Koje sportove volite da gledate osim fudbala?
- Volim borilačke veštine. Kik-boks, boks, K1... A košarku samo kada igra Partizan.
Smatrate li da ste zaslužili uspešniju igračku karijeru, jer ste bili kapiten omladinaca Partizana u generaciji sa Savom Miloševićem, Albertom Nađom, Đorđem Tomićem, Draganom Ćirićem...?
Totenhem za pola miliona jači od Sevilje
Stanojević: Dolasci zavise od odlazaka
Stanojević o Prosinečkom
- Bio sam kapiten reprezentacije Jugoslavije, a u Partizanu nisam, jer sam bio ubedljivo najmlađi. Dodelili su mi traku, jer su me tako doživljavali. Imao sam oko 80 utakmica u toj selekciji. Svi kažu da bih imao bolju karijeru da se nisam razboleo, ali mislim da svaki igrač napravi karijeru kakvu zaslužuje. Godinu dana nisam igrao fudbal, jer sam imao upalu pluća i srca, miokarditis. To me je usporilo u trenutku kad je trebalo da pređem u prvi tim, ali kasnije sam ispunio san i zaigrao za Partizan. Sad kad gledam iz trenerskog ugla, vidim da sam bio prosečan igrač. Neko koga teško možete da zapamtite i da se setite.
Da li je plus ili minus biti trener Krstajiću i Saši Iliću, s kojima ste bili saigrači?
- Meni je definitivno plus! Otvoreno pričam s njima i kad mi Sale kaže koliko je titula osvojio, odgovorim mu pred svim igračima da zbog toga mirno stojim pred njim. Ali vidite svi kako Saša igra, koliko trči, kako se bori. On pre svega poštuje ovaj klub, mene kao trenera, saigrače... A Krle mi je najvažnija karika i s njim pričam o svemu. Uvek ga pitam šta misli o protivniku, kako da odigramo, kako da se postavim prema određenim igračima, kako da reagujem u pojedinim situacijama... Nemam predrasuda ili strah da ću zbog toga izgubiti autoritet! Treneri su uglavnom autokrate, ali to traje kratko i zato se trudim da ne budem takav. Priznajem samo autoritet znanja, svakom igraču kažem šta želim od njega, kako mora da odigra, ali uvek volim da dobijem i povratnu informaciju - istakao je Aleksandar Stanojević, trener crno-belih.
